| |     latinica | english  
Насловна
Посетите Србију
СИЕПА

 

   
 
Контакт

Радно време - рад са странкама

Понедељак - петак:10:00 – 16:00 часова

Празници

Адреса
40 Eglinton Avenue East, 7th floor, unit 701
Toronto, ON   M4P 3A2 (Локација/Мапа)

Телефон: +1 (416)483-1080

Факс:       +1 (416)483-1847

Е-mail: gkrstoronto@rogers.com

Конзуларна надлежност | Почасни конзули






eКОНЗУЛАТ

Обавештавамо да је апликација за подношење захтева за визу "типа Д" за боравак у Републици Србији од 91 до 180 дана, активна од 20. маја 2021. године.  Ради подношења захтева за поменуту визу, молимо да пратите доле наведни линк:

"еКонзулат" 

Апликација је двојезична и доступна на енглеском језику и српском у ћириличном и латиничном писму.


 ПОД ОКОЛНОСТИМА ИЗАЗАВНИМ ПАНДЕМИЈОМ КОВИД 19 ВИРУСА И УВЕДЕНИХ ЗАШТИТНИХ МЕРА ВЛАДЕ ПРОВИНЦИЈЕ ОНТАРИО И ГРАДСКИХ  ВЛАСТИ ТОРОНТА

Обавезно је заказивање термина за следеће конзуларне услуге за које је потребно личлно присуство у Генералном конзулату:

- Овера потписа на пуномоћјима, овлашћењима, сагласностима и изјавама;

- Подношење захтева за издавање пасоша;

- Подношење захтева за издавање путног листа;

- Подношење захтева за визе.

Није потребно лично присуство у Генералном конзулату за следеће конзуларне услуге које ће се пружати поштом, а за које је обавезан "Money Order/Bank draft" (ценовник конзуларних услуга) и повратни коверат са читко уписаном адресом и именом и презименом примаоца: 
- Подношење захтева за пријем у држављанство Републике Србије;

- Захтев за утврђивање држављанства Републике Србије;

- Пријава новорођене деце у иностранству;

- Пријава брака закљученог у Канади;

- Издавање царинских потврда;

- Надовера печата и потписа јавног бележника-нотара;

- Издавање потврда о аутентичности возачких дозвола;

- Подношење захтева за издавање уверења о некажњавању;

- Издавање извода из матичних књига и књига држављана Републике Србије. 

Уколико Вам је потребна конзуларна услуга која није горе наведена, молимо да нам се обратите путем Е-мејла на следећу адресу: gkrstoronto@rogers.com .  Захваљујемо се на разумевању и  сарадњи. 

 


 
 
 
РАДИОНИЦА О ПРЕДСТАВЉАЊУ ПОДСТИЦАЈНОГ ОКРУЖЕЊА И РАЗВОЈ ПРОИЗВОДА И УСЛУГА У СРБИЈИ

12. јануар 2022. године

Представљање подстицајног окружења за истраживање и развој производа и услуга у Србији, са фокусом на пакет пореских подстицаја који ће бити на снази од 1. марта 2022. године.


 


Важна улога Унеска за очување српске баштине на Космету

12. новембар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да су тешки примери угрожавања српског културног, историјског и духовног наслеђа на Косову и Метохији доказ колико је битна улога Унеска у заштити и очувању баштине.

Брнабић је, на 41. заседању Генералне конференције Унеска у Паризу, нагласила да су четири драгуља српске средњовековне културне баштине на Космету – Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка, очувани захваљујући томе што су уписани на листу угрожене светске баштине, али да је још стотине локалитета и споменика угрожено.

Српска баштина на Косову и Метохији је од немерљиве важности не само за национални идентитет Србије, већ и као део цењене европске и светске баштине, подвукла је она.

Премијерка је указала на приврженост Србије основним принципима Унеска – дијалогу и консензусу, утемељеним у Повељи УН и Уставу Унеска, због чега се ми континуирано залажемо за деполитизацију ове организације.


Извор/Фото: www.srbija.gov.rs


 


Обраћање председника Републике Србије на конференцији Уједињених нација о климатским променама COP26 одржаној у Глазгову

2. новембар 2021. године

"Ваше Екселенције,

уважени делегати,
драга Сара,

На самом почетку, осећам обавезу да се захвалим премијеру Борису Џонсону и Влади Њеног Величанства на изузетном гостопримству.

Имам привилегију да представљам Републику Србију на овом важном месту и на највишем светском форуму који се бави најважнијом темом данашњице – унапређењем климатске свести.

Сви смо сагласни да морамо да улажемо у климу и животну средину.

Исто тако, сви се слажемо да будуће генерације морају да се образују како не би поновиле грешке које смо ми направили, уништавајући једину планету која живот чини могућим.

Изузетно сам почаствован тиме што Република Србија копредседава овогодишњом Конференцијом као представник Источноевропске Групе земаља које нису чланице Европске уније.

У конкретном смислу, посебан допринос нашег експертског тима видимо у завршетку преговора на операционализацији члана 6. Споразума из Париза, који се односи на успостављање глобалних тржишних и нетржишних механизама смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, као и на преостале одредбе које се тичу унапређеног оквира транспарентности и заједничке временске рокове за Национално утврђене доприносе, што су кључне одредбе Споразума за које још није постигнута одлука коју треба да усвоји Конференција, односно све државе чланице.

Стога сматрамо да је ово изузетна прилика да Србија да свој пуни допринос финализацији преговора, који ће, надамо се, обезбедити пуну примену Париског споразума.

Као резултат снажног економског развоја моделованог за Србију до 2050. године, утицај спровођења еколошких мера на запосленост ће бити оптималан, кроз стварање нових радних места и стварање нових, до сада непостојећих индустрија.

На првој аукцији зелених обвезница у Србији прикупљено је милијарду евра, што јасно потврђује поверење међународних инвеститора у нашу зелену агенду, али и економску и политичку стабилност наше државе.



Приходе остварене издавањем зелених обвезница користићемо за финансирање обновљивих извора енергије, енергетске ефикасности, одрживог управљања водама, спречавања загађења и развоја циркуларне економије и очување биодиверзитета.

И као што видите, драги пријатељи, моји људи су ми припремили сјајан говор, али ја ћу додати још неколико речи и поставити још неколико питања за оне који долазе из великих сила и који још нису одговорили на неколико питања:

Број један је: како ћемо финансирати све ове активности?

Чули смо причу о трилионима долара који су нам на располагању. Моје питање би било: колика би била каматна стопа, који би били услови за добијање тог новца и како ћемо се, заправо, позабавити тим питањем?

Број два: како ћемо третирати нуклеарне електране? Хоћемо ли их све затворити или ћемо их додатно градити?

Такође, како ћемо да градимо више обновљивих извора ако смо већ почели да подржавамо популистичке покрете против ветропаркова, нових хидроелектрана, и да ли ћемо угрозити ниво нашег јавног дуга у односу на БДП ако узмемо огромне количине новца?

Како ћемо се односити према природном гасу и како ћемо да обезбедимо пристојне цене природног гаса и електричне енергије?

Такође, овде сам дошао електричним аутомобилом од Единбурга до Глазгова. Али, како ћемо вршити ископавање и прераду литијума, никла, кобалта и многих других веома важних минерала?



И на крају, сви знамо шта је наш крајњи, коначни циљ. Али, то није бајка – мораћемо много да радимо, мораћемо да будемо 100 одсто посвећени и мораћемо да будемо искренији једни према другима.

Здравље људи који живе у Србији директно зависи од спровођења ове агенде, као што здравље и живот сваког живог бића на Земљи зависи од договора који ће се овде постићи и од спровођења тих договора на националном нивоу.

Можда је право време да ослушнемо и чујемо вапај Мајке Земље, јер ако изгубимо ову трку са временом, наша деца ће наследити бесповратно загађену планету.

Хвала вам што сте ме саслушали."


 


Министарство спољних послова
Дневне вести 
Саопштења 
Фото галерија 


Народна скупштина

Председник Републике Србије

Влада Србије

Министарство спољних послова