Министарство спољних послова, Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону од 01. фебруара до 12. фебруара 2024. године расписује КОНКУРС за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.

https://dijaspora.gov.rs/vest.php?vst=342

https://dijaspora.gov.rs/vest.php?vst=332

Министарство за пружање јавних и пословних услуга привремено премешта услуге Службе Онтарија за личне провере аутентичности  службених докумената (ОДС), до даљњег.

Због изградње, ОДС ће бити привремено премештен у 20 Дундас Стреет Вест, 4. спрат, Торонто, Онтарио М5Г 2Ц2.

1. август 2022. године 

За више информација кликните на фотографију 

Споменик је посвећен свим генерацијама Срба у Канади који су сачували своју културу и традицију више од стотину година.

Постављен је у Мисисаги поред цркве Сабора свих Срба светитеља на Диксију уз благослов преосвећеног владике канадског др Митрофна, а под покровитељством генералног конзула Василија Петковића и његове супруге Драгане и Црквено-школске општине Сабора свих Срба светитеља у Мисисаги.  Споменик су освештали отац Дејан Обрадовић,старешина цркве и отац Милоје. 

Аутор и дародавац пројекта је српско-канадска уметница Љиљана (Лили) Оташевић.

Споменик су финансирали и даровали српској заједници српско-канадски пословни људи: Бакоч Драган, Брестовац Жарко, Вићић Владимир, Лазић Душко, Милетић Зоран, Милићевић Дејан, Остојић Марио, Павловић Саша и Брестовац Јован. 

Председник хум. орг. „За невидљиве хероје“ Златко Шарац уручио је 15. маја 2022. године генералном конзулу Василију Петковићу Захвалницу за „велику подршку указану при организовању хуманитарних акција за помоћ борцима-ветеранима и њиховим породицама“ уз слоган „они су помогли без оклевања. Хвала што сте били спремни да помогнете кад њима треба“. ГК Петковићу је, овом приликом, уручена и плакета удружења „Пријатељи 72. специјалне бригаде“ из Панчева.

31.05.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић положио је данас заклетву на Једанаестој посебној седници Народне скупштине Републике Србије у Дванаестом сазиву и ступио на дужност у другом мандату.

"Даме и господо, Ваша светости, поштовани председниче, поштовани члане Председништва Босне и Херцеговине, поштована председнице Републике Српске, уважени представници верских заједница, драги пријатељи, поштовани председници Србије и Савезне Републике Југославије, ваше екселенције, председнице Уставног суда и Врховног касационог суда, председнице Владе, чланови Владе Републике Србије, председниче Покрајинске скупштине АП Војводине, председниче Покрајинске владе АП Војводине, даме и господо, драги пријатељи, не постоји већа част, већа обавеза, а нема ни већег поноса од оног који ти даје чињеница да водиш своју земљу, нити лепше дужности од те да је са поносом представљаш.

Све то, и обавезу, и дужност, и част, и понос, добио сам од грађана на изборима. Они су израз воље убедљиве већине, која је мене и највећи део вас наново задужила да свој посао обављамо не увек онако како чак и та већина жели, већ да чинимо све оно што је у најбољем интересу Србије.

Желим да будем председник свих и председник за све, да будем први по обавезама и последњи по привилегијама, да радим више, да не тражим ништа за себе, али да тражим све, апсолутно све за нашу Србију.

Велики Конфучије је рекао да компромис може да се прави са свим, осим са идеалима и то је оно што намеравам да следим, а мени је идеал Србија и добробит њених грађана. То уједно одређује и приоритете мог другог мандата, оне који су, чини ми се, и пре полагања заклетве били јавни и јасни и који гласе: мир, стабилност, независност у одлучивању, слобода Србије, сигурност, здравље, Европа, рад, рад и рад.

Србија јесте и биће, да парафразирам Марка Аурелија, цара, филозофа, управо оно и само оно што ми од ње направимо. Она је производ наших мисли, наших снова и наших дела, наш идеал, наш циљ, наша свест, знање о томе где смо и географски и историјски и велика пажња о томе да никада не побркамо, као што нам се толико пута у историји дешавало, историју и реалност, географију и реалност, пусте жеље и реалност.

Данас имам част, али и немерљиву обавезу да вам се обратим као председник чији други мандат почиње у преломним временима модерне историје. Не постоји тежа, али ни узвишенија дужност од ове на коју данас по други пут ступам. И не постоји циљ који је захтевнији, али и часнији од циља да Србија настави својим путем, јединственим, у будућност какву је одавно својим жртвама и одрицањима заслужила.

Преузимам председничку дужност у временима у којима је основна премиса, у готово читавом свету, постала да су дрскост и безобразлук чин храбрости, а смиреност и стрпљење одраз страха. Живимо у временима када сви гласно говоре, а мало ко слуша и још ређе чује. Гласови разума су све тиши, а визија будућности целог човечанства све магловитија и удаљенија.
 
Данас је, можда више него икада, цео свет жељан истине и правде. Исте оне правде која је уткана и у прве речи наше прелепе националне химне и која још увек стоји као императив без којег нема напретка ни достојанственом човеку, ни целом свету. За такву истину и за такву правду увек ћу да се борим, јер нема тежег, али ни часнијег пута од тога.

Свет можда никада више неће бити исти, али вам указујем на чињеницу да ћемо бар ми покушати да останемо снажни, самоуверени и непоколебљиви у својој принципијелности, да ћемо као земља наставити да радимо за општу добробит, док храбро грабимо напред упркос свим недаћама, као што смо то чинили и до сада.

Не постоји, стога, довољно велика реч за нашу Србију, која је одувек стајала на раскршћу различитих цивилизација, вера и култура, чиме је обогаћена на најбољи начин, који нас подстиче да то наслеђе чувамо и данас још јаче, чвршће и одлучније него икада пре. Исто тако, преко нас су се одвајкада укрштали путеви туђих интереса и амбиција, освајања и повлачења, али и наших победа и пораза, који су оставили дубоке ожиљке у целокупном бивању Србије. Многи су код нас долазили без поштовања и обзира, а одлазили са скривеним или отвореним дивљењем према нашем малом, а тако великом народу и према нашој малој, а тако поносној Србији.

Баш као и ово Мирослављево јеванђеље, и наша земља је имала чудан и тежак историјски пут. Поколења Србије су се калила кроз најтеже тренутке током дугих векова, неретко сама, али увек усправна. Управо та поколења, која су кроз историју показивала невероватне људске, владарске, уметничке, војне, моралне и духовне висине, уткала су овај несаломиви, слободарски, понекад чак пркосни дух у све садашње и будуће нараштаје нашег народа.
 
Да ствари конкретизујем, свет се пред нашим очима на дневном нивоу драматично мења, никада више и никада брже. Напад на Украјину је прекретница у међународним односима. Са једне стране, Русија је желела прекид доминације, како кажу, западне и тврде и меке моћи, спречавање даљег ширења НАТО-а, велика Кина не жели status quo, тј. недодирљивост западне снаге и безутицајност свих других, док са друге стране Запад жели очување сопствене превласти у свету, истовремено се позивајући на кршење међународног јавног права, како од стране Русије, тако и од њихових других противника, попут Народне Републике Кине.

Тачно је да је нападом на Украјину погажено међународно јавно право, али је такође тачно да се то догодило десетинама пута у савременом свету, те да су кључни протагонисти и данашњи велики борци за поштовање норми међународног јавног права биле неретко и западне силе. Уосталом, ми овде, у Србији, то на најбољи могући начин можемо да потврдимо. Наша земља је 1999. године нападнута без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, а да наша земља пре тога није окупирала ниједну другу. Нашој земљи после тога отимано је и даље. Упркос постојању Резолуције 1244 и постојања у правном поретку те резолуције, и даље нам отимају део наше територије тврдећи да су у праву, а ми, ако случајно кажемо да мислимо другачије, тог тренутка више нисмо за будућност, нисмо довољно демократе, не разумемо садашњи тренутак, већ се бавимо сувише прошлошћу. Када би то неко други учинио, он би одмах био неко ко руши међународни правни поредак, ко руши све институције и ко руши мир у свету.

Поносан сам на Србију данас, која се понаша у складу са принципима међународног јавног права, која уме да осуди кршење међународног јавног права, недвосмислено и јасно. Али сам поносан и на Србију у којој нема ни антизападног, нити русофобног понашања. Код нас су добродошли и Достојевски, и Шекспир, и Гете, и Хемингвеј. То је нешто на шта Србија може да буде поносна, па макар била и једна од ретких земаља у савременом свету.

Ово сам све рекао не зато што је из овога могуће извући прагматичне захтеве деловања, већ да и као председник Републике, баш онако како то себи дозволе сви други грађани Србије, спасем душу и кажем шта ми је на срцу. И да не мислите да то што сви знате ја не знам. Знам, неретко знам боље од свих осталих. Неретко то видим и осећам боље од свих осталих. Али то не решава наш проблем и то ниједан од проблема у будућности неће да реши. Политика вођења земље није политика жеља, већ политика могућег, политика реалности.

Ја сам разговарао са једним, од данас највећим европским лидером, седам сати смо разговарали и ваљда је човек желео да ме слуша и осетио сам потребу да испричам све што ми је на души, да изговорим све - како се ми Срби осећамо када видимо шта су нам чинили по питању Косова и Метохије и по свим другим питањима на Балкану. Слушао ме је пажљиво тај велики лидер, много умнији од мене, са много више знања, велику земљу води, и негде око три ујутру ми је рекао: „Хајде, сада Александре, да пресечемо ово.“ Рекох, слушам Вас, драги пријатељу. Он је рекао: „Нисам у свему сагласан са тобом, али да кажем да си за 80, можда чак и 9о одсто ствари које си изговорио у праву. И шта ћемо сада? Водиш једну земљу, председник си земље, довољно си паметан да знаш да, без обзира на неправде којих је у свету много,  постоје ствари које се неће мењати. Ти мишљење моје земље да промениш не можеш. Можемо да се кајемо накнадно, али то никада нећемо да признамо, јер велики то не признају. За нас сузе кајања и грешке не постоје, оне су предвиђене за вас, мање земље. Остаје да видимо шта је то што можеш да урадиш да спасаваш своју земљу у будућности. Остаје да се види шта је то што можеш да направиш, да осигураш будућност за младе нараштаје у твојој земљи, шта је то што можеш да прихватиш као реалност и шта је то што можемо да направимо заједно.“ Ја сам први пут чуо од некога, од западних лидера, да је рекао негде, не директно, али негде је рекао: „У реду, нисмо увек сви ми најсрећнији са свим што смо чинили у прошлости, али са тиме морате да се помирите.“ Макар нешто смо добили, макар неку врсту личног задовољења сам добио те ноћи, која, наравно, за нашу земљу не значи ништа. Али, у праву је тај велики лидер када је рекао да морамо да будемо посвећени будућности, да морамо да бринемо о будућности, да гледамо шта ћемо са нашом децом, јер они нису дужни да плаћају ни дугове наше генерације, ни дугове које су нам оставили наши родитељи, ни наши прадедови нити било ко други. Њима морамо да оставимо што је могуће чистију ситуацију за будућност, да они не морају да размишљају са ким ће да ратују сутра и са каквим ће све нестабилностима и проблемима да се суочавају.

Управо у складу са тим, желим да кажем да се радујем скором формирању новог парламента, надам се да ће се ускоро завршити све изборне радње и чак не желим да одговарам онима који су износили бесмислене тврдње како сам бирао пред којим парламентом ћу да полажем заклетву, јер сам постао председник 31. маја и ово је био једини дан када сам могао да полажем заклетву. Шта да радите, јер шта год некада учинио и како год учинио, никада неће бити довољно добро или довољно лоше да би сви били задовољни.
 
Формирање нове Владе је, рекао бих, од пресудног значаја и имајући у виду ситуацију у којој се налазимо, тешку ситуацију, ми већ данас сви заједно морамо да размишљамо о томе. То не могу сам, иако сам неко ко је добио велику подршку народа, већ је потребно Влада да то ради, а свакако ће то радити она, која буде имала пуни легитимитет, а не у техничком мандату, снажније и јаче.

Морамо да се бавимо и новим санкцијама и новим чудима, у којима опет можемо да будемо оштећени па ћемо морати да молимо наше европске партнере да нам по том питању помогну, али то је већ питање за њих. Управо у складу са тим, очекујем да нова Влада Србије буде формирана до краја јула месеца, а ја ћу са радошћу кренути у интензивне консултације са представницима свих политичких странака у земљи које су ушле у народни парламент, чим буде формиран нови сазив Народне скупштине Републике Србије.

Желим да кажем да сам уверен да ће нова Влада прихватити неке од савета и мојих молби. Верујем да ће мандатар донети одлуку да Влада буде мањински инклузивна, да укључимо што је могуће више припадника не само српског народа, већ да у тој Влади буду и Мађари, и Бошњаци, да буду у њој и Хрвати, и Роми, и представници свих националности који желе добро овој земљи и који имају само једну отаџбину или једну домовину, а то је Србија, коју бескрајно воле баш онако како је волимо ми и који овде планирају да живе, и они и њихова деца, баш као што то планирамо и ми.

Хоћу управо на томе да се захвалим свим представницима, ја чак не волим ни да изговарам у формално – правном смислу, знам да се то тако каже, представницима националних мањина, али рекао бих људима, дивним грађанима, народима који не припадају већинском народу, а који су увек били уз Србију, помагали Србији и заједно са нама делили добро и зло и заједно са нама решавали све муке и проблеме са којима смо били суочени.
 
Оно што очекујем од наредне Владе, али чему ћу се и као председник Републике посебно посветити, јесте под један – наш европски пут. И сад извините, пошто знам да за тако нешто нећу добити аплауз, управо ћу због тога томе највише простора да посветим. Волим понекад да се инатим, да будем џангризав, понекад кочоперан, али не због себе или зато што ми је то због било каквих поена потребно, напротив, на томе се поени губе, већ зато што мислим да чиним добру ствар за Србију.

Ми, када говоримо о Европи, она нам служи као поштапалица, она нам је постала негде обавезни део успутног помињања, али и нешто што најлакше можемо свакога дана да критикујемо, нападамо, али да опет, када дође поподне или вече, размишљамо како и колико ћемо сутра подршке и помоћи да тражимо. Ма колико да са правом кажемо да они нису увек фер према нама, а не мислим да су увек фер према нама, посебно када је реч о политичким захтевима, исто тако ни ми нисмо фер према њима. Лако нам је и лепо да узимамо новац пореских обвезника из Европске уније и много се добро осећамо ако ни хвала на то не кажемо. Лако нам је, лепо, да прихватамо оно што нам одговара, оно што нам се допада, али нам није лако и лепо да чујемо речи критике када нам се нешто не свиђа.

Европска унија не сме да буде синтагма поштапалица, она не сме да буде нешто што је ушло у речник тек онако, већ мора да буде наше опредељење. Управо због и трговинске размене, инвестиција, али и због тога што желимо да припадамо том типу друштва, мораћемо много тога да урадимо и у области владавине права, даље демократизације нашег друштва, медијских слобода и свега другог. Наравно да претерују када говоре да не може да се чује другачије мишљење, наравно да понекад то користе за своје политичке потребе, али је такође тачно да и ми увек можемо боље, и то не због њих, већ због нас.
 
У складу са тим, долазимо до онога на шта сам се данас заклео, на Устав Републике Србије, долазимо до кључног политичког питања за нас, а то је питање Косова и Метохије. Повезано са украјинском кризом питање Косова и Метохије биће још истакнутије и још теже за нас за решавање. Шта год вам говорили, са било које стране, шта год вам рекао било ко са запада, Косово и Метохија биће већа и важнија тема управо и због онога о чему је недавно говорио председник Путин.

Они ће вам рећи да то није тако и да Косово није ни слично као неки други примери у свету, то ће вам понављати бесомучно. Што вам више то понављају, ви видите да их то више мучи. Управо због тога ћемо се суочавати. Извињавам се што говорим истину свима, и вама у сали, и њима који ово слушају. Да ли стварно мислите да сам толико наиван кад ми десет пута кажете да вас се то не тиче и да вам то није проблем, да мени, политичком ветерану, то покушате да продате? Видим колико вас то боли. Можете да мислите колико то онда боли нас, колико то боли ову земљу, колико то боли српског човека, колико то боли свакога у овој земљи. Сваког дана морамо да слушамо притиске да бисте ви задовољили своје интересе, ни једног секунда не размишљајући о нашим интересима. Ту имамо проблем и што немамо баш ни са ким да разговарамо у жељи да дођемо до компромиса, у жељи да тражимо компромис.

Такође, знам да ово нико не жели да слуша у Србији, али ми морамо да тражимо компромис. Ми морамо да се боримо за компромис. Ми морамо да чувамо наш народ на Косову и Метохији. Ми морамо да бринемо о животима наших људи, наших стараца, њихове деце и њихове деце који и даље живе на Косову и Метохији, који и даље воле српску заставу, који и даље говоре српским језиком. Због тога морамо да трагамо за компромисом.

Данас, када о томе говоримо, и данас не извршавају пресуде својих органа да Високим Дечанима врате оно што Високим Дечанима припада и нико се због тога много не секира. Имали смо први пут саопштење Квинте која је искрено критиковала став албанских властодржаца у Приштини да не дозволе Србима да се изјасне на изборима за председника и за парламент Србије. То је трајало пола дана. Дан после тога могли су да наставе да раде све исто што су радили, јер увек ће имати њихову подршку и нико не треба да има било каквих илузија по том питању.
 
Онда долазимо до питања које је са тим повезано. На колико разумевања ми можемо да наиђемо и на колико рационалног прихватања наших аргумената можемо да наиђемо када кажемо - па, чекајте, ви очекујете од нас да се једнако снажно опредељујемо против Руске Федерације? Сада, оставите по страни све наше традиционалне односе, оставите по страни и све друго, што ми немамо проблема у снабдевању гасом, сигурности снабдевања, што имамо добре односе, све то по страни оставите, па како мислите, људи, да, с једне стране, свакога дана говорите о територијалном интегритету, о заштити територијалног интегритета као врховном принципу међународног јавног права, а да онда нама кажете – ви, Срби, заборавите поштовање врховног принципа међународног јавног права, али гледајте да се још горе него ми, а због свега што се у свету збива, односите према Руској Федерацији. И нема проблема што они неће да буду за вас у Савету безбедности Уједињених нација по питању вашег територијалног интегритета, јер добро је за вас да заборавите на свој територијални интегритет.

Ја молим само представнике тих земаља да буду бар мало фер према Србији, па да кажу – разумемо вашу тешку позицију, али, нема проблема, ми вас терамо у то. То је језик који можемо да разумемо. Не значи да ћемо да послушамо, али то је језик који је много мање лицемеран него овај који нам говори о томе да је то правда, да је то правично и да је то поштено, јер да је то правично, поштено и да је то правда, не бисте тако лако разорили територијални интегритет и разарали територијални интегритет Србије као што сте то чинили.

Знам ја, на срећу или жалост, шта је то што се људима допада и опет се враћам и опет вам понављам, ово сам изговорио да спасем душу, да знате да је имам, пошто знам да многи мисле да је немам, и да знам ове ствари, углавном боље од већине, да не кажем случајно од свих, али сутра ми морамо да имамо довољно горива, морамо да имамо и довољно хране, морамо да имамо и нове болнице, морамо да имамо и нове фабрике и морамо да држимо најбоље односе са нашим западним партнерима и да будемо тврдо, чврсто, истрајно и снажно на европском путу.

Нова Влада мора брзо да се формира и због тога што је неопходно да се хитно, хитно бавимо предстојећом зимом и снабдевањем Србије, пре свега, енергентима. Ситуација је алармантна и зато је важно да у најкраћем могућем року Владу формирамо, да бисмо могли да се посветимо томе, да бисмо могли да издвојимо велики новац и да обезбедимо сигурност за грађане Србије током предстојеће зиме.
 
Ми имамо стабилне јавне финансије захваљујући целој Влади, Министарству финансија, Народној банци Србије, захваљујући добром раду, стабилности, коју смо чували све време. За нас је од великог значаја да ту стабилност сачувамо.

Храна. Имамо је довољно и имаћемо је довољно. Сви покушаји дестабилизације српског тржишта пропашће зато што ми никога не обмањујемо. Ми никога не лажемо када кажемо да имамо довољно шећера, уља, пшенице, сунцокрета, кукуруза и свега другог што је неопходно за нормалан и пристојан живот.

Велики су и кључни, суштински, реформски задаци пред Србијом, који ће да боле многе - од нове и много озбиљније и одговорније енергетске политике, образовања и науке, која мора да буде суштина, стуб напретка Србије у будућности. Ту бих посебно замолио Владу да се не плаши реакција око ширег, свеобухватнијег и убедљивијег, уверљивијег увођења дуалног образовања у наш образовни систем, јер су сви бежали од тога. Најлакше је чекати само када ће следећа плата и колико Министарство финансија може да обезбеди пара, а да при томе не видимо колико заостајемо за Немачком, Аустријом, Швајцарском и колико, у ствари, нисмо спремни себе да мењамо, али смо спремни све друге да мењамо.

Наставићемо, јер држава мора да настави са улагањем у здравство, јер здравство постаје један од стубова како развоја, тако и опстанка наше нације. Даља дигитализација, развој роботике, вештачке интелигенције, али и брига о климатским променама и заштити животне средине. Имамо много партнера, од Норвежана до ЕУ, до САД, са којима смо ушли у значајне пројекте из питања енергетске сигурности, безбедности, као и заштите животне средине, а које треба продубити.

Што се тиче питања наше војске, као врховни командант трудићу се да наша војска, својим утицајем, буде снажнија, да буде гарант безбедности, мира, сигурности и стабилности. Слушали смо претходних месеци безброј пута како ће Србија, тобоже, некога да нападне, како ће српска војска некога да угрожава. Лагали су данима, недељама, колико већ траје ова криза у Украјини, деведесет шест дана. Деведесет шест дана, свакога дана сте по стотину пута и на стотину места могли да прочитате те лажи. И после деведесет шест дана нико нам још није рекао извините. Нико нам још није рекао - извините што смо лагали од првог дана. И хвала Србији што се понаша као стуб стабилности и што никада никога није угрозила, и што никада ништа ни од кога није тражила, осим што је тражила да буде своја на своме, да има право да чува своју слободу, своје небо и своју земљу, сама, без ичије помоћи.

Србија ће, уверен сам, драги пријатељи, чувати љубоморно своју војну неутралност. Ми нисмо политички неутрални. Ми се налазимо на европском путу и знамо своје обавезе, али своју војну неутралност ми морамо да чувамо. Свуда око нас су или НАТО земље или територије на којима се налази НАТО. Не постоји ни једна територија, ентитет, земља до Србије, поред Србије, која није у НАТО.

Србија је као мало острво и неки обично то говоре или наводе као проблем. Али да  вам кажем, шта је проблем у томе што верујете свом народу, што верујете јуначком гену својих грађана да смо били и да ћемо бити у стању да чувамо своју земљу и да не желимо да припадамо било којем војном блоку, да желимо само да имамо право да чувамо своје границе, да чувамо своју земљу, да имамо своје војнике и да штитимо своје небо? И Србија има данас и финансијски више снаге да сачува своју земљу него што је имала раније. И Србија данас више никоме не би била лак плен као што смо, нажалост, упркос нашем великом срцу, били лак плен 1999. године.

И то је нешто на шта сам поносан. Дакле, никога не нападамо, никога не угрожавамо, али вам гарантујем једну ствар, а то је да се нико неће дрзнути и нико, онако лако како је некада кренуо, задовољавајући своје геополитичке интересе, више неће смети да крене на Србију, не зато што нас неко воли или не воли и не само зато што данас нема такве интересе, као што је имао некада, већ зато што је Србија снажнија. А снажнија је захваљујући народу и грађанима Србије који су улагали у своју војску, који су веровали у своју војску и који знају да је пут неутралности, пут у будућност за Републику Србију и за наше грађане.

Оно што је такође важно, то је да плате и пензије ће да расту, инфлација не сме да поједе. Увезена инфлација, највећим делом увезена инфлација, не сме да поједе њихова примања, јер смо се борили за бољи животни стандард грађана и Влада ће по том питању морати напорно да ради и пензије да прате плате.

И оно што је такође важно, и без чега нама нема будућности, а о чему сви причамо, да се мало нашалим на наш рачун. Ми, сви, када одемо на телевизију, сви, сви ми председници, премијери, министри,  сви аналитичари, сви критичари, сви, ко год се појави негде, увек оде па каже: „Ето, село нам је пусто“. Хајде, врати се у село. Хајде, отиђи у село. На крају схватите да нам је много лепо у градовима. Живимо у градовима, нормално. У целој Европи, у целом свету је такав тренд и неће се променити. И нису људи који живе у граду лошији од оних који живе у селу и обрнуто, нису људи који живе у селу лошији од оних који живе у граду. И уз све наше напоре, и уз све то што смо учинили, тешко ћемо успети да променимо тај тренд.

А онда са исте стране слушате о томе како и колико деце имамо, недовољно је деце, немамо коме да оставимо земљу. А онда, шта год да кажете по том питању, бићете предмет критике, јер ће вам рећи да сте некога увредили зато што желите да подстичете наталитетну или пронаталитетну политику, зато што сте неком неко право ускратили. Не љутите се. Ми данас имамо много више и популарније су нам и телевизијске емисије и новински чланци о кућним љубимцима, него о деци.

Извините што ово морам ја да вам кажем као председник Србије, извините што нико други нема храбрости да то каже, јер зна да ће да буде линчован. Ја сам стотинама пута линчован и немам проблем са тим. Дивини су кућни љубимци. И пас, и мачка, и папагај, и коњи, ко их има на селу, дивни, сваког од њих волите на свој начин, али људи ми не можемо да преживимо, нама будућности нема ако не будемо имали више деце. Нема нам будућности, можете да говорите шта хоћете, неће нам опстати земља.

Зато, очекујем од Владе да настави са мерама подстицања наталитета. И то није увреда за било кога. Постоје људи који не могу да имају децу, постоје људи чији је избор да не желе да имају децу, али ми, као друштво и држава, морамо да се побринемо да имамо оне који ће да продуже живот држави. Држава без грађана не може да постоји.

И враћам се поново, још ћу неколико речи о комшијама и о ономе што нам је чинити.

За нас је веома важно то што смо постигли у претходном периоду. Са нашим мађарским пријатељима имамо најближе и најбоље могуће односе, говорим са мађарском државом, најближе, историјски најближе односе, и то је нешто што морамо да чувамо и да гајимо. Имамо веома добре односе и са Румунијом и Бугарском, у ширем региону и са Грчком и Турском. Имамо, захваљујући иницијативи Отворени Балкан, за коју ћу се свим срцем залагати и борити, вероватно најбоље у историји односе са Северном Македонијом и Албанијом.

Посебно бих се захвалио и Српској православној цркви, Његовој светости патријарху Порфирију на изузетном мудрим одлукама које је донео и тиме додатно допринео пријатељству и братству које имамо са македонским народом. То је нешто о чему ће историја, Ваша светости, да суди, а не дневни извештај.

Захваљујући Вама и захваљујући политици коју смо водили, данас је Србија најпопуларнија земља у Северној Македонији, код њиховог становништва, ми данас их осећамо као браћу и немамо ни један проблем у тим односима и то је велика ствар коју смо успели да направимо.

Са Албанијом односи су нам све бољи, све снажнији, све јачи. Оно где ћемо морати много пажње да посветимо, то су наши односи са Загребом, са Хрватском, да покушамо да много тога изменимо, да се сагласимо коначно да ни на шта из прошлости не гледамо на исти начин, да су нам погледи у прошлост другачији, различити, али да покушамо да пронађемо исте наочаре и исте двогледе за будућност, и да видимо шта је то што можемо заједнички да урадимо. Врата Београда и капије, и врата Председништва, биће увек отворена за добар дијалог и разговор са Загребом.
 
Исто очекујем и са политичким Сарајевом, али они морају да знају да ћемо ми увек штитити интересе међународног јавног права, то су интереси Србије, поштовање Дејтонског споразума, поштовање Устава БиХ, интегритета БиХ, али да ћемо увек тражити да нема мењања Дејтонског споразума без сагласности сва три народа и да ћемо, разумљиво, бити уз Републику Српску, даље развијати наше односе, кад год можемо и ако можемо помагати Републици Српској и тога се не стидимо, и никога због тога не угрожавамо, јер ћемо се трудити да свима увек и у сваком тренутку пружимо руку подршке, руку заједништва и руку помоћи.

Некада се говорило, мој отац је пореклом са друге стране Дрине, ја сам некако случајно у Београду рођен, па Срби са оне стране Дрине су увек говорили да никада људи у Србији не могу да разумеју колико Република Српска воли Србију. Ја бих данас рекао, посебно нашим гостима из Републике Српске, да они не треба да сумњају колико људи у Србији воли Републику Српску и да то није ништа мање од онога колико Република Српска воли Србију.

Оно што је за нас важно, то је да са Бошњацима, упркос свим политичким разликама, упркос томе да неко понекад и не жели да прихвати испружену руку, да градимо добре, пријатељске и блиске односе. То морамо да радимо и због великог броја Бошњака који живе у нашој земљи. Догађаји из Прибоја више никада не смеју да се понове.

Рећи ћу вам само једну ствар из које најбоље видите колико ти људи воле своју земљу. Ми смо после 37 година, као што смо успели после много деценија да изградимо мреже аутопутева, пруга, болница, фабрика, ми смо после 37 година успели да донесемо две златне медаље са Европског првенства у боксу, али једну медаљу нисмо успели да донесемо.

Реч је о једном Пријепољцу, Мамић или Мемић, неће се наљутити, Бошњак је, који се тако жестоко борио за Србију, тако свим срцем, у Јеревану је било то такмичење, да бих волео да сте то могли да видите. И кад год би доносио медаљу, огрнуо би заставу Србије са поносом. Ми треба да будемо поносни на нашу бошњачку браћу и на све оне који се боре за ову земљу и да заједно са њима градимо ту будућност. Сад бих ја, онако српски додао, да зачиним, јер ми без тога не можемо, без теорија завере код нас Срба не може, опљачкале га судије у борби за медаљу, прегласавањем донели одлуку да је изгубио тај меч.

Ми не можемо да мењамо читав свет, можемо само да га прихватимо таквог какав јесте и да тражимо своје место у њему. Оно што можемо, оно што хоћемо да наставимо, јесте да мењамо себе, да градимо своју земљу, у сваком смислу да је градимо, у свакој области науке, образовања, здравља, економије, инфраструктуре, спорта, културе.

Дизаћемо и грађевине, јер оне, по Иви Андрићу, не мењају само изглед и значај краја у коме се налазе, него имају дубоке биолошке везе са народом који се њима служи. Између грађевина и људског насеља постоји присна и невидљива веза, једна сложена и нејасна, али стална размена међусобних утицаја. Народ преко подвига својих појединаца ствара грађевине на слику и прилику својих најдубљих, често несвесних тежњи и особина, а те грађевине полако и стално утичу на карактер и навике народа. Постајемо бољи, рекао нам је велики писац, градећи себе и своју земљу. То се не односи само на структуралне грађевине, већ на све оно што смо градили и на све оно што те тек треба да изградимо.

То је онај кључни циљ којем ћу посветити овај мандат, мој последњи, да када одем са овог места, знам да је Србија боља земља него што је била када сам на њега дошао. Нема жртве коју нећу зарад тог циља да поднесем и нема ствари коју нећу да урадим, труда на који нећу бити спреман. Зато што са идеалима нема компромиса и то је једина ствар са којом компромиса нема. Све остало је компромисима подлежно и компромис је једна лепа, а не ружна реч. На крају, то је управо зато што је и мој једини идеал Србија.

Стављајући руку на Устав Републике Србије и Мирослављево јеванђеље, преузимам на себе бреме велике одговорности. То није само одговорност према овој генерацији грађана Србије, већ и према својим великим претходницима, а посебно према поколењима која тек следе. Велики Његош каже: поколења дела суде.

Живим у уверењу да ће наша политика одолети суду времена и да ће будућа поколења, лишена емоција које директни учесници и савременици увек и неизбежно имају, са безбедне историјске дистанце наше време објективно оценити као време стабилизације и узлета Србије.

Пре него што завршим, драги пријатељи, хоћу да се захвалим свима. Хоћу и вама овде, из овог сазива парламента или старог сазива парламента, јер ви сте донели велике и важне промене за Србију. Ви сте ти који сте се усудили да кажете – нећемо сву власт у својим рукама, хоћемо независно правосуђе. Били сте једини који сте то смели да кажете и направите. Ви сте доносили најважније законе, да спасавамо народ у време Ковида. Ви сте доносили најважније мере када је требало Србију финансијски заштити и сачувати. Много тога доброг урадили сте за наш народ и грађане. Историја је та која ће да суди, а не неко на дневном нивоу.
 
Хоћу да се захвалим свим бившим председницима Републике Србије и Савезне Републике Југославије, који су пружили огроман допринос напретку наше земље, који знају шта је држава, који својим присуством и данас показују да онај ко зна једном шта је држава, никада не заборавља шта му је дужност и не заборавља шта је држава и увек се држи основних принципа, да држава и интереси државе морају да буду важнији од личних интереса. Зато хвала вама свима што сте данас овде и бескрајно поштовање моје имате за све оно што сте чинили за нашу земљу.

Хоћу вама, поштовани пријатељи из Републике Српске да се захвалим. Са вама сам, Жељка, Миле, много тога радио у претходних пет година, много тога доброг, чини ми се, учинили смо за наш народ. Сигурно је да смо правили и грешке. Хвала вам на томе што сте трпели понекад и моје другачије ставове, што сте били у стању да разумете да не морамо по сваком питању да имамо исто мишљење, али смо знали шта нам је циљ, а то је добро за наш српски народ и то увек добро за Републику Србију и Републику Српску. Хвала вам што сте ме трпели.

Вама хвала, Ваша светости, што сте увек уз наш народ, што сте увек ту да поделимо и добро и зло.

Хоћу да искористим прилику да се захвалим мојој породици којој није било лако у претходних пет година. Не желим да кукумавчим, јер јој неће бити лакше ни у наредних пет година, само хоћу да кажем Данилу, Милици и Вукану да их бескрајно волим и да тата ништа без њих не би могао.
        
Због свега наведеног, молићу се Богу на исти начин како је то чинила предивна Ребека Вест док су нацистичке бомбе падале на њену домовину: Господе, допусти ми да се држим српски! Нека живи Србија!"

Извор/Фото: www.predsednik.rs

25.05.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић боравиo je у швајцарском граду Давосу, где jе присуствоваo годишњем састанку Светског економског форума. Током дводневног боравка у Давосу, председник Вучић учествоваo je на сесији Дипломатски дијалог на тему Западног Балкана, као и у дискусији на тему Успостављање мира, обнављање раста и остваривање одрживости.

Председник Вучић је пренео да је доминантна тема скупа у Давосу била Украјина, као и да су важне теме биле предстојећа зима и питања енергената, хране и одрживости.

„Важно је чути шта су планови, до када ће се повећавати референтне стопе, на који начин ће играти игру између раста и спасавања Европе од инфлације, као и шта је оно што Србија може да учини и сачува стопу раста изнад просека“, рекао је председник Вучић и додао да се тема украјинске кризе надвила над све друге теме, да је приметна огромна подршка Украјини, без могућности да се чује било шта друго.
 
"Некада сте овде могли да чујете различите, другачије ствари, долазили су и Си Ђинпинг и Ангела Меркел, а сада је Давос постао место доминантно, искључиво западне оријентације. О свему осталом је могуће разговарати, али у задатим оквирима", навео је председник Вучић. Он је истакао да је у Давосу имао низ добрих састанака са бројним европским и светским званичницима, додајући да је искрено и отворено говорио о проблемима.
 
Председник  Вучић је учествовао на сесији Дипломатски дијалог о Западном Балкану и пренео је новинарима да је Србија на путу ка ЕУ и да је захвална на подршци коју од ње добија, али да је потребно да се разуме и наша позиција, а не само да се понавља шта се од Србије очекује.

"Суштина је у томе да сам био искрен, отворен, говорио о проблемима, указао на другачије виђење ситуације у БиХ од већине пристуних, као и различите ставове у односу на Куртија", рекао је председник Вучић и додајући да не може да открива детаље, указао је да су на скупу изнели потпуно различите визије будућности Балкана. Он је истакао да постоји поверење између Београда, Скопља и Тиране, да расте економска сарадња и све, како је рекао, иде у добром смеру.
 
Председник Вучић је навео да је на маргинама скупа разговарао и са председником Републике Северне Македоније Стевом Пендаровским, а накратко и са премијером Републике Хрватске Андрејем Пленковићем.

Председник се у Давосу састао и са председником Владе Црне Горе Дританом Абазовићем и позвао га да се придружи састанку иницијативе "Отворени Балкан" на Охриду.
 
На овогодишњем форуму председник Вучић имао је и низ билатералних сусрета са светским званичницима, представницима финансијских институција и водећих компанија у свету.

"Много сам разговарао о томе како можемо да се поставимо данас у свету, а разговарао сам и са шефицом америчке Ексим банке, о великом зајму у будућности за значајне енергетске пројекте, за соларне, а касније и хидропројекте. То је био одличан састанак, кратак, али конкретан. Верујем да ћемо ускоро изаћи са конкретним плановима", рекао је председник Вучић.
 
Током боравка у Давосу, председник Србије Вучић састао се и са оснивачем и извршним директором Светског економског форума Клаусом Швабом, премијером Републике Грчке Кирјакосом Мицотакисом и председником Републике Јерменије Ваганом Хачатурјаном, са којим је разговарао о билатералним односима и глобалној ситуацији.

Давос, 25. мај 2022. године

Извор/Фото: www.predsednik.rs

15. мај 2022.

Српско-канадска хуманитарна, непрофитна, организација „За невидљиве хероје“ у сарадњи са удружењем „Пријатељи 72. специјалне српске бригаде“ из Панчева организовала је премијерну пројекцију документарног филма „Славна 72. Специјална“ и видео трибину на ZOOM платформи са гостима из студија у Београду, у Српском центру при цркви „Свих српских светитеља“ у Мисисаги, 15. маја 2022. године. 

Председник хум. орг. „За невидљиве хероје“ Златко Шарац уручио је ГК В. Петковићу Захвалницу за „велику подршку указану при организовању хуманитарних акција за помоћ борцима-ветеранима и њиховим породицама“ уз слоган „они су помогли без оклевања. Хвала што сте били спремни да помогнете кад њима треба“.

ГК Петковићу је, овом приликом, уручена и плакета удружења „Пријатељи 72. специјалне бригаде“ из Панчева.

Министар спољних послова Р. Србије Никола Селаковић донео је Одлуку о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза  матичне државе и дијаспоре број 52-229/30-2022/01 од 11. априла о.г. а по конкурсу који је био отворен од 23. фебруара до 9. марта о.г. О детаљима Одлуке можете погледати на следећем линку https://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2022/04/Odluka_dijaspora_2022.pdf

На основу члана 91. став 4. Закона о избору народних посланика ("Службени гласник РС", БРОЈ 14/22), Републичка изборна комисија је, на седници одржаној 13. марта 2022. године, донела одлуку о одређивању почетка и завршетка гласања на бирачким местима у иностранству.

За грађане Републике Србије који су добили решење за гласање на бирачком месту у Генералном конзулату Републике Србије у Торонту, гласање ће бити обављено 2. априла 2022. године, од 7 до 20 часова по локалном времену.

Молимо да обавезно понесете важећи пасош Републике Србије или важећу личну карту Републике Србије. 

https://www.youtube.com/watch?v=ILUUF9Jk4eE&list=TLGG6SJoYpuktncwOTAzMjAyMg

23. фебруар 2022. године

Министарство спољних послова, Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, расписује Конкурс за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, који ће трајати од 23. фебруара до 09. марта 2022. године.

Детаљне информације можете добити преко следећег линка: Конкурс за суфинансирање пројеката за дијаспору.

16. феб 2022.

Поводом предстојећих избора у Републици Србији, расписаним за 3. април 2022.године, преносимо обавештење Министарства државне управе и локалне самоуправе:

Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (до 12. марта 2022. године у поноћ), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећим изборима гласати у иностранству.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећим изборима и потпис подносиоца захтева.
Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да бирач жели да гласа према месту боравишта у иностранству, на прописани начин доставља надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи, која о томе доноси решење.

По доношењу решења о одређивању бирачких места од стране надлежне изборне комисије за гласање на изборима, надлежна општинска, односно градска управа доноси решење о уписивању податка да ће бирач на изборима гласати према месту боравишта у иностранству и бирачко место на коме ће гласати, односно решење да нису испуњени услови да ће бирач на изборима гласати орема месту боравишта у иностранству.

Након доношења решења да ће бирач на предстојећим изборима гласати према месту боравишта у иностранству и упису тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се не уписује у извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, односно уписује се у извод из јединственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.

Указује се да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис податка о томе да ће бирач гласати у иностранству, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља.

Увид у јединствени бирачки списак може се извршити електронским путем, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана и регистарском броју личне карте, односно пасоша, на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе.

Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије поднети општинској, односно градској управи по месту њиховог пребивалишта у земљи захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.”
Министарство спољних послова позива држављане Републике Србије који желе да искористе своје бирачко право у иностранству да се обрате најближем дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије. Листа дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије се може наћи овде.

15.02.2022.године

Председник Републике Србије Александар Вучић уручио је данас, поводом Дана државности Србије, одликовања заслужним појединцима и институцијама и том приликом поручио да славећи Сретење, чинимо посвету нашим великим претходницима и шаљемо поруку да желимо слободну, јаку, и модерну Србију.

Председник Александар Вучић је истакао да Сретењски устав потврђује Карађорђеву и Милошеву доктрину да је Србија држава слободних сељака, чије је право на имовину потврђено највишим правним актом Кнежевине.
 
 „Немамо право да се пред сенима предака не присетимо да су у то време највеће силе света баштиниле вишевековну традицију робовласништва, кметства, те суровог колонијализма. И нисмо ми случајно данас једна од најбрже и највише растућих економија Европе, као што нисмо случајно земља градилишта и нових инвестиција. Ни најмање случајно није ни то што смо успели да се изборимо са свим кризама, од поплава, до пандемије. На крају, нисмо тек пуком случајношћу независна земља, која сама одлучује о својој судбини. То је била обавеза коју смо добили тог 15. фебруара 1835. године од окупљених на пољани наше слободе и наше будућности“, поручио је председник.
 
Председник Републике подсетио је да се данашња Србија темељи на два догађаја, која су се одиграла на исти дан, у различитим временским интервалима, те да свакодневним напорима, које улажемо у бољитак и јачање наше земље, отплаћујемо дуг, који су нам оставили Карађорђе, Чарапић, Вељко, Главаш, Синђелић и сви други устаници.
 
„Први догађај је, по историчарима, најзначајнији у нашој модерној историји, јер су њиме отпочели ратови за слободу, независност и уједињење. И тог 15. фебруара 1804. године, у Марићевића јарузи, у Орашцу, народне вође су подигле први слободарски устанак на Балкану, устанак који ће створити независну Србију, и који ће, на овим просторима, устоличити ту свету реч слобода, као најважнији израз, као обавезу и завет. Захваљујући њима, Србија је успела да издржи стотине година борбе за своју, али и туђу слободу и независност. Србија данас представља бастион слободе и независности и гарант мира на овим просторима“, рекао је председник Вучић.
 
„Сваки наш нови пут, свака болница, пруга, фабрика коју подижемо, својеврсна је отплата на снове и жртву устаника, који су, не траживши ништа ни од кога, кренули на тај страшни и лепи пут слободе. Упркос слому као крајњем резултату, Први српски устанак доказао је да Србија, ослоњена сама на себе, може бити слободна и потпуно функционална као држава.  Жеља устаника да освоје право на "Српско Правленије", метафорички је зачетак будуће српске државе“, поручио је председник.
 
Председник Републике потом је истакао да Србија пре тачно 187 година, на верски празник Сретење, није добила само први Устав, већ да је захваљујући њему постала држава.
 
„Тако је одлучено на највећој Скупштини икада одржаној, у Крагујевцу, у порти Придворске цркве. На тој пољани под отвореним небом, Србија је добила своју заставу, свој грб, своје институције и озваничила своју слободу. Један народ, поносан, сељачки и истрајан је одлучио да, после векова ропства, законски збаци разне окове, и да од те пољане направи модерну државу, државу без робова, у којој ће сви бити једнаки пред законом, сви имати права и слободе, а свака власт бити ограничена“, нагласио је председник додајући да је тог дана Србија, по свом уређењу, стала раме уз раме са Француском и Белгијом и постала једна од најмодернијих европских држава.
 
Током обраћања, председник је рекао да захваљујући јуначким прецима Србија данас живи као слободна, независна, стабилна, достојанствена држава, која је у миру са свима. Затим је поручио да уручује ордења, као знак захвалности свима онима, који су својим радом и залагањем допринели управо таквој Србији.
 
„Остаће вечно упамћени, забележени на страницама те велике и дивне књиге, коју су наши преци почели да пишу, без речи, али са јасном мишљу, коју ми данас настављамо, вредно и пажљиво, знајући да она нема крај“,  закључио је председник Републике Србије Александар Вучић.

16. фебруар 2022. године/03. март 2022. године

Поштовани грађани Републике Србије у Канади обавештавамо да су 15. фебруара 2022. године, расписани избори за посланике у Народној скупштини Републике Србије, а  2. марта 2022. године, председнички избори, који ће се истовремено  одржати 3. априла 2022. године.  

Уколико сте пунолетни држављанин/држављанка Републике Србије, имате пребивалиште у Републици Србији, а налазите се на подручју које радно покрива Генерални конзулат Р. Србије у Торонту (Онтарио, Манитоба или Сескечуан) а желите да искористите своје законско право и да гласате на предстојећим парламентарним изборима у Републици Србији потребно је да пратите следеће кораке за вашу регистрацију за гласање у Канади:

1. Проверите да ли сте уписани у Јединствени бирачки списак (ЈБС), на основу јединственог матичног броја грађана (ЈМБГ),  који је уписан у вашој важећој личној карти Републике Србије или важећем пасошу Републике Србије, на сајту Министарства за државну управу и локалну самоуправу (МДУЛС), преко следећег линка:

 https://upit.birackispisak.gov.rs/

2. Уколико провером на наведени начин из тачке 1, утврдите да нисте уписани у Jединствени бирачки списак - ЈБС, моћи ћете да поднесете читко попуњен 

захтев за упис у јединствени бирачки списак  

Генералном конзулату Р. Србије у Торонту, заједно са скенираним копијама важеће личне карте (обе странe) и пасоша (странa са фотографијом и подацима), електронским путем искључиво на мејл:

glasanje-toronto@rogers.com  .

Када надлежни орган Републике Србије донесе решење о вашем упису у ЈБС (о чему ћете бити обавештени мејлом), можете поднети

захтев за гласање у иностранству.

3. Држављани Републике Србије који су уписани у јединствени бирачки списак,  а који бораве у провинцијама Онтарио, Манитоба и Сескечуан, потребно је да доставе читко попуњен захтев за гласање у иностранству (горе наведен линк), Генералном конзулату Републике Србије у Торонту, као и скенирану копију важећег пасоша Републике Србије (страницу са фотографијом и подацима), или важеће личне карте Републике Србије (обе странице лине карте),  најкасније до 12. марта 2022. године у поноћ, по српском времену, искључиво на следећу мејл адресу:

glasanje-toronto@rogers.coм 

15. фебруар 2022. године

Срећан Дан државности Републике Србије.

Видео снимак Министарства спољних послова Републике Србије поводом Дана државности Републике Србије.

7. фебруар 2022.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић присуствовала је данас у Женеви потписивању Споразума оуспостављању центра Светског економског форума за четврту индустријску револуцију у Србији, првог таквог у региону Западног Балкана.

Споразум су у седишту тог форума потписали директор Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Србије Михаило Јовановић и извршни директор задужен за центре Светског економског форума за четврту индустријску револуцију Џереми Јургенс.

Поменути центар у Србији биће 16. у мрежи центара Светског економског форума у свету и први у региону Западног Балкана.

Нови центар почеће са радом 1. марта, а функционисаће као непрофитна организација и платформа за јавно-приватно партнерство и сарадњу за четврту индустријску револуцију, док ће фокус рада бити на вештачкој интелигенцији и биоинжењерингу.

Овај центар ће радити у оквиру Канцеларије за ИТ и електронску управу Владе Србије, а сарађиваће са научним институтима, државним установама и приватним сектором.

Потписивању овог документа присуствовали су и оснивач и извршни директор Светског економског форума Клаус Шваб и председник тог форума Борге Бренде, са којима се Брнабић претходно састала.
Извор/Фото: Танјуг

12. јануар 2022. године

Представљање подстицајног окружења за истраживање и развој производа и услуга у Србији, са фокусом на пакет пореских подстицаја који ће бити на снази од 1. марта 2022. године.

12. новембар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да су тешки примери угрожавања српског културног, историјског и духовног наслеђа на Косову и Метохији доказ колико је битна улога Унеска у заштити и очувању баштине.

Брнабић је, на 41. заседању Генералне конференције Унеска у Паризу, нагласила да су четири драгуља српске средњовековне културне баштине на Космету – Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница и Богородица Љевишка, очувани захваљујући томе што су уписани на листу угрожене светске баштине, али да је још стотине локалитета и споменика угрожено.

Српска баштина на Косову и Метохији је од немерљиве важности не само за национални идентитет Србије, већ и као део цењене европске и светске баштине, подвукла је она.

Премијерка је указала на приврженост Србије основним принципима Унеска – дијалогу и консензусу, утемељеним у Повељи УН и Уставу Унеска, због чега се ми континуирано залажемо за деполитизацију ове организације.

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs

2. новембар 2021. године

"Ваше Екселенције,

уважени делегати,
драга Сара,

На самом почетку, осећам обавезу да се захвалим премијеру Борису Џонсону и Влади Њеног Величанства на изузетном гостопримству.

Имам привилегију да представљам Републику Србију на овом важном месту и на највишем светском форуму који се бави најважнијом темом данашњице – унапређењем климатске свести.

Сви смо сагласни да морамо да улажемо у климу и животну средину.

Исто тако, сви се слажемо да будуће генерације морају да се образују како не би поновиле грешке које смо ми направили, уништавајући једину планету која живот чини могућим.

Изузетно сам почаствован тиме што Република Србија копредседава овогодишњом Конференцијом као представник Источноевропске Групе земаља које нису чланице Европске уније.

У конкретном смислу, посебан допринос нашег експертског тима видимо у завршетку преговора на операционализацији члана 6. Споразума из Париза, који се односи на успостављање глобалних тржишних и нетржишних механизама смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште, као и на преостале одредбе које се тичу унапређеног оквира транспарентности и заједничке временске рокове за Национално утврђене доприносе, што су кључне одредбе Споразума за које још није постигнута одлука коју треба да усвоји Конференција, односно све државе чланице.

Стога сматрамо да је ово изузетна прилика да Србија да свој пуни допринос финализацији преговора, који ће, надамо се, обезбедити пуну примену Париског споразума.

Као резултат снажног економског развоја моделованог за Србију до 2050. године, утицај спровођења еколошких мера на запосленост ће бити оптималан, кроз стварање нових радних места и стварање нових, до сада непостојећих индустрија.

На првој аукцији зелених обвезница у Србији прикупљено је милијарду евра, што јасно потврђује поверење међународних инвеститора у нашу зелену агенду, али и економску и политичку стабилност наше државе.

Приходе остварене издавањем зелених обвезница користићемо за финансирање обновљивих извора енергије, енергетске ефикасности, одрживог управљања водама, спречавања загађења и развоја циркуларне економије и очување биодиверзитета.

И као што видите, драги пријатељи, моји људи су ми припремили сјајан говор, али ја ћу додати још неколико речи и поставити још неколико питања за оне који долазе из великих сила и који још нису одговорили на неколико питања:

Број један је: како ћемо финансирати све ове активности?

Чули смо причу о трилионима долара који су нам на располагању. Моје питање би било: колика би била каматна стопа, који би били услови за добијање тог новца и како ћемо се, заправо, позабавити тим питањем?

Број два: како ћемо третирати нуклеарне електране? Хоћемо ли их све затворити или ћемо их додатно градити?

Такође, како ћемо да градимо више обновљивих извора ако смо већ почели да подржавамо популистичке покрете против ветропаркова, нових хидроелектрана, и да ли ћемо угрозити ниво нашег јавног дуга у односу на БДП ако узмемо огромне количине новца?

Како ћемо се односити према природном гасу и како ћемо да обезбедимо пристојне цене природног гаса и електричне енергије?

Такође, овде сам дошао електричним аутомобилом од Единбурга до Глазгова. Али, како ћемо вршити ископавање и прераду литијума, никла, кобалта и многих других веома важних минерала?

И на крају, сви знамо шта је наш крајњи, коначни циљ. Али, то није бајка – мораћемо много да радимо, мораћемо да будемо 100 одсто посвећени и мораћемо да будемо искренији једни према другима.

Здравље људи који живе у Србији директно зависи од спровођења ове агенде, као што здравље и живот сваког живог бића на Земљи зависи од договора који ће се овде постићи и од спровођења тих договора на националном нивоу.

Можда је право време да ослушнемо и чујемо вапај Мајке Земље, јер ако изгубимо ову трку са временом, наша деца ће наследити бесповратно загађену планету.

Хвала вам што сте ме саслушали."

15. октобар 2021. године

Говор министра спољних послова Србије Николе Селаковића на седници СБУН посвећеној раду УНМИК-а:

``Поштовани председниче Савета безбедности,

Уважени чланови Савета безбедности,

Поштовани специјални представниче,

Желим да захвалим генералном секретару Уједињених нација Гутерешу и специјалном представнику генералног секретара и шефу УНМИК Танину на поднетом извештају и напорима који се улажу у спровођење мандата УНМИК. Захваљујем и члановима Савета безбедности на континуираној пажњи коју посвећују питању Косова и Метохије. Република Србија високо уважава активности Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији и залаже се за њен што делотворнији рад у складу са резолуцијом Савета безбедности УН 1244 у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања трајног мира, стабилности и безбедности у Покрајини.

Господине Танин,

Примите изразе наше захвалности и на ангажману и сарадњи оствареној током Вашег мандата.

Господине председниче,

Велико жаљење и забринутост изазивају чињенице да је безбедносну ситуацију на Косову и Метохији у протеклом периоду обележио повећан број различитих етнички мотивисаних напада и инцидената усмерених против Срба, што је констатовано и у Извештају; да привремене институције самоуправе (ПИС) у Приштини настављају да предузимају једностране потезе и одбијају да имплементирају договоре постигнуте у оквиру бриселског дијалога; да се наставља са институционалном дискриминацијом Срба, нападима на објекте Српске православне цркве и подривањем економске одрживости српских средина у Покрајини.

Сведоци смо да се свакодневно, убрзаним темпом, нижу опасне провокације Приштине којима се озбиљно угрожава безбедност Срба на Косову и Метохији и директно крше споразуми и договори постигнути у оквиру бриселског дијалога.

Најновији насилни упад јединица тзв. РОСУ у северни део Косовске Митровице, 13. октобра, је девети упад те врсте. Сузавци, шок бомбе и необуздано насиље постају свакодневица Срба на северу КиМ, и то се мора одмах зауставити.

У последњем нападу ватреним оружјем и хемијским средствима, коришћеним од стране приштинских специјалних снага, од последица хемикалија коришћених у интервенцији преминула је 71-огодишња Верица Ђелић, рањено је 10 ненаоружаних цивила, међу којима је и 36-огодишњи Срећко Софронијевић, рањен критично, с леђа из аутоматске пушке. На мети пуцњаве нашла се и тромесечна беба која је чудом остала неповређена.

Лажни изговор за последњу унилатералну акцију, како ју је назвао и високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ, био је борба против организованог криминала и шверца. Даме и господо, Србија је снажно против организованог криминала и шверца, али чланице СБУН треба да знају да је један овако важан и општи глобални циљ, који делимо сви, цинично искоришћен за оружани напад на ненаоружане цивиле, који је почео упадом са аутоматским пушкама у апотеке у којима се витално значајним лековима снабдевају пацијенти српске али и других националности. Четири дана пред локалне изборе на Косову и Метохији, како би на неодговоран и нехуман начин дошао до гласова, до краја мотивисан сепаратистичким циљевима, актуелни режим ПИС је на лековима од којих зависе животи људи кренуо да докаже свој став о статусу супротан Резолуцији 1244 СБУН.

Само неколико дана пре тога још једна провокација од стране Приштине довела је до опасне кризе, када су припадници такозване јединице РОСУ, наоружани дугим цевима и појачани оклопним возилима, распоређени на административне прелазе између централне Србије и Косова и Метохије - Брњак и Jариње - како би уклањали српске таблице и замењивали их привременим, чиме је на насилан начин онемогућено слободно кретање грађана.

Ови догађаји не улазе у извештајни период најновијег Извештаја генералног секретара УН о раду УНМИК, али на њих овом приликом морамо да се осврнемо како би свима било јасно колико је ситуација на терену драматична и колико озбиљне могу бити последице унилатералног деловања Приштине.

Упади тешко наоружаних формација приштинске полиције састављених искључиво од Албанаца на север Косова и Метохије, под различитим изговорима и мотивима, уз коришћење прекомерне силе, представљају провокације које имају изузетно опасан потенцијал за дестабилизацију ионако осетљиве безбедносне ситуације на терену. Циљ последњих упада приштинских специјалаца на север покрајине био је да се Срби испровоцирају и додатно заплаше демонстрацијом силе, а Београд испровоцира на неку врсту исхитрене реакције.

Очигледно је да Приштина оваквим потезима жели да избрише 10 година дијалога, који је једини начин за решавање отворених питања. Ове провокације још једном потврђују да привремене институције самоуправе у Приштини, не само да немају намеру да спроведу све договорено у Бриселском дијалогу, већ да је њихов циљ потпуно негирање дијалога као средства за решавање проблема. На некредибилност Приштине и опасно поигравање ватром, које може довести до несагледивих последица, не може се ефикасно реаговати позивањем „обе стране“ на конструктивност и уздржаност, што је већ дуже време манир у јавној комуникацији неких важних чинилаца у међународној заједници. Извор дестабилизације је само један, он има име - зове се привремене институције самоуправе у Приштини - и после догађања од 13. октобра јасно је да се он може и мора зауставити хитним и одлучним деловањем међународне заједнице. Сада је сасвим очигледно да се више не ради о спорадичним и изолованим провокацијама Приштине, већ да је реч о организованој кампањи етнички мотивисаног насиља и дискриминације против Срба.

Изражавамо забринутост и због најновијег увођења такси Приштине на поједине производе из централне Србије, које је обзнањено 8. октобра. Подсећамо да је једнострана одлука Приштине да уведе царине на производе из централне Србије у новембру 2018. године за последицу имала де факто потпуну трговинску блокаду и дуготрајан застој у дијалогу Београда и Приштине. Насупрот Приштини, која упорно једностраним актима настоји да успостави баријере према централној Србији, Београд упорно и доследно ради на либерализацији протока људи, робе, услуга и капитала, што је основна интенција наше иницијативе „Отворени Балкан“.

Поштоване чланице Савета безбедности,

У периоду од марта до септембра ове године, на који се односи најновији Извештај, извршено је близу 100 етнички мотивисаних напада на Србе, њихову приватну имовину, објекте верске и културне баштине. Повећање учесталости напада праћено је јачањем интензитета етнички мотивисаног насиља, на чијој мети су све чешће деца, стари, жене, малобројни повратници, као и храмови и други објекти Српске православне цркве.

Тиме се систематично појачава свеприсутан осећај несигурности преосталих Срба, али и одвраћају потенцијални повратници, којима се заправо поручује да локалне албанске заједнице некажњено могу да их нападају и онемогућавају им да се врате да живе у сопственим кућама.

Најупечатљивији пример положаја Срба на Косову и Метохији јесте случај расељеног лица Драгице Гашић, која се почетком јуна поново уселила у свој стан у општини Ђаковица. У том граду – који локални Албанци са поносом зову местом забрањеним за Србе – госпођа Гашић се по повратку најпре суочила са физичким и вербалним насртајима суграђана албанске националности. Уместо заштите, та тешко болесна жена је потом постала жртва и институционалног прогона, који су над њом покренули органи локалне самоуправе и полиције. Пошто се у овом случају ради о особи која је први и једини српски повратник у Ђаковици након више од двадесет година, за очекивати је било да ће у том тренутку у заштиту њених права стати барем организације цивилног друштва. Међутим, поступцима усмереним на прогон госпође Гашић убрзо потом су се прикључиле и НВО из Ђаковице, међу којима и оне које од међународних донатора добијају средства за пројекте повезане са јачањем демократије и владавине права.

Морам да поменем и најновији напад на кућу једине преостале Српкиње у центру Пећи, професорке у пензији Румене Љубић, којој су 13. октобра, два пута у само 24 сата, каменовани прозори.

Драгичина и Руменина судбина је застрашујућа слика стварног стања људских права, која на КиМ чека готово сваког од преко 200.000 расељених Срба и неалбанаца – под условом да скупе храбрости да се после више од двадесет година врате својим домовима у Покрајини. Поново подсећам да је од 1999. године одрживи повратак на Косово и Метохију остварило тек око 1,9% интерно расељених Срба и других неалбанаца.

Отуда верујем да ће описана подстаћи чланице Савета безбедности и међународно присуство на терену да питању повратка расељених, које је важан део мандата УНМИК, предвиђеног Резолуцијом СБ УН 1244, убудуће посвете приоритетну пажњу.

Због тога посебно захваљујем генералном секретару што ово изузетно важно питање ипак одржава у фокусу и што је у оквиру закључака свог Извештаја поново апеловао на стварање услова за одржив повратак интерно расељених лица и одрживу реинтеграцију повратника.

Уважени чланови Савета безбедности,

Српски средњовековни споменици на Косову и Метохији – међу којима су и споменици који су због изузетне вредности, али и константне угрожености, на Унесковој Листи светске баштине у опасности – још увек спадају у најугроженије културно наслеђе у Европи.

Подсећам да се на простору Косова и Метохије налази преко 1.300 српских цркава и манастира. Напади на српску културну и верску баштину истовремено су напади и на идентитет Срба у Покрајини и директно утичу на њихов осећај сигурности.

Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини је и случај манастира Високи Дечани. Манастир, који је од 2000. године више пута био мета напада и гранатирања, и данас због угрожености обезбеђују снаге КФОР-а. Суочен је са низом непријатељских деловања, при чему починиоце не одвраћа ни чињеница да је реч о добру светске баштине. Упркос честим декларативним наводима, чак ни одлука такозваног „уставног суда“ ПИС у Приштини донета пре пет година о потврди власништва манастира Високи Дечани над 24 хектара земље. Поздрављамо оцену генералног секретара УН по овом питању.

Поштовани господине председниче,

Република Србија остаје посвећена изналажењу компромисног политичког решења, као што је предвиђено Резолуцијом 1244, које ће обезбедити трајни мир и стабилност. Чврсто смо уверени да су дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање свих отворених питања.

Као држава посвећена поштовању међународног права и чланица Уједињених нација, Србија се противи сваком покушају успостављања вештачке равнотеже између страна у дијалогу, као и релативизацији одговорности за једностране акте.

Са забринутошћу констатујемо да ни више од осам година након постизања Бриселског споразума, није покренуто оснивање Заједнице српских општина, иако је Београд испунио све своје обавезе из тог споразума.

Бројни су и редовни примери кршења или опструкције од стране Приштине договора постигнутих у оквиру дијалога, у областима енергетике, правосуђа, слободе кретања и посета званичника.

Један од таквих примера је и пресуда којом се Иван Тодосијевић осуђује на две године затвора, а на коју се указује и у Извештају генералног секретара. Директно је прекршен Бриселски споразум, што су констатовали и представници Европске уније. Овим поступком Приштина је нанела несагледиву штету процесу помирења на Косову и Метохији.

Упркос томе што је и из Европске комисије стигло тумачење да је реч о кршењу Бриселског споразума, јер Тодосијевићу је пресуду морао да изрекне панел у којем већину чине судије српске националности, Приштина и даље не предузима ништа тим поводом.

Приштина је наставила и са праксом забране уласка српским званичницима на територију АП КиМ.

Сматрамо да је важно да међународна заједница, а посебно Европска унија, као гарант споразума, чврсто инсистира на томе да привремене институције самоуправе у Приштини приступе имплементацији свих постигнутих договора.

Уважени чланови Савета безбедности,

Као и до сада Република Србија остаје у пуној мери посвећена решавању питања несталих, што потврђује и кроз пуну сарадњу са релевантним међународним механизмима, као и учешћем у раду Радне групе за нестале. Очекујемо да и представници привремених институција самоуправе у Приштини испуне своје обавезе.

Имајући у виду све о чему сам говорио, сматрамо да је међународно присуство на Косову и Метохији у складу са резолуцијом СБ УН 1244 и даље неопходно. Поред УНМИК, важно је и присуство КФОР као главног гаранта безбедности и ЕУЛЕКС због ангажмана у области владавине права. Желим још једном да нагласим да Србија пружа пуну подршку поштовању међународног права, свеобухватном испуњавању резолуције СБ УН 1244 и активностима УНМИК у несмањеном обиму и са адекватним финансијским средствима, како би Мисија испунила мандат који јој је поверен Резолуцијом.

Хвала.``

Београд, Република Србија, 11. и 12. октобар 2021. године                                                       

Уводна реч председника Републике Србије, господина Александра Вучића у својству домаћина Састанка на високом нивоу посвећен обележавању 60. годишњице Покрета несврстаних земаља (молимо кликните на наслов).

Састанак на високом нивоу посвећен обележавању 60. годишњице Покрета несврстаних земаља у Београду, 11.-12. октобар 2021. године,)молимо кликните на наслов)

26. септембар 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је данас телефоном са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом поводом, како је генерални секретар рекао, забрињавајуће ситуације на северу Kосова и Метохије.

Председник Вучић је истакао да Србија апсолутно ничим, ни једним јединим својим потезом, није прекршила ни Бриселски споразум, ни Резолуцију 1244, нити је на било који начин угрозила очување мира.

„Седам дана траје потпуна окупација оклопним возилима севера Kосова и Метохије које спроводи Приштина и сви у међународној заједници „громогласно ћуте“, нагласио је председник Србије. „Ипак, сви су изненада забринути када на територији централне Србије угледају српске хеликоптере и авионе, јер ваљда не би требало да постоје, или не би смели да полете док им Kурти или неко из међународне заједнице то не одобри“, истиче председник Вучић.

Србија поштује све међународне споразуме које је потписала, Србија ће се увек понашати одговорно и озбиљно, али Србија и даље пита кад креће формирање ЗСО и када ће Kуртијеве оклопне јединице бити повучене са севера Kосова и Метохије.

На крају, уз захвалност генералном секретару Столтенбергу на коректном односу и жељи да саслуша српску страну, председник Вучић је поставио питање коју је то норму и међународни пропис Србија прекршила? Данас, јуче или било када?

Двојица саговорника договорили су да остану у сталном контакту због неопходности очувања мира и стабилности у целом региону.

Извор/Фото: www.predsednik.rs

25. септембар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић упозорила је данас на то да је Приштина озбиљно угрозила локалну и регионалну стабилност након што је послала на север Космета тешко наоружане специјалне јединице које демонстрирају бруталност према мирном српском становништву.

Брнабић је говорила на генералној дебати светских лидера, у оквиру 76. заседања Генералне скупштине УН у Њујорку.

Говор премијерке преносимо у целини:

Г. Председниче,

Г. Генерални секретару,

Екселенције,

Даме и господо,

Велика ми је част да вам се данас обратим у име грађана Републике Србије.

Уважене Екселенције, г. Абдула Шахид, г. Волкан Бозкир и г. Антонио Гутереш, желим да вам захвалим на активном ангажовању, посвећености и лидерству које показујете током ових тешких времена за Уједињене Нације и целокупно човечанство.

Србија дели ваше убеђење и у потпуности смо опредељени да пружамо подршку вашим напорима.

Ове се године састајемо у одлучујућем тренутку у нашој историји.

Ковид-19 је уздрмао наше темеље до сржи.

Истовремено, све више смо сведоци и осећамо ефекте промене климе.

И, коначно, видимо значајна померања у глобалним партнерствима и савезима, трговинске ратове између традиционалних партнера и савезника, протекционизам уместо отворености и слободног тржишта и свеукупну неизвесност која је без преседана.

Неки од проблема који притискају и који су крајње емотивни, које ми имамо локално, на Балкану, још увек су нерешени и док ми покушавамо – а Србија је посебно овоме посвећена – да променимо будућност заједничким радом и стварањем савеза, кроз иницијативе као што су Берлински процес или Отворен Балкан, други покушавају да наруше ове процесе и уместо да се фокусирају на будућност, желе да поново створе прошлост – без обзира колика би цена тога могла бити.

Али, дозволите да кренем са темом Ковида:

Пандемија Ковид-19 је изнела на видело критичне слабости у архитектури глобалног управљања. Запретила је да избрише прогрес многих народа постигнут задњих година.

Довела је народе на раскрсницу између изолације и сарадње, између панике и наде, између хаоса и реда.

Пандемија је довела у питање неке од основних принципа отвореног и кооперативног међународног поретка.

Глобалне размене, међународна комуникација, прекогранична трговина, сви су они забележели огроман пад.

Полицијски час, ограничења слободе и закључавања читавих друштава створили су неизвесност у многим сегментима индивидуалних живота наших грађана или – исто тако – наше сопствено индивидуално виђење онога шта слобода у данашњем свету уопште значи.

Када се ради о Србији, ова пандемија је запретила да уруши све што смо радили и што радимо протеклих 7 година, да уништи све резултате и достигнућа тешких реформи које смо почели у 2014. години, и да нас поново баци у времена високе стопе незапослености, растућег јавног дуга, дефицита који се није могао контролисати и свеукупног очаја.

Умногоме, као и у било којој другој земљи, Ковид-19 је испробао жилавост наших народа и, овог пута, за разлику од времена глобалне финансијске кризе – која је била много ограниченија у обухвату и неупоредива са пандемијом Ковид-19 у смислу последица – Србија се држала снажно.

Реформе које смо предузеле у време пре Ковид-19 учиниле су нас да будемо отпорнији него икада раније.

Фискална консолидација, буџетски суфицит који смо имали, ефикасно и предвидиво инвестиционо окружење постали су животна линија која нас је спасла од рецесије за време пандемије и која нам је обезбедила да смо могли да пружимо подршку нашим грађанима и нашој привреди током ових најтежих времена.

Упркос ефектима кризе, Србија је успела да очува финансијску и економску стабилност. У 2020. години смо забележили пад БДП од само 0.9 одсто – што је био један од најбољих резултата у Европи. Наш јавни дуг је остао испод 60 одсто од нашег БДП, просечна зарада је наставила да расте за скоро 10 одсто, док је упркос пандемији број запослених порастао за преко 3 одсто.

Опоравак је у овој години снажнији од очекиваног – раст нашег БДП ће бити приближно 7 одсто, a можда чак и већи.

Пре пандемије смо отворили наше границе улагању, технологији и идејама, и успели смо да створимо мирно и стабилно окружење које нам је омогућило да спроводимо брзу домаћу трансформацију, чији је темељ економија заснована на иновацијама и знању.

Иновативна напредовања која смо учинили омогућила су нам да диверзификујемо своје способности када нас је погодио вирус – преко e-Управе, онлајн образовања и дигиталних уџбеника или централног софтвер система за успешно увођење вакцинације.

Много смо уложили у здравствену инфраструктуру и оснажили здравствени систем да бисмо одговорили на текућу кризу, вечно захвални здравственим радницима за њихову пожртвовану борбу.

Наша одлука да оставимо геополитику по страни, а да у центар наших мера ставимо људе, јесте разлог због кога смо могли да набавимо вакцине брже од већине других земаља.

Нисмо вршили дискриминацију између произвођача, нисмо марили да ли су вакцине са истока или запада, већ смо изабрали да преговарамо са свим произвођачима вакцина за које су регулаторни органи сматрали да су безбедне. Ова отвореност нам је пружила могућност да купујемо вакцине из целог света, дајући нашим грађанима јединствену слободу да бирају вакцину коју првенствено желе.

Екселенције,

Србија верује у солидарност између народа, мултилатерализам и у пружање помоћи другима када им је потребна.

Од почетка ове године спроводимо мисију за коју смо се определили – подршка нашим суседима, као и свима којима је то потребно, са вакцинама против Ковид-19, а дозволили смо и страним држављанима да дођу у Србију да приме вакцину која ће им спасити живот.

Укупно, Србија је донирала или издвојила преко милион доза вакцина – од који је 230.000 доза било за регион; 300.000 доза за стране држављане који су дошли у Србију да се вакцинишу; и додатних 570.000 доза за земље Африке и Азије.

Ми ћемо и даље то да чинимо, у највећој могућој мери, и све док Ковид-19 не буде иза свих нас.

Због тога смо такође предузели кораке да набавимо технологију за производњу најмање два типа вакцина против Ковид-19 да бисмо помогли побољшању глобалног приступа тако да можемо сви да будемо безбедни и да се осећамо победнички.

Међутим, као што су изјавили званичници неких од највећих нација током ове Генералне скупштине, постоје и друга горућа питања која сви ми треба да решимо без одлагања и храбро – а то је промена климе.

Србија је удвостручила своје напоре да учини нашу земљу безбеднијом и чистијом за све њене грађане и да тако радећи допринесе борби против промене климе и борби за заштиту животне средине.

Снажно смо посвећени спровођењу одрживих развојних циљева и Париског споразума о промени климе. Посвећени смо глобалним напорима и наставићемо активно да радимо на испуњавању наших обавеза по основу Оквирне конвенције УН о промени климе.

Управо треба да поднесемо наше ревидиране Национално утврђене доприносе овом критичном глобалном напору. Већ смо најавили намеру да смањимо гасове стаклене баште за најмање 33.3 одсто у поређењу са 1990. годином и за 13.2 одсто у поређењу са 2010, коју у овом тренутку уграђујемо у наша енергетска и климатска стратешка документа.

Стратешки радимо на планирању и на улагању у овај сектор. Ова су улагања екстремно скупа, потребне су године и деценије посвећености и систематског приступа - али ми смо јасно већ на путу ове трансформације.

Даме и господо,

Од свих изазова са којима се суочавамо, онај који Србију највише забрињава јесте одржавање мира и стабилности у јужној српској покрајини Косову и Метохији.

Већ више од две деценије непрестано скрећемо пажњу међународној заједници на проблеме са којима се суочава неалбанско становништво на Косову и Метохији. Физичка безбедност, поштовање и заштита људских права, посебно мањинских заједница, далеко су од задовољавајућих.

Сведоци смо сталног повећања броја напада уперених на Србе, њихову имовину и верско наслеђе на Косову и Метохији.

За илустрацију, било је 55 оваквих инцидената у 2014, 62 у 2016, 71 у 2020, и 100 од почетка ове године. Укупан број напада у 2020 је био превазиђен већ до јуна ове године.

Према подацима УН, Косово и Метохија је још увек територија са најмањим бројем повратника (интерно расељених Срба) од свих пост-конфликтних подручја у целом свету!

Даћу вам само неколико примера да бих дочарала како изгледа живот Срба на Косову и Метохији.

11. маја је нападнута кућа Пумпаловић Радоја, старог 81 годину, повратника на Косово и Метохију у село Дубрава, општина Исток. Ово је био 5. напад на њега у истој години. Понављам … он има 81 годину.

Од јуна 2021. године изведено је више напада на Драгицу Гашић, жену која има 59 година, прву Српкињу повратницу у Ђаковицу после 22 године од завршетка сукоба. Напади укључују каменовање њеног стана, забрану да купује храну у локалној продавници и петиције организације цивилног друштва којима се захтева њено исељење из града.

На дан 2. јула, у селу Гојбуљи близу Вучитрна, група Албанаца је напала Перић Николу старог 13 година. Напад се догодио када се он враћао кући из школског игралишта са три друга.

Напади на српске средњовековне цркве, манастире и споменике на Косову и Метохији чине да су они неки од најугроженијих локалитета културне баштине у Европи.

Mанастир Високи Дечани се недавно нашао на списку „Europa Nostra“ као један од 7 најугроженијих локалитета баштине у Европи у 2021. Саветодавни панел „Europa Nostra“ је констатовао да су Дечани једини споменик у Европи под снажном војном заштитом непрестано у периоду од 20 година, иако представља споменик од највећег историјског и културног значаја за Европу и свет.

Ова спирала насиља која се дешава на Косову и Метохији кулминирала је почетком ове недеље. Под изговором спровођења нових правила за регистарске таблице на колима, Приштина је распоредила тешко наоружане специјалне јединице на северу покрајине.

Ово је још једно брутално кршење Бриселског споразума и ово ирационално демонстрирање силе је запалило већу кризу. Пореметило је испоруку хране и лекова српским заједницама на северу покрајине. Локални Срби који су се мирно окупили да протестују против ове мере сачекани су са сузавцем и бруталношћу полиције, тако да то озбиљно прети локалној и регионалној стабилности.

Упркос свим изазовима и дневним провокацијама, Србија остаје снажно опредељена изналажењу решења на бази компромиса, које ће обезбедити трајан мир и сталност.

Дијалог и спровођење постигнутих договора – једини су прави пут за решавање свих отворених проблема.

Међутим, скоро 9 година од постизања Бриселског споразума, као првог споразума о нормализацији између Београда и Приштине, оснивање Заједнице српских општина – кичме овог споразума – још увек није чак ни почело.

Желела бих да апелујем, још једанпут, на међународну заједницу, и посебно Европску унију као гаранта Бриселског споразума, да чврсто инсистира да Привремене институције самопроглашене Владе у Приштини почну да спроводе све постигнуте договоре.

Република Србија, бранећи свој суверенитет и територијалну целовитост, истовремено брани међународно право, Повељу УН, правно обавезујућу Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, и врховно овлашћење Савета безбедности када се ради о очувању међународног мира и безбедности.

Посебну пажњу придајемо значају активности мисије УН на Косову и Метохији и од ње очекујемо да настави са спровођењем свог мандата у Покрајини у складу са овом резолуцијом.

Поштовани пријатељи,

Наша генерација дели заједничку судбину савременог света, која постаје све сложенија у смислу геополитике, технологије, здравља, климе. Суочена са таквим изазовима Србија ће наставити да негује партнерске односе на предвидљивој и транспарентној основи.

Наставићемо да спроводиимо реформе владавине права на нашем путу у ЕУ, што је наш стратешки спољнополитички циљ. Овај циљ видимо као неодвојив од постизања одрживог мира, стабилности и просперитета.

Ми ћемо бити домаћин, заједно са Републиком Азербејџан која у овом тренутку председава Покретом несврстаних, комеморативног дотађаја на високом нивоу којим се обележава 60. годишњица Прве конференције Покрета несврстаних земаља која је одржана у Београду 1961. године. Унапред се радујемо што ћемо бити домаћини нашим пријатељима из свих делова света у Београду, у октобру ове године.

Даље ћемо јачати сарадњу на целом Балкану, преко иницијативе Отворен Балкан и Берлинског процеса, отварањем граница, усаглашавањем разлика и даљим интегрисањем нашег региона.

У закључку,

Током протеклих 7 година Србија се трансформисала: покренули смо економски опоравак, створили шансе за младе људе, подстакли смо технолошки бум и побољшали позицију Србије у иностранству. Прогрес који смо учинили омогућио је Србији да се снажније суочи и преживи пандемију.

Свет се сада суочава са прекретницом. Опоравак од Ковид-19 и одржива обнова неће бити могући ако се проблеми, стари и нови, не буду решавали заједничким снагама и колаборативним међународним акцијама.

Научили смо једну важну лекцију из ове пандемије: уколико нисмо сви безбедни, нико није безбедан – према томе, или сви можемо заједно да победимо, сви ми – без обзира колико били богати или сиромашни, велики или мали, из Европе, Азије, Африке, Америке, Аустралије, или да заједно пропаднемо.

Али, ако ништа друго, пандемија Ковид-19, као и проблем промене климе, требало је да нас науче да се држимо једни других.

Хвала вам.

Извор: www.srbija.gov.rs

25. септембар 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић изјавио је да је у Њујорку шефове дипломатије 28 држава упознао са економским успесима Србије, али и са ситуацијом на Kосову и Метохији, о чему је разговарао и са руским министром спољних послова Сергејем Лавровом, који му је рекао да можемо да рачунамо на подршку Руске Федерације када је реч о интересима Србије на KиМ.

Сумирајући резултате посете Њујорку у оквиру заседања Генералне скупштине УН, министар Селаковић је рекао да је један од последњих састанака био са министром Лавровом, што је био трећи њихов сусрет у последњих девет месеци.

Шеф српске дипломатије каже да је наравно искористио и ту прилику да упозна министра Лаврова са последњим дешавањима на северу Kосова и Метохије, са ситуцијом у дијалогу Београда и Приштине и са врло јасним и недвосмисленим ставом председника Александра Вучића по питању наставка дијалога и даљих дешавања на KиМ.

„Говорили смо о принципијелној подршци Руске Федерације која је стално присутна не само у Москви, Београду, на терену, него и овде на Ист риверу, од стране делегације Руске Федерације као сталне чланице Савета безбедности УН. Наравно да ћемо ту врсту дијалога наставити и даље да одржавамо. Оно што је министар Лавров рекао јесте да можемо да рачунамо на подршку Руске Федерације и даље када су у питању наши интереси на KиМ“, нагласио је министар Селаковић.

Навео је да је у Њујорку имао прилике да одржи 33 састанка, од чега 28 са министрима спољних послова, које је упознао и са актуелностима везаним за последња дешавања на Kосову и Метохији, али и о нашој принципијелној позицији по питању поштовања међународног јавног права, територијалног интегритета и суверенитета.

Министар Селаковић је рекао да су његове колеге на састанцима поздравиле озбиљан и фантастичан успех Србије у консолидовању економске сцене и у трансформисању онога што је пре седам година било ивица амбиса и економске пропасти до најбрже растуће економије у Европи, што Србија јесте у последње две године.

Пренео је да је већина саговорника подржала наше реформе и исказала велико поштовање према ономе што су председник Александар Вучић и Србија урадили у претходном периоду.

Многи су, каже шеф српске дипломатије, исказали велико интересовање за начин на који је Србија организовала борбу против Ковида-19.

„Било је право задовољство и понос представљати Републику Србију на свим тим састанцима. Велики број колега је потврдио долазак у Београд на Kонференцију 11. и 12 октобра која је посвећена 60. годишњици оснивања Покрета несврстаних земаља“, рекао је министар Селаковић.

Нагласио је да то говори не само о томе колико им је стало да дођу у Београд на конференцију, него и да виде и посведоче ту Србију која се после неколико деценија покушаја да се избори са различитим изазовима поново подиже на ноге, економски је консолидована и окренута ка традиционалним пријатељима.

„То је велика ствар и наша земља ће сигурно током октобра бити једна од тачака на земљаској кугли која ће бити најзначајнија за мултилатеризам, за сарадњу међу државама које деле исте вредности, оне вредности које су уписане у Повељи УН, а које се заснивају на промоцији и  борби за мир, равноправност, поштовање  међународног јавног права и права сваке државе да у складу са жељама свога становништва тражи свој пут ка срећи и бољем и уређенијем друштву“, рекао је министар Селаковић.

Навео је да ће у Београд на конференцију поводом годишњице Покрета несврстаних земаља доћи и министар спољних послова Азербејџана Џејхун Бајрамов, те нагласио да са Азербејџаном имамо стратешку сарадњу и учестале контакте.

„Договорили смо се да након конференције у Београду што пре реализујемо његову билатералну посету Србији“, рекао је министар Селаковић.

Пренео је да је договорено да се сарадња интензивира и да се финализују они договори који треба да буду потписани, а након тога реализовани када дође до сусрета председника Србије Александра Вучића и председника Азербејџана Илхама Алијева.

Министар Селаковић каже да је Министарство спољних послова недавно добило и свој сектор за економску дипломатију, од кога су велика очекивања, а један од задатака је и продубљивање сарадње са Азербејџаном.

22. септембар 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић учествовала је данас видео-поруком на Глобалном Ковид-19 самиту у организацији Беле куће, који је отворио председник САД Џозеф Бајден. На самиту видео-порукама учествује велики број светских лидера и званичника међународних организација, између осталих и генерални секретар УН Антонио Гутереш, председница Европске комисије Урсула фон дер Лејен, британски и канадски премијер Борис Џонсон и Џастин Трудо, немачка канцеларка Ангела Меркел и многи

други.

Премијерка је у поруци истакла да је Србија била међу првим европским земљама која је набавила ковид вакцине, а да је она била први европски премијер који је примио вакцину. Захваљујући годинама улагања у дигитализацију и развоја еУправе, успели смо да организујемо компликовани и сложени процес вакцинације веома ефикасно и то на начин да буде фокусиран на грађане, објаснила је она.

Међутим, како је додала, од самог почетка били смо свесни да ово није само ствар наших грађана и само наша борба. У борби против пандемије Ковид-19 или смо сви безбедни или нико није безбедан. Управо зато, поред набавке вакцине за наше грађане, донирали смо вакцине и грађанима региона западног Балкана, али и другим земљама, подсетила је она и прецизирала да је Србија донирала 230.000 доза вакцина региону, вакцинисали смо
стране држављане у Србији са приближно 300.000 доза и издвојили смо 570.000 доза вакцина за земље Африке и Азије.

Брнабић је напоменула да је Србија већ започела са производњом ковид вакцине од једног произвођача, а да ће до краја године започети производњу и од другог, јер на тај начин желимо да помогнемо и подржимо све људе и земље којима су вакцине потребне.

Ово је пандемија у којој или ћемо победити заједно или ћемо изгубити заједно, али морамо да се боримо заједно, поновила је премијерка. Зато Србија подржава циљеве овог глобалног самита, нагласила је она и ислазала
захвалност Сједињеним Америчким Државама и председнику Бајдену што су организовали самит и подржали заједничке напоре у борби против пандемије Ковид-19.

Вакцине су једини излаз у борби против пандемије, закључила је Брнабић.

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs

15. септембар 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствовао је данас централној манифестацији посвећеној обележавању Дана српског јединства, слободе и националне заставе на Савском тргу. 

"Ваша Светости,поштовани члане председништва Босне и Херцеговине господине Додик,уважена председнице Републике Српске госпођо Цвијановић, уважени председниче Народне скупштине Републике Србије господине Дачићу, уважена председнице Владе Републике Србије госпођо Брнабић, Ваше екселенције, часни оци, драги пријатељи,

 
Краљ Петар Први Карађорђевић, уручио је јуна и новембра 1911.  године 51 пуковску заставу својој војсци. 
 
Ниједна, понављам ниједна, од тих застава није заробљена, што је преседан у историји модерног ратовања.
 
Јунаци којима је поверен задатак да се старају о тим заставама, прошли су све битке балканских и Првог светског рата, да би баш на данашњи дан 1918. године, јуришајући испод тих барјака, победоносно кренули у пробој Солунског фронта.  Слава нашим великим, српским јунацима!
 
Нашим прецима, јунацима Колубаре, Цера, Куманова, носиоцима Карађорђеве звезде и Албанске споменице, српска тробојка, црвено-плаво-бела, била је и већа и важнија и преча од живота, јер их је опомињала да слобода Србије нема ни цену, ни алтернативу.  Зато су барјактари гинули, али су заставе преживеле.
 
Због њих, због свих других који су под том заставом, под тим именом, за ту славу, дали животе, данас обележавамо Дан српског јединства, слободе и националне заставе, можда и најважнији наш празник, који нам јасно говори ко смо, одакле долазимо, и где идемо. 

То је празник нашег идентитета, оног у којем се сједињују језик, култура, традиција, вера, али и вредности на којима почива читаво друштво, вредности које једну државу чине цивилизованом, уређеном, способном да памти, али и да зна шта јој је и зашто чинити.
 
Датум који смо изабрали, 15. септембар, је датум пробоја Солунског фронта, онај дан у којем, заједно, леже и наш бол и наша слава, који чине први део оне Ренанове дефиниције нације, по којој је она заснована на заједничкој патњи, слави у прошлости, али и заједничком плану за будућност.
 
Тог 15. септембра, 1918. године, једини план је била слобода, ка којој су српске трупе јурнуле уз чувену наредбу Живојина Мишића: У смрт, само не стајте! Напред, у отаџбину!
 
Тај дан је био први у низу истих таквих плебисцита, на којима смо, без обзира на крваву цену, бирали, наново и наново, Србију и њену слободу.

 
И данас је, баш зато, важно, да славећи све жртве, сваку кап крви коју су пролили, сваку кост коју су посејали, на још једном плебисциту усвојимо свој нови план за будућност. Ону, у којој ћемо стајати под истом заставом, знајући да је она застава слободе, и застава мира, али и застава будућности.
 
Застава нашег јединства у намери да сачувамо идентитет и право да будемо то што јесмо, један те исти народ, који не жели да било шта од било кога узме, да било кога угрози, него само да за себе издејствује исто оно право које признаје  другима. Право на име, на историју, културу, језик, веру, традицију и право на постојање.
 
То је право на достојанство, право на сећање, али и право на оно на шта иначе нико не може да нас натера, а многи и даље покушавају, безуспешно - право да сами одлучимо и када ћемо и шта да заборавимо.
 
И себи, и другима. 

Није увек све било сасвим светло током историје, и најчешће према нама самима, понекад и према другима, али, бар на овим просторима, не постоји нација која је прошла кроз толику таму, и ону гробну, нација која је поднела толику жртву да би угледала светло и постала нација, слободна.
 
Шта ћемо од свега тога да заборавимо, а многе ствари морамо, тек да не бисмо вечно живели у прошлости, може да буде искључиво наш избор, а не одлука било кога са стране.
 
И одмах да буде јасно, ову заставу, све оне који под њом и због ње леже, заставу нашег страдања, заставу наших костију, наших јама, логора, деце коју су нам узели, сасвим сигурно  никада нећемо заборавити и са поносом ћемо је носити.
 
У њој, и то је још једна важна лекција коју морамо да научимо, јесу и све наше бесмислене поделе, сви пропали снови које смо сањали, свака грешка коју смо направили, али оно што у томе јесте битно је то да, и таква, та застава наша,  представља оно јединство које се заснива на чињеници да нисмо савршени, да јесмо различити, али и да знамо да је лепота заједништва, лепота заставе, управо и у томе.
 
Баш зато, наша црвено-плаво-бела тробојка није никакав позив на једноумље, већ потпуно супротно супротно, на чување свих наших разлика под једном, истом заставом.

 
Под симболом слободе, идентитета, постојања, права на живот, јер то јесу услови за различитост.
 
Робови су сви исти, поробљени. Слободни људи се разликују, зато што су слободни.
 
И то је нешто што мора да важи за све људе на Балкану, без обзира на то где живе. Да буду слободни, у истој мери, са истим правима, са својим језиком, вером, културом и традицијом.
 
И није то никакав посебан српски свет, за који нас оптужују, то је, једноставно, свет слободних, свет оних са својим именом, са правом да гласно и без последица могу да га изговоре, увек, и на сваком месту.

Никада више за српску тробојку никоме нећемо да се извињавамо. Носићемо је са поносом увек, и свугде. За нас не постоји ништа важније и прече од јединства нашег народа.
 
И то, по нама, мора да важи за све народе на Балкану, без икаквих изузетака, а поготово без сталних покушаја да се некоме,  Србима, пре свега, дозволи понекад име, али и да се, уз то име, дода и жиг кривице.
 
Овај наш празник јединства и слободе, ова наша застава,имају и ту улогу, они су доказ да то, бити Србин, не значи и бити крив, не значи носити терет осуде, већ, управо супротно, они говоре да уз то име иде понос.
 
Понос због Мишара, Делиграда, Ћеле куле, и Такова, Куманова, Милоша, Ђорђа, Михајла, понос због Колубаре, Цера, Кајмакчалана, понос због Петра и Александра, свих живота датих за један леп, најлепши покушај свих антифашиста да сачувамо слободу и у то најтеже време, али и због мученика из Пребиловаца, Јадовна, Јасеновца, које никада више не смемо да заборавимо, као што смо заборављали 70 година.
 
И то смо ми. То је Србија. То је нова Србија, другачија Србија, поносна Србија, која ни од кога ништа не тражи и која никога неће да моли, која само хоће да има права, баш као што имају сви остали, и ништа више, али и ништа мање. 
 
То је језик, наш српски језик, језик и Меше Селимовића, и Иве Андрића, и Милоша Црњанског. То је култура коју смо стварали, то је вера без мржње, то је наше биће, то нас одређује и чини достојним народом.
 
То нам, на крају, даје снагу, наук, да у овом веку, чији темељи су нам данас у рукама, тражимо мир и да своју снагу, величину, откријемо у  животу, у ономе што га чини бољим, у раду, у великим подухватима прављења путева и мостова, у повезивању, у фабрикама, новим болницама, у знању и вери да умемо, можемо, једнако, или више од свих других. 

И као што се ми поносимо прецима који су за слободу давали животе, тако сутра наши потомци треба да се поносе нама, који их учимо како се за слободу живи и како се, у слободи, живи.
 
И треба да их научимо како се памти, и како се, само својом вољом, заборавља. Како се заслужује достојанство и како се поштује темељ.
 
А темељ јесте то име, Србија, под којим су толики непознати сахрањени. И та наша застава, у коју су уткали своје животе, да остану препознати. И слава, Отаџбина, која своју децу види, чује, и помаже, ма где она била.
 
Темељ је и овај празник, празник нашег идентитета, наше историје, али и наших различитости које, опет, дају и славу и бол у прошлости, и јасан план за будућност. 

И хоћу да кажем велико хвала нашем народу у Републици Српској, хоћу да кажем и велико хвала његовим представницима, који су овде, хоћу да кажем велико хвала и нашем народу у Црној Гори и његовим представницима, онима који се не стиде да кажу да су Срби, хоћу да кажем и велико хвала нашем мученичком народу на Косову и Метохији, њиховим представницима, који су вечерас овде, са нама, али и да кажем велико хвала свима онима који данас нису смели да истакну своју, српску заставу због претњи њихових режима у региону, да им кажем  хвала, јер знам да су њихова срца вечерас овде, са нама и да куцају за наш, за свој српски народ.

 
И дозволите ми, на крају, да кажем да оно што ћу да радим, колико год будем могао, свом снагом, свим срцем, свом душом, онолико времена колико је остало, водићу Србију да буде још јача, снажнија, да може да помогне Републици Српској, никада не дирајући у права Босне и Херцеговине, да помогнемо нашем народу и у Црној Гори, и на сваком месту, и да заштитимо сваког српског човека од прогона, да нам се никада више не понове ни Јасеновац, ни Јадовно, ни Пребиловци, ни Олуја, ни Бљесак, ни погроми из 2004. године. И то је наш завет!
 
Нека живи српско јединство, слобода наша и наша црвено-плаво-бела тробојка! Нека живи Република Српска!
 
Живела Србија!" 

Извор/Фото: Председништво/Димитрије Голл

14. септембар 2021. године

Дан српског јединства, слободе и националне заставе

Србија и Република Српска  први пут обележавају заједнички празник – Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Слави се 15. септембра на дан када је 1918. године пробијен Солунски фронт.

У свим општинама у Србији и Републици Српској тргови и централне улице окићени су Народном и Државном заставом Републике Србије. Овај празник ће бити заједнички обележаван у Србији и Републици Српској и у свим срединама у којима су Срби широм света, симболизујући јединство српског народа.

Ванвременска симболика овог датума огледа се у чињеници да је реч о дану када је 1918. године после више од две године дошло до коначног пробоја Солунског фронта и почетка процеса ослобађања земље које је окочано 1. новембра, за свега 45 дана.

„У јесен 1918. године, отпочео је пробој Солунског фронта. Мало ко од савезничких сила у I светском рату је тада могао и да претпостави да ће ово споредно ратиште ускоро добити такав значај, а да ће око 62 000 војника државе за коју многи више нису ни веровали да постоји, одлучити о исходу победе која је практично окончала Први светски рат“.

У част наших предака и будућност Срба, где год се налазили. истакните српску захтаву 15. септембра.

09. септембар 2021. године

У Федерацији БиХ, у току је ускладјивање података о некретнинама катастра и земљишних књига, тзв. хармонизација података. Током овог процеса, припадници српског народа могу изгубити право на имовину, која је у њиховом власништву или поседу.

Препреку за упис власничких и других права на имовину у Федерацији БиХ представља чињеницу да се позиви носиоцима имовинских права не шаљу лично, а у многим случајевима се као власник уписује држава, енитет, кантон, општина или лице које неовлашћено користи српску имовину.

Имајући у наведеном, Министарство спољних послова Репуиблике Србије укључено је у информисање припадника српског народа пореклом из Федерације БиХ који се налазе у дијаспори, да се јаве Канцеларији за стручну правну помоћ Републике Српске на следеће контакте:

Telefon:+387 554 90 940
Viber WhatsApp: +38765 090 040
E mail: pravnapomoc.banjaluka@rgurs.org
Facebook i Instagram> @kancelarijazapravnupomoc

Контакти Одбора за заштиту права Срба у Федерацији БиХ:

E - mail: odborzazastitupravasrbaufbih@gmail.com
Facebook: @srbiufederacijibih
Twitter; @OdborF
 

05. август 2021. године

Председник Репулике Србије Александар Вучић присуствовао је обележавању Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“ и поручио да Србија памти!

„Данас, када поново подсећамо себе на оно што се догодило августа 1995. године, на ужасан погром, протеривање више од 250 хиљада Срба, на егзодус и етничко чишћење, ми, истовремено, и коначно, подсећамо себе на то ко смо, шта смо, одакле смо и куда идемо. Хвала вам свима што смо вечерас сви заједно и што показујемо колико волимо свој народ“, рекао је председник Вучић и додао да нећемо заборавити све оно кроз шта су Крајишници морали да прођу.

„За нас то нису само страшне бројке страдалих“, поручио је председник Вучић и нагласио да Србија неће заборавити.

„Никада као данас се није прекрајала историја. Зато хоћу да све нас подсетим не само на оно шта су други нама чинили, не желећи да постојимо, већ и на оно што смо сами себи чинили, баш као да не желимо да постојимо“, казао је председник и напоменуо да никада више не сме да се понови да Србија заборави своје тихе хероје.

Председник Вучић је нагласио да никада више не смемо да покривамо очи, и уши, и уста, пред нечим што јесте био погром и суноврат сваке људскости.

„Правити се да то није тачно, избегавајући да кажемо, злочин је не само према жртвама, него и према нама самима, сваком живом Србину, Крајишнику, према Србији и њеној будућности“, рекао је председник Вучић и подвукао да људи само ако памте могу да се усправе и живе и са собом и са другима без зазора, страха и сумње.

Председник Вучић је истакао да Србија мора да се бори за мир и за колевке са децом, као и да нас заборав поништава и брише и из историје и из будућности, одузимајући нам право на свако сутра.

„Наша мисија је срећна будућност за нас и за ново поколење! Данашња Србија почива на јасном идентитету и на култури сећања“, указао је председник Вучић и подсетио да је урађено све оно што је деценијама запостављано, као и да је снажна Србија постала господар своје судбине.

„Нека је вечна слава српским мученицима који су страдали у „Олуји“ и у свим погромима. Ваша деца су у својој Србији, збринута, вољена и успешна. Мирно спавајте соколови српски, будућност ваше деце је наш завет“, закључио је председник Вучић и захвалио свима који су показали вечерас како се воли своја земља и да Србија памти.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs

2. август 2021. године

Министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић донео је одлуку којом се расписује јавни позив за подношење предлога за доделу националних признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону.

Увид у расписани јавни позив можете видети на следећим линковима:

www.mfa.gov.rs

www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi

23.07.2021. година

Обавештавамо да је министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић 19. јула 2021. године донео одлуку о расписивању  конкурса за суфинансирање пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону.

Увид у расписане конкурсе за суфинансирање пројеката можете извршити на следећим линковима:

https://www.mfa.gov.rs/
https://www.dijaspora.gov.rs/uprava-za-dijasporu-konkursi/

22. јул 2021. године 

22. јул 2021. године

Ми смо се одлучили - наш циљ јесте и остаје ЕУ, истакао је председник Србије Александар Вучић у интервјуу немачком дневнику „Ханделсблату“ и да за Србију не постоји никаква алтернатива, али нагласио и да је Кина важан партнер Србији, а задатак државе да води бригу о интересу својих грађана.

Он је тако одговорио на питање шта ће Србија изабрати када једном буде морала да бира између тесних односа са Пекингом или ЕУ. Вучић је нагласио да Србија жели да постане пуноправна чланица ЕУ

„Нас повезује историја, заједничка култура, чланице ЕУ су без премца већ сада наши најважнији партнери“, објаснио је и додао да је трговинска размена Немачке и Кине 3.000 пута већа него Србије и Кине, а, приметио је, и поред тога се послови Србије са Кином приказују као проблем.

На констатацију да немачка канцеларка Ангела Меркел није честитала стоту годишњицу КП Кине, а да је он то учинио, одговорио је да Србија није Немачка, већ мала земља. На додатно инсистирање шта ће урадити Србија ако мора да бира између ЕУ и Кине подвукао је да се Србија већ одлучила, да јој је био и остао циљ чланство у ЕУ.

„Наши највећи инвеститори су из ЕУ. На ЕУ отпада 67 одсто наше трговине. Плус 17 одсто са земљама региона које се све налазе на путу ка ЕУ. Без ЕУ не можемо преживети“, додао је он.

„Али можемо ли много тога доброг спровести са Кином - наравно. И то чинимо, као и Немачка“, истакао је Вучић, а на примедбу да се критикује квалитет пројеката Пута свиле, пре свега због кинеских радника, одговорио да је квалитет путева или мостова, коју Србија гради са Кином, одличан.

„Дајемо посао онима који нам поднесу најбољу понуду. Због тога кажем Европљанима који критикују кинеске пројекте у нашој земљи - понудите нам пројекат за један евро више и добићете га“, нагласио је он.

С тим у вези је указао да Србија са 600 милиона евра помоћи ЕУ гради железничку пругу ка Северној Македонији, наводећи да је понуда била боља од кинеске.

„Често се говори о прузи према Будимпешти са 180 километара кроз територију Србије коју финансира Кина. Али пруга која се гради уз помоћ ЕУ од Београда до северномакедонске границе је дупло дужа и нико не говори о томе. Све је сувише политички“, констатовао је он.

Упитан да ли поздравља планове ЕУ и САД о алтернативној иницијативи Путу свиле, Вучић је рекао да подржава све што доноси предности нашем региону.

„Кинези желе да прошире свуда своје присуство, али многи процеси на Западу, искрено речено, су ефикаснији и без проблема. Морамо још много да учимо од Запада, али пристижемо“, казао је Вучић.

Он је указао да је Кина важан партнер Србији и додао да када је почела консолидација државних финансија 2014. наша држава је добила добре услове од Кине за развојне пројекте.

Он је навео и да је на истоку Србије, на молбу ЕУ расписан конкурс за рудник бакра, да шест месеци ниједно европско предузеће није дало понуду, те да су га преузели Кинези.

„Наш посао је да бринемо о људима“, поручио је он.

Подсетио је да је српска привреда у осам и по година порасла за 52 одсто, што за ЕУ значи да би Србија могла бити снажна чланица и мотор за цео регион.

Објашњавајући како се Србија тако добро економски развија он је указао да Србија има одличну радну снагу, која говори енглески, да су друштво и администрација дигитализовани, и да има и најфлексибилнији закон о раду у Европи, као и консолидоване јавне финансије.

Подсетио је да је раније јавни дуг био на 78 одсто БДП, а данас је смањен, захваљујући снажним растом привреде, на 52 одсто.

„Можемо себи приуштити да инвеститорима дамо подстицај за долазак“, додао је он и истакао да Србија нуди помоћ инвестицијама, али да на пример за долазак Центра за развој „Континентал“ мотив нису биле субвенције.

Указао је да је само Србија у овом региону пре пет, шест година покренула дуални образовни систем, који имају Немачка, Швајцарска и Аустрија, да је на десетине хиљада људи у дуалном образовању, а да то цене страни инвеститори, који, уз то, могу тесно сарађивати и са универзитетима.

Немачка, навео је, је најважнији трговински партнер и највећи инвеститор.

Почели смо доласком малих текстилних предузећа из Турске, а сада долазе пре свега велике немачке фирме. Данас у немачким компанијама у Србији ради 71.000 људи“, објаснио је он.

Вучић је казао да је веома важна европска перспектива за инвеститоре, наводећи да „Никек“, „Тоји Тајерс“ или „Мицубиши“ долазе из Јапана у Србију јер је наша држава на стабилном европском путу.

Упитан да ли верује да ће Србија у догледно време постати чланица ЕУ, казао је да се он не жали.

„Сигурно је да смо добили 45 милијарди евра помоћи ЕУ, да бисмо економски били много даље. Уместо тога смо добили од ЕУ 1,6 милијарди евра. Навикли смо да наше успехе сами остварујемо“, рекао је Вучић.

Председник Србије је подсетио да су у Хрватској раније плате биле 2,2 пута веће него у Србији, а данас су веће за свега 1,7 пута.

„Затварамо рупу сопственим снагама. Ако би постали чланица ЕУ онда засигурно не би тражили највеће субвенције“, уверава он.

Рекао је да српски пут следи немачки пут ка Европи, и да Србија жели фер шансу.

„Верујем речима Меркелове. Она је на крају свог мандата и не би морао више да је хвалим. Али она нам је дала стабилност, слободу путовања у ЕУ, помогла у мигрантској кризи 2015. године и министра привреде Алтмајера и друге замолила да тесно сарађују са нама“, подсетио је он.

На питање да ли има назнаке да ће и нова немачка влада подржавати тако Србију, Вучић је изразио уверење да ће тако бити.

„Познајем Армина Лашета, разговарао сам са њим као премијером Северне Рајне Вестфалије. Веома је паметан и разуме ситуацију на Балкану, и засигурно ће као нови канцелар наставити политику Меркелове према нашем региону“, додао је он.

Вучић је, такође, изразио уверење да Русија, ако би се конкретизовало приступање Србије ЕУ, не би слично реаговала као у случају Украјине и да је ту реч о сувереној одлуци Србије.

На додатно питање с тим у вези Вучић је указао да је увек када би се састајао са Владимиром Путином, а било је 18 или 19 састанака, говорио да је захвалан за традиционално тесно пријатељство са Русијом, али и да се Србија налази на јасном ЕУ курсу.

„Упитао је да ли је то наш избор и ја сам одговорио „да, чланство у ЕУ је наш циљ“, додао је он.

Када је реч о „Косову“ Вучић је нагласио да је потребан компромис у вези овог питања.

„Само тако може бити одрживог мира. Србија, а и ја желимо мир. Престанимо са лудостима прошлости. Тада цео регион може постати мотор новог раста за Европу“, рекао је Вучић. (Извор: Танјуг)

20. јул 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је на скупу посвећеном дигитализацији и ИТ сектору, који је одржан у Њујорку, да је, откако је постала премијерка, најпоноснија на успех Србије у области дигитализације.

Брнабић, која борави у дводневној посети САД, рекла је да је, када је у августу 2016. године изабрана за министарку државне управе и локалне самоуправе, желела да учини све да промени јавну администрацију и оно што јој је као грађанину сметало.

Она је навела да је, када је ступила на дужност премијера, знала шта су јој приоритети и да најпре треба да се дигитализација подигне на виши ниво, да почне реформа образовања и да се ради на јачању економије. 

Веровала сам у земљу која верује у народ, јер је српски народ креативан. Од 1. јуна 2017. године почели смо да радимо као е-Влада, односно да размену података вршимо електронским путем, навела је председница Владе.

Према њеним речима, наши грађани нису више морали да иду, рецимо, у Пореску управу, а од тада је јавна администрација разменила 50 милиона докумената, што значи да грађани нису морали да иду од канцеларије до канцеларије по 50 милиона папира.

Брнабић је истакла да је поносна и на оно што је урађено на пољу образовања откако је на челу Владе, прецизиравши да је у септембру 2017. године уведено програмирање као обавезан предмет у основним школама.

Нико није веровао да то можемо да урадимо, али смо сарађивали са приватним сектором и неким друштвеним организацијама и успели смо у томе. Тренутно смо много испред бројних земаља у Европи и свету, рекла је премијерка.

Председница Владе је указала на то да је ипак најпоноснија била када је постављен камен темељац за научно-технолошки парк у јужној Србији, напоменувши да до сада наша земља има четири научно-технолошка парка.

Она је истакла да је Србија од тада постала једна од најуспешнијих земаља у свету на технолошком пољу, при чему је по неким параметрима међу десет држава у свету, а у неким међу пет, оценивши да је то доказ да се земља може брзо мењати.

Премијерка је, одговарајући на питање о вакцинацији, нагласила да наша држава никад то није гледала као геополитичко питање, већ као здравствено.

Према њеним речима, Србија је разговарала са произвођачима и са Истока и Запада и била је међу првим европским земљама које су потписале уговоре и са компанијом „Фајзер/Бионтек“ и са „Синофармом“.

Нажалост, многе земље су гледале на ово питање као геополитичко. Нама то није било битно, докле год су вакцине безбедне, нагласила је председница Владе и додала да ту није био крај успеху Србије, јер је потребна и добра организација.

Брнабић је објаснила да је организација друга важна ствар у вакцинацији, јер је то логистички веома тежак процес, додавши да је, уз помоћ дигитализације, остварен успех и да се исплатило све што смо радили претходних година.

Она је навела да је Србија брзо успоставила систем преко којег грађани могу да искажу интересовање за вакцинацију против корона вируса и да изаберу коју вакцину желе да приме, као и да буду обавештени поруком када да се јаве на вакцинацију.

Сада могу да се улогујем на телефон, да видим колико је људи примило вакцину, колико се још пријавило, тако да се виде ефекти дигитализације. Све смо направили врло ефикасним и лаким за наше грађане, објаснила је премијерка.

Брнабић је, одговарајући на питање шта осталим земљама света може да поручи како да брже напредују, рекла да је важно да се што више улаже у дигитализацију и едукацију.

Морате да научите децу како да размишљају, а не шта да мисле. Неће сва деца постати ИТ стручњаци, али оно што могу да науче јесте алгоритамски начин размишљања и како да доносе одлуке, поручила је она.

Премијерка је као важну ствар за напредак навела улагање у брз интернет и обезбеђивање инфраструктуре за стартап компаније јер све више и више економија ће бити засновано на стартаповима и иновацијама, нагласивши да треба помоћи људима да покрену фирме и спроведу своје идеје.

Она је, говорећи о друштвеним мрежама, указала на то да су лажне вести постале највећи изазов ових мрежа и остаће још неко време.

То је највећи изазов са којим се, као премијер, сусрећем, посебно током пандемије корона вируса, рекла је она и додала да су друштвене мреже и велика прилика за политичаре да комуницирају са грађанима.

Извор: www.srbija.gov.rs
Фото: www.srbija.gov.rs

13. јул 2021. године

Прво обележавање Дана Николе Тесле на нивоу провинције Онтарио одржано је у Квинс парку 10. јула 2021. године,  испред онтаријског парламента, на дан рођења највећег српског научника.

Догађају су присуствовали амбасадор Србије у Канади Дејан Ралевић и генерални конзул Василије Петковић.

Том приликом, посланик у онтаријском парламенту Том Ракочевић уручио је генералном конзулу Петковићу оверену копију оригинала Закона о проглашењу 10. јула као Дана Николе Тесле у Онтарију.

Амбасадор Ралевић рекао је да на овај начин српска заједница добија значајно место на мапи друштвених и политичких догађаја у Канади, док је генерални конзул Петковић нагласио да у Закону пише да је порекло Николе Тесле српско-америчко, што је од великог значаја за Србију, као и за српске грађане у матици и дијаспори.

Амбасадору Ралевићу и генералном конзулу Петковићу додељене су захвалнице за допринос у процесу, који је резултирао усвајањем Закона о 10. јулу као Дану Николе Тесле у Онтарију.

Поред генералног конзула Петковића и посланика у онтаријском парламенту Тома Ракочевића, догађај су организовали и председник „Никола Тесла образовне корпорације“ Верослав Вик Ђурђевић, потпредседник „Српске народне одбране Канаде“ Драга Драгашевић, професор Универзитета Мајда Ђорђевић, потпредседник „Канадско-српског савеза“ Татјана Павловић, директор српске школе „Никола Тесла“ Борислав Живковић, професор физике Колин Кемпбел и Дејвид Рос из кабинета посланика Ракочевића.

09. јул 2021. године

Поводом Сретења 15. фебруара 2021. године, Дана државности Републике Србије, председник Републике Србије, господин Александар Вучић је доделио Златну медаљу за допринос и заслуге у промоцији српског културно-историјског наслеђа Српској националној академији Канаде, која ове године обележава јубилеј - 40 година постојања.

У својству специјалног изасланика Председника Републике Србије, амбасадор Републике Србије у Канади, господин Дејан Ралевић је заједно са генералним конзулом Републике Србије у Торонту, господином Василијем Петковићем, уручио Златну медаљу господину Жарку Брестовцу, председнику Српске националне академије Канаде.   

Имајући у виду заштитне мере од пандемије корона вируса, прописаних од стране онтаријске и канадске владе, поводом уручења Златне медаље председника Републике Србије Српској националној академији Канаде, Генерални конзулат Републике Србије у Торонту је организовао пригодну свечаност.

15. јун 2021.

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са амбасадором Канаде у Србији Џајлсом Норманом о билатералним односима двеју држава и сарадњи у области економије, образовања и дигитализације.

На састанку је закључено да, изузев сектора рударства и енергетике, за који су канадске компаније традиционално заинтересоване, постоје бројне области за међудржавну сарадњу. На то указују канадске компаније које послују у Србији и дају директан подстрек економској сарадњи, објаснила је премијерка.

Она је навела пример компаније “Магна“, која ће отварањем новог погона у Алексинцу, дати значајан подстрек развоју овог дела Србије.

Амбасадор Канаде је, истичући да је Србија направила велики напредак у области иновација и дигиталне трансформације и остварила озбиљне резултате у домену е-управе, понудио искуства ове државе, као једног од лидера у области електронских услуга.

Брнабић је позвала Нормана и представнике амбасаде Канаде да се прикључе раду Радне групе за безбедност и заштиту новинара Владе Србије, уз остале партнере који већ учествују у раду - Мисију ОЕБС, Делегацију ЕУ у Србији, амбасаду Краљевине Норвешке и Фондацију Конрад Аденауер, што је амбасадор Норман и прихватио.

Како је на састанку наведено, српска дијаспора у Канади важна је спона између две државе, и у том смислу, директна авио линија између Београда и Торонта, на чијем увођењу две стране интензивно раде, од изузетног је значаја, и директан подстрек бржем развоју однoса наших држава.

Извор/Фото: www.srbija.gov.rs

09. јун 2021. године

Поштовани председниче, даме и господо, чланови делегација,

У свом излагању указаћу на неколико актуелних питања која се тичу надлежности Механизма – наиме, могућности издржавања казни изречених од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) и Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Републици Србији, актуелном праксом онемогућавања превременог пуштања на слободу осуђених, као и обавезе Механизма у погледу заштите осуђених лица.

Други део излагања биће посвећен питањима која се покрећу шестомесечним Извештајем о раду Механизма – председника Механизма г. Ађијуса и Извештаја главног тужиоца г. Сержа Брамерца, посебно по питању актуелне сарадње Републике Србије са Механизмом.

Трећи део мог говора, а то сам приметио и у многим вашим изјавама чак и данас, биће поглед Србије на све што се дешавало у Хашком трибуналу и на то шта су пресуде донеле људима на простору бивше Југославије.

Република Србија је више пута пред Саветом безбедности покренула питање могућности издржавања казни изречених од стране МКСЈ и Механизма у Републици Србији. И поред напора да се ово питање покрене са „мртве тачке“, није добијен ниједан одговор Савета безбедности. Највећи број особа које се налазе на издржавању затворске казне су држављани Републике Србије и природно је да Република Србија буде заинтересована да обезбеди издржавање казне затвора у Републици Србији.

МКСЈ и Механизам упућују на Савет безбедности као надлежну институцију да се позабави овим питањем.

Спреман сам овде да поновим спремност Републике Србије за преузимање обавезе и одговорности за извршење затворских казни које је МКСЈ или Механизам изрекао држављанима Републике Србије под надзором Механизма и пуно поштовање ауторитета Механизма у погледу превременог пуштања на слободу.

Господине председниче,

Посебан проблем са којим се суочавамо је узнемиравање које врше правосудне институције формиране на територији Косова и Метохије, која је у саставу Србије, а која се налази под привременом управом УН. Сведоци смо покушаја да се опет суди двојици држављана који се налазе на издржавању затворске казне за дела за која им је већ суђено пред МКСЈ. Конкретно, у протеклом периоду учињен је покушај да се изврши саслушање Небојше Павковићa и издејствује изручење Властимира Ђорђевића.

Апелујем на Механизам и Савет безбедности да спрече покушаје кршења начела nе bis in idem, цивилизацијског начела које је потврђено и у Члану 7. (1) Статута Механизма и да се онемогуће поновна суђења особама које је МКСЈ већ осудио, посебно да се постара да се то не чини на територији која је под привременом управом УН.

Господине председниче,

Председник Механизма (г. Кармел Ађијус), поред редовног Извештаја, доставио је 11. маја 2021. године и писмо председнику Савета безбедности чији је предмет наводни пропуст Србије да ухапси и преда Механизму Петра Јојића и Вјерицу Радету, оптужене за непоштовање суда, тврдећи да на тај начин Република Србија поступа супротно својим обавезама према Резолуцији Савета безбедности 1966 (2010) и затражио од Савета безбедности да предузме мере како би се обезбедило да Србија испуни наводне обавезе према Статуту Механизма и Резолуцији 1966.

Суштина аргументације председника Механизма своди се на то да Република Србија има обавезу да лиши слободе и испоручи Механизму своје држављане оптужене за непоштовање суда, без обзира на природу оптужби, околности под којима је таква наредба донета и последица које могу да уследе њеним спровођењем.

Овде је реч о оптужбама које се не тичу тешких повреда међународног хуманитарног права и које се везују за предмет пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију који је окончан 2018. (случај Војислав Шешељ) и то у првом степену ослобађањем оптуженог од оптужби, a по жалби тужиоца на пресуду којом се окривљени оглашава кривим и изриче му се казна у трајању од 10 година, којом је покривено време које је провео у Притворској јединици УН.

Судија Ађијус износи да Србија игнорише своје обавезе према Резолуцији 1966 (2010). Напротив, Република Србија озбиљно схвата своје обавезе сарадње са Механизмом. Након што је донет налог за хапшење и предају Механизму двоје оптужених за непоштовање суда, Виши суд у Београду је установио да нису испуњене претпоставке за њихово хапшење и испоручивање Механизму. Одлука се темељи на правилима међународног права и унутрашњег права Републике Србије и обавезујућа је за носиоце извршне власти у Републици Србији.

Овде бих подсетио да је прва одлука судије појединца (Ајдин Сефа Акаја од 12. јуна 2018. године) који је поступао у овом предмету, била да се кривично гоњење В. Радете и П. Јојића због наводног непоштовања суда проследи правосудним органима Републике Србије. У наредним поступцима, први пут је изнет аргумент наводне невољности сведока да сарађују са правосудним органима Републике Србије, који није поткрепљен било каквом аргументацијом и на коме се темељи одлука о ускраћивању преношења предмета у надлежност правосудних органа Републике Србије.

Република Србија је у више наврата изразила спремност да преузме вођење судског поступка против Петра Јојића и Вјерице Радете и пружила одговарајуће гаранције. Република Србија, такође, у потпуности признаје и прихвата обавезу Механизма да надзире суђења која су уступљена националним судовима уз помоћ међународних и регионалних организација, као и да предузима мере предвиђене чл. 6 Статута Механизма.

На овом месту бих подсетио да је Република Србија предала трибуналу сва лица које је оптужило Тужилаштво, међу њима највише политичке, војне и полицијске званичнике, обезбедила присуство огромног броја сведока, предала огромну документацију. Обавеза је Механизма, према Резолуцији овог Савета безбедности, да предузима мере које омогућавају да се предмети уступе националном правосуђу. У ранијој пракси, 13 случајева је прослеђено Босни и Херцеговини, 2 Хрватској и само 1 Србији.

На крају, што не значи и да је најмање важно, подсетио бих вас све овде на чињеницу да је Француска – разуме се, као суверена и независна држава – на захтев за хапшење и изручење Флоренс Артман због објављивања докумената и непоштовање суда, одбила захтев за изручење, уз образложење да она не изручује своје држављане. За мањи прекршај, ви од нас тражите да изручимо своје држављане Јојића и Радету, показујући неповерење и према српском правосуђу и судовима и према држави Србији, као и чињеницу да правило из старог Рима и даље важи – quod licet Iovi non licet bovi – што приличи богу, не приличи волу.

Није згорег напоменути да за злочине над Србима није суђено официрима и политичарима вишег ранга и да су злочини извршени над Србима остали некажњени пред МКСЈ и Механизмом. Подсетимо, примера ради, да је случај Адеми и Норац за стравичне злочине према српском цивилном становништву у Медачком џепу препуштен хрватским правосудним институцијама. Осведочени злочини над Србима, попут злочина Рамуша Харадинаја, Насера Орића, затим Анте Готовине и других оптужених за војну операцију „Олуја“ која је довела до потпуног етничког чишћења српског становништва са великог дела данашње Хрватске, пред МКСЈ резултирали су ослобађајућим пресудама. Многи стравични злочини над цивилним становништвом српске народности који су извршени на територији Босне и Херцеговине, Хрватске и Аутономне покрајине КиМ, а који су резултирали етничким чишћењем српског становништва, једноставно нису били предмет интересовања тужилаштва МКСЈ.

Оно што је веома важно и да ништа не оставимо неразјашњено, јесте то да је Србија земља која осуђује сваки злочин и све злочинце који су их починили на територији бивше Југославије. Међутим, занимљиво је да је, упркос критикама, Србија једина која отворено говори и осуђује злочине почињене од стране припадника српске националности, док друге земље региона уопште не говоре о злочинима које су представници тих народа починили над српским народом. И, желим да још једном овде нагласим пред вама, да Србија осуђује страшан злочин у Сребреници и изражава своје најдубље саучешће породицама страдалих у том масакру. И са овим у вези нема никаквог „али“.

Ипак, овде смо да анализирамо резултате и казнену политику МКСЈ и Механизма, а она је била таква да никада није задобила поверење код српског народа, ма где он живео. И не због тога што ми Срби не признајемо злочине које су починили неки од наших сународника, већ зато што је Хашки трибунал, уз изузетке, судио само Србима на све три територије бивше Југославије: Хрватској, Босни и Херцеговини и Косову и Метохији, коју неке од држава чланица Савета безбедности виде и називају, наравно супротно праву, правним нормама и резолуцијама Уједињених нација, као независну државу. Покушаћу пластично да вам докажем како је хашка правда кројена, чак иако знам да то неће наићи на разумевање многих од вас, али за мене је то важно због историје, чињеница и уџбеника који ће се писати на основу чињеница.

Наиме, Срби су осуђени на укупно 1138 година затвора, и на 8 доживотних казни затвора. Истовремено, Хашки трибунал није осудио ниједног Хрвата за злочине над Србима, ни у акцијама Медачки џеп, ни у „Бљеску“ нити у „Олуји“, како је то политички лукаво урађено у Трибуналу, а све завијено у форму права и правде. Тужиоци Хашког трибунала су намерно изабрали тројицу политичких и војних лидера Хрвата, босанских муслимана и Албанаца на све три поменуте територије, који су чинили злочине против Срба – Анта Готовину, Насера Орића и Рамуша Харадинаја. Занимљиво је да је, пратећи исти шаблон, дакле исти шаблон, ова неправда подељена. Наиме, сви они су били осуђени у првостепеном поступку, са изузетком Рамуша Харадинаја, јер ниједан сведок није преживео. Готовина је био осуђен на 24 године затвора у првостепеном поступку, док је волшебном одлуком другостепеног већа и односом судија 3:2, пресуда промењена у ослобађајућу. Насер Орић, за злочине против Срба, такође је био осуђен првостепеном пресудом, али, волшебном одлуком другостепеног суда и поново односом судија 3:2, одлука је била ослобађајућа пресуда и он је био ослобођен сваке одговорности. Дозволите ми да поновим, сви сведоци у поступку против Рамуша Харадинаја су или извршили самоубиство или су били убијени под веома, веома чудним околностима.

Дозволите ми да закључим: ја не желим да верујем да неко хоће да каже да није било злочина над Србима, али, судећи по пресудама Хашког трибунала, нико – апсолутно нико - није одговоран за те злочине.

Ипак, ми у Србији ћемо показати одговорност и борићемо се за мир, стабилност и помирење у региону.

Тражимо од држава чланица Савета безбедности Уједињених нација да нам помогну рационалним и прагматичним приступом и поштовањем међународног права, а не покушајима даљег понижавања Србије. Србија је мала земља, са поносним и храбрим народом, који је поднео највеће жртве током Првог и Другог светског рата, народом који жели да живи у миру са својим комшијама. И када вам ово тражим, не мислим да тражим превише.

На самом крају, Србија је земља са највећим растом у региону Западног Балкана и не можемо да напредујемо ако односи са нашим комшијама, пријатељима и другим земљама нису добри, стабилни и бољи. Због тога, упркос селективној правди која је примењена у Хашком трибуналу, бићемо отворени за сваки дијалог, сваку врсту сарадње и ми гледамо ка будућности, а не ка прошлости.

И имам само једну поруку за грађане Србије и грађане српске националности у целом региону – главу горе, ни Србија ни српски народ нису осуђени ни за шта и на нама је да радимо још марљивије, да отварамо фабрике и боримо се за нашу децу и нашу будућност.

Живела Србија!

3. јун 2021. године        

Имам част и задовољство да као генерални конзул Републике Србије у Торонту званично обавестим да је  заменик гувернера за провинцију Онтарио Њ.Е. Елизабет Доудсвел данас, 3. јуна 2021. године,  потписала Закон о проглашењу 10. јула за Дан Николе Тесле у провинцији Онтарио.  Овим чином Закон је одмах ступио на снагу. 

Најзаслужнији за овај изузетно значајан догађај је члан провинцијског парламента Онтарија из редова Нове демократске партије НДП, господин Том Ракочевић, коме у име Генералног конзулата Републике Србије у Торонту, упућујем честитке и искрену захвалност. 

Посебно изражавам захвалност провинцијском парламенту Онтарија на брзо спроведном поступку усвајања предлога Закона. 

31. мај 2021.

Државни секретар у Министарству спољних послова Републике Србије Немања Старовић говорио је данас на отварању изложбе поводом 80 година од успостављања дипломатских односа Републике Србије и Канаде, у Архиву Југославије.

Државни секретар Старовић подсетио је да су билатерални односи Србије и Канаде успостављени Указом, који је потписао краљ Петар II Карађорђевић и отварањем Посланства Краљевине Југославије у Отави 1941. године, додавши да су наша два народа и пре формалних дипломатских контаката повезивале подједнако светле традиције.

Државни секретар Старовић казао је да односи Србије и Канаде, успостављени у временима великих изазова, када су наши народи показивали храброст, јединство и солидарност у борби за очување заједничких цивилизацијских вредности, говоре о томе да наше две земље и данас могу бити истински савезници.

Државни секретар указао је на континуирану канадску подршку српском процесу евроинтеграција, истакавши да Србија и Канада деле свест о неопходности очувања мира, стабилности и безбедности, као и визију просперитета на простору Западног Балкана.

Старовић је изразио уверење да ће Канада препознати напор наше стране у конструктивном приступу дијалогу Београда са Приштином, који се води под покровитељством ЕУ, где јасно исказујемо посвећеност очувању мира и безбедности.

Такође, он се осврнуо и на чињеницу да у Канади живи бројна српска дијаспора, која представља важан интегративни елемент и директну спону наших двеју држава.

Старовић је закључио да осам деценија дипломатских односа представља основ за јачање сарадње, која се огледа и у солидарности какву смо показали у борби против кризе изазване пандемијом.

На отварању изложбе говорили су и директор Архива Југославије др Милан Терзић и амбасадор Канаде у Београду Џајлс Норман, а путем видео-везе обратили су се и парламентарни секретар Министарства иностраних послова Канаде Роберт Олифант, као и амбасадор Републике Србије у Отави Дејан Ралевић.

26. мај 2021. године

За више инфромација молимо да пратите следећи линк:

Представљање онлајн конкурса за суфинансирање пројеката у српској дијаспори 

20. мај 2021. године

У Београду је данас представљена нова услуга Министарства спољних послова „е-Конзулат”, намењена страним држављанима који аплицирају за визу и желе да дођу у Србију да раде.

Том приликом, министар спољних послова Републике Србије Никола Селаковић рекао је да је та услуга један од показатеља доброг развоја наше државе, која, како је истакао, постаје магнет за озбиљне стране компаније, које доводе велики број радника из других земаља да би радили у Србији.

„Да не будем претенциозан, него потпуно реалан, ова услуга представља прекретницу у функционисању нашег система. Е- Конзулат и дигитализација поступка издавања радних виза за стране држављане који желе да раде у Србији, јесте прва електронска услуга МСП-а, а могу да вам обећам да то јесте прва, али никако и последња е-услуга”, нагласио је Селаковић.

Шеф српске дипломатије указао је да „е-Конзулат” представља модернизацију изузетно важног сегмента делатности дипломатско-конзуларних представништава Србије и да се овде заправо говори о нечему што је од суштинске важности за даље процесе развоја наше државе.

Министар је подсетио да, када је председник Републике посећивао градилиште Моравског коридора, речено му је да се са неким радовима касни у извођењу зато што фирми Бехтел на време нису издате радне визе.

„Истог момента када смо то пратили и чули председника, ја сам алармирао службе у оквиру Министарства. Чудили смо се, знамо да издавање виза у Турској иде добром динамиком, а онда смо утврдили да су то у ствари били радници из Бангладеша који су визу тражили преко наше амбасаде у Индији, а у којој имамо проблем мањка запослених”, објаснио је министар.

Како је додао, реч је о изузетном и великом послу, сваки наш службеник морао је да прими документацију на папиру, да је провери, да онда захтева допуну, па тек тада да прослеђује.

„Данас је то фантастично усавршено и том нашем конзуларном раднику, сва та документација долази у електронском облику. Раније смо имали два филтера за проверу документације, сада их фактички имамо три. А посао је значајно ефикаснији”, указао је Селаковић.

Како је истакао, то је услуга за коју је обећано да ће бити завршена пре мање од четири месеца и да је она од понедељка доступна у 95 дипломатско-конзуларних представништава Србије, односно у свим нашим амбасадама и генералним конзулатима.

Највећи резултат тог подухвата, истакао је министар, осим предности коју ће донети у будућем функционисању, јесте чињеница да то није пројекат једног државног органа, већ заједнички подухват Министарства спољних послова, Канцеларије за ИТ и еУправу, Генералног секретаријата Владе, МУП-а, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Националне службе за запошљавање.

„У рекордном року урадили смо изузетно добар посао. Ово је на понос нашег министарства, на понос читаве државе. Уверен сам да ћемо у периоду пред нама осавремењивати додатно оно што јесу наши послови и учинити Србију једном од ретких држава која поседује овакве механизме и овакве најсавременије начине обављања наших конзуларних послова”, рекао је Селаковић.

Говорећи о самом порталу „е-Конзулат”, министар је објаснио да постоји карикатура на којој је представљен Никола Тесла и зграда старе железничке станице са једним краном, која у ствари симболизује историјску чињеницу – када је Тесла боравио у Београду у години када је она изграђена.

„Данас је то место иза кога настаје Београд будућности, а ово што смо успели заједничким снагама да урадимо јесте показатељ нечега што је будућност Србије, развој вештачке интелигенције, ИТ и стварање услова да у Србији у будућности све више људи живи и долази да би овде добро живели и радили”, закључио је министар.

Директор Канцеларије за ИТ и еУправу Михаило Јовановић рекао је да је ово први пут да су е-услуге окренуте ка страним држављанима, и да је до сада то био случај са нашим држављанима.

У периоду од 1. јануара 2019. до 17. маја ове године, највише захтева за српску визу поднето је у амбасади у Пекингу и то 6.766 захтева, затим у Њу Делхију – 2.973, Шангају 2.115, Токију 1.798, Каиру 1.756.

У Алжиру је у том периоду поднето 1.270 захтева, у Џакарти 1.095, а у Бејруту 1.077.

Са аспекта држављанства, српску визу Д за запошљавање траже највише држављани Кине – 9.516 захтева, затим Индије 1.955, те Украјине – 673.

ЗА ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА, МОЛИМО ДА КЛИКНЕТЕ НА СЛИКУ.

29. април 2021. године

Програм за повезивање са српском дијаспором „Тачка повратка“, уз подршку  Канцеларије за информационе технологије и електронску управу Владе Републике Србије, обезбедио је посебан термин за вакцинацију српских држављана из дијаспоре.

Држављани Србије који живе у иностранству моћи ће да се вакцинишу 15. маја у Београду, а пријаве за имунизацију доступне су на сајту удружења „Тачка повратка“ https://tackapovratka.rs/poziv-za-vakcinaciju-dijaspore. 

Приjaве су отворене до петка, 30. априла у 23:59 часова и свако ко се пријави добиће потврду о термину вакцинације, као и о тачном времену када треба да се појави на Београдском сајму.

Држављани Србије из дијаспоре моћи ће да бирају између вакцина „Фајзер“, „Синофарм“ и „Спутњик Ве“, док ће другу дозу примити на Београдском сајму 5. јуна.

Позив се односи искључиво на држављане Србије који живе у иностранству.

21. април 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић разговарао је данас путем видео линка са представницима делегације Међународног монетарног фонда коју предводи шеф Мисије, Јан Кејс Мартејн. Саговорници су закључили да основни циљ Србије остаје да сачува тешко стечену репутацију фискално сигурне земље, као и да надстави са одговорном фискалном политиком како јавни дуг не би прешао ниво од 60 одсто БДП-а, чиме Србија одлучно наставља да ради на даљем расту економије.

Током разговора, председник Вучић и Јан Кејс Мартејн посебно су се осврнули на мере подстицаја и усвојена три пакета мера за помоћ привреди и грађанима, којима је очувана макроекономска стабилност и чак постигнута већа стопа запослености. Мартејн је поздравио одговорну економску политику Србије и успешно управљање кризом током пандемије.

„Србија је остварила један од најбољих резултата у прошлој години упркос изазовима пандемије“, изјавио је Мартејн, посебно истакавши да је Србија била једна од ретких земаља којој ММФ није кориговао почетну пројекцију стопе раста од 5% коју је дао прошле године.

Председник Вучић је додао да је Србија већ после првог квартала 2021. године на добром путу да оствари планирани раст од 6% како је и предвиђено, будући да је један од главних фокуса Владе Србије улагање у велике инфраструктурне пројекте и интензивирање рада на привлачењу директних страних инвестиција.

„Србија је 2020. године била у самом врху по приведном расту у Европи и уверен сам да и ове године можемо да уђемо у прве три или четири земље по расту“, рекао је председник Вучић и додао да је задовољан тиме што Србија и даље, упркос ситуацији везаној за пандемију, има изузетно јак прилив инвестиција.

Председник Вучић и Јан Кејс Мартејн разговарали су и о новом аранжману саветодавног карактера, који је од посебног значаја у светлу унапређења опште инвестиционе климе у Србији, као и у контексту још већег поверења инвеститора.

„Имајући у виду огроман напредак Србије у протеклих осам година, приоритетни циљ овог аранжмана биће да очува постигнуте резултате, али и да обезбеди подршку у даљем спровођењу структурних реформи усмерених на још бржи, снажнији и одрживији раст“, рекао је председник Вучић и захвалио ММФ-у и личном ангажовању Јана Кејса Мартејна на професионалној и стручној подршци на коју Србија умногоме рачуна.

Председник Вучић је истакао да ће Србија посебну пажњу посветити реформама у јавним предузећима, те да ће приоритети и даље бити улагања у инфраструктуру, стварање још боље климе за инвестиције, већа улагања у животну средину, науку и капиталне пројекте, што ће додатно и дугорочно допринети стабилном финансијском расту у наредним годинама.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs

20. април 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је данас регионалног директора Светске здравствене организације за Европу др Ханса Клугеа, са којим је разговарао о сарадњи у борби против пандемије Ковид-19, као и о сарадњи на унапређењу здравствене заштите у нашој земљи и другим заједничким активностима.

Председник Вучић је захвалио др Клугеу на личном ангажовању и подршци током актуелне пандемије, посебно на техничкој помоћи и експертизи. Овом приликом упознао је званичника СЗО са резултатима имунизације у Србији и плановима како да се вакцина обезбеди свим грађанима који буду желели да је приме.

Др Клуге је честитао председнику Вучићу на лидерству и личном залагању да обезбеди вакцине. Он је нагласио да се Србија добром стратегијом имунизације сврстала међу глобалне лидере, поставши притом и пример хуманости и солидарности омогућавањем вакцинације старијима у руралним срединама, страним држављанима и донирањем вакцина другим земљама.

„Србија је вакцину прихватила као производ који спасава живот и није на то гледала геополитички”, рекао је др Клуге.

Двојица саговорника су се сагласили да би свет требало да повећа производне капацитете за вакцине, као и да развије нове адекватне терапије за борбу против Ковид-19, и, с тим у вези, ради на повећању степена поверења грађана у науку.

Председник Вучић је упознао др Клугеа са плановима за унапређење рада Института за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак”.

„Хоћемо да од „Торлака” направимо једну од најбољих фабрика вакцина у Европи”, рекао је председник Вучић.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs

19. април 2021. године

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић разговарала је данас са регионалним директором Светске здравствене организације за Европу Хансом Клугеом о епидемиолошкој ситуацији и току имунизације грађана у Србији.

Брнабић је исказала захвалност на сарадњи у борби против пандемије, техничкој помоћи и експертизи, истичући да је за нашу земљу веома значајна подршка ове организације.

Она је обавестила директора СЗО за Европу о току имунизације грађана у Србији, изразивши уверење да ћемо, захваљујући великом броју вакцинисаних, успети да створимо колективни имунитет и вратимо се у нормалне токове живота.

Клуге је процес имунизације у Србији оценио као импресиван, и додао да је Србија донела добру одлуку да грађанима понуди све доступне вакцине које се користе у борби против вируса корона.

Он је, изражавајући забринутост због појаве нових сојева вируса, нагласио да је неопходно убрзати процес имунизације и показати међусобну солидарност.

Директор Светске здравствене организације за Европу је похвалио Србију на хуманости коју је показала донирајући вакцине земљама региона и омогућавајући вакцинацију онима који немају довољан број цепива за своје грађане.

Председница Владе је поручила да ће Србија и даље сарађивати са земљама региона и помагати у складу са својим могућностима.

Када је у питању пројекат „Мапа пута за здравље на западном Балкану 2021–2025“, изнето је и да ће, уколико то епидемиолошки услови дозволе, крајем године у Београду бити одржан регионални састанак, значајан за будуће унапређење сарадње држава региона у области здравствених изазова.

Извор: www.srbija.gov.rs
Фото: www.srbija.gov.rs

13. април 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић вечерас је констатовао да Приштина упорно истрајава у кампањи мржње против српског народа, што се најдрастичније види у неаргументованим оптужбама за масовна силовања и геноцид. 

Селаковић је, на седници Савета безбедности УН на којој је разматран Извештај генералног секретара УН о раду УНМИК-а, истакао да су очигледни напори привремених институција на KиМ да створе наратив о масовним силовањима Албанки, те да се за ту сврху користе пропагандни методи и лажи.

„Јасно је да је жртава било на свим странама у сукобу, као и да наша страна располаже доказима о бројним српским жртвама. Али предуслов за остваривање заштите права које има свака појединачна жртва јесте рационалан и аргументован приступ“, казао је Селаковић, одговарајући на клевете представнице Приштине.

Селаковић је истакао да, наспрам тврдњи политичара из Приштине о 20.000 силованих Албанки, стоје подаци Комисије за верификацију и признавање статуса жртава сексуалног насиља на Косову и Метохији, које имају информације о 912 силованих особа, међу које, међутим, нису убројане Српкиње жртве насиља.

„Дозволите да истакнем да Србија осуђује сваки акт сексуалног насиља у конфликтима и залаже се за остваривање правде за све жртве. Број жртава свакако не умањује стравичан ефекат оваквог вида насиља на сваку жртву појединачно, али исто тако, спекулисање бројевима не доприноси остваривању правде и води политизацији и успоравању процеса помирења“, казао је Селаковић.

Када је реч о оптужбама за геноцид, министар Селаковић је констатовао да оне само доказују да Приштина упорно истрајава у кампањи мржње, пропаганди и отвореном непријатељству према српском народу.

„Свакодневним изјавама желе да прикажу да је Србија крива за све и да је над Албанцима извршен геноцид, а све како би сакрили сопствену одговорност за почињене злочине“, рекао је шеф српске дипломатије.

Како је истакао, свако ко зна шта дефиниција геноцида подразумева, схватиће да није Србија нешто учинила, већ да је управо српски народ жртва „државотворног“ пројекта косовских Албанаца, заснованог на опасној идеји етнички чистих територија, о чему сведочи и више од 200.000 протераних Срба са КиМ.

„Уверени смо да цивилизован свет неће бити спреман да саучествује у прикривању и заташкавању њихових злочина и да ће им бити упућена јасна порука да морају преузети одговорност за своја дела“, казао је Селаковић.

Он је подсетио да је у Приштини до 1999. године живело око 40.000 Срба, а да их је данас само двадесетак, да је у Пећи живело око 17.000 Срба, а да су данас тамо само српске монахиње у Пећкој Патријаршији, да је у Призрену пре рата живело око 12.000 Срба а данас само 17 породица, а да је у Урошевцу од 10.000 Срба који су тамо живели пре рата остала само породица српског свештеника.

13. април 2021. године

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић упозорио је, на седници Савета безбедности Уједињених нација, да политички екстремизам међу Албанцима на КиМ не губи на снази, већ да напротив, постаје све јачи.

Селаковић је, на седници на којој је разматран Извештај генералног секретара УН о раду УНМИК-а, подсетио да обавеза формирања Заједнице српских општина није испуњена већ 2.917 дана и да се заправо, 19. априла навршава пуних осам година откако је постигнут договор у Бриселу, а да Приштина и даље одбија да испуни своју обавезу и омогући формирање ЗСО.

Министар је подсетио и да је садашњи председник владе привремених институција самоуправе у Приштини више пута претио уједињењем самопроглашеног Косова и Албаније, као и да му је дијалог са Београдом ниско на листи приоритета.

Како је указао, крајње је време да албански лидери у Приштини покажу одговорност у испуњавању преузетих обавеза, али и искрену посвећеност постизању компромисног решења и изградњи међусобног поверења.

„Србија је одлучна и неће одустати од изналажења компромисног решења, које ће бити одрживо и за будуће генерације. Рад на изградњи поверења и инсистирање на позитивним политичким агендама је једини начин за изградњу трајног мира и стабилности у нашем региону“, закључио је Селаковић.

Трајан мир и стабилност, према његовим речима, могу бити остварени само уколико нико од учесника у дијалогу не буде наступао са максималистичким захтевима и инсистирао на потпуном понижењу оног другог.

Како је истакао, српски и албански народ, као два најбројнија народа на Западном Балкану, треба да пронађу начин да дођу до помирења и основа за сарадњу, како на плану економије, тако и у остваривању заједничких перспектива за чланство у Европској унији.  

„Београд је учинио искрене искораке у том смеру, тако што је један од иницијатора идеје о релаксирању протока људи, робе, капитала и услуга, популарно назване мини шенген“, истакао је министар.

Указујући да је Србија небројено пута показала да је опредељена за дијалог као једино средство за мирно, политичко решавање проблема на Косову и Метохији, Селаковић је истакао да су недавни избори у Покрајини потврдили да политички екстремизам међу Албанцима не губи на снази, већ да јача, што се могло видети током недавног предизборног процеса.

Министар је указао да су политички притисци на Србе настављени и након окончања изборног процеса, јер им је ускраћена правична заступљеност у привременим институцијама одлуком нове такозване владе у Приштини да српској заједници додели само једно министарство.

„Посебно угрожена категорија су Срби повратници који свакодневно живе у страху од напада. Подсећам вас да је јужна српска покрајина и даље област са најмањом стопом повратка расељених на свету”, рекао је министар и истакао да се само прошле године у нашој јужној покрајини догодило више од 80 напада и инцидената чије су мете били Срби, њихова имовина и верски објекти.

Посебно забрињавајуће за српски народ на КиМ, напоменуо је Селаковић, јесте што је у протеклом периоду, а посебно током марта ове године, дошло до учесталих физичких напада на објекте Српске православне цркве.

„Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини, чију је изузетну универзалну вредност потврдио Унеско стављањем на Листу светске баштине, јесте и случај манастира Високи Дечани“, истакао је министар.

Такође, шеф српске дипломатије забрињавајућим је оценио и упад инспектора и полицајаца у Дом здравља у Штрпцу јануара ове године и претрес с намером да се пронађу вакцине против Ковида-19 из централне Србије.

„Иако то сматрамо упадом у здравствене институције, наша реакција је и овог пута била уздржана. Нисмо желели да својим одлукама изазивамо ескалацију и да политизујемо активности које су усмерене искључиво на заштиту јавног здравља. Организовали смо вакцинацију грађана са КиМ на три пункта у централној Србији и тиме јасно показали да је за нас живот људи на првом месту“, нагласио је министар.

Министар Селаковић поручио да Србија високо уважава активности мисије УНМИК на КиМ и да се залаже за њен што делотворнији рад у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања безбедности у Покрајини.

Селаковић је навео да међународне мисије на КиМ – УНМИК, Кфор, Еулекс и ОМИК под окриљем УН и у складу са Резолуцијом 1244, имају кључну улогу у очувању мира и заштити становништва.

„Подржавамо и уважавамо њихово ангажовање и напоре које улажу у овиру својих мандата, у заједничком циљу стварања услова за миран и безбедан суживот становника Косова и Метохије. Српско и друго неалбанско становништво на КиМ има највише поверење у међународно присуство и сматра га гарантом безбедности и браном од самовоље привремених инситуција у Приштини“, нагласио је министар.

То, како је указао, потврђује да међународне мисије морају остати ангажоване у несмањеном обиму како би доследно спроводиле Резолуцију СБУН 1244.

Селаковић је додатно истакао важност међународних снага Кфора и указао да сваки једнострани покушај да се неком другом додели, или да неко преузме део мандата и обавеза Кфора - представља кршење Резолуције СБУН 1244.

Такође, министар је напоменуо да је неприхватљиво доношење једностраних одлука о формирању приштинског „Министарства одбране“ и отпочињању процесa трансформације, тзв. „Косовских безбедносних снага“ у тзв. „Војску Косова“.

Министар Селаковић је на почетку обраћања уложио протест због злоупотребе видео формата седнице од стране представнице Приштине, иза које је била истакнута застава самопроглашеног „Косова“, што је учинио и представник Русије.

У наставку, интегрална верзија говора министра спољних послова Николе Селаковића:

Поштовани председниче Савета безбедности,

Поштовани специјални представниче,

Уважени чланови Савета безбедности,

На почетку, желим да уложим протест због злоупотребе видео формата ове седнице од стране представника Приштине за истицање симбола тзв. државности Косова. Упркос томе што су представници Приштине у више наврата били упозорени, на претходној седници и од стране председника Савета безбедности, да су овакве злоупотребе седница Савета безбедности апсолутно неприхватљиве и да представљају флагрантно кршење правила СБ о учешћу представника ПИС у Приштини, на основу члана 39 Правила процедуре СБ УН, поново се суочавамо са њиховим беспризорним непоштовањем правила овог уваженог тела.  Дозволите да поновим наш позив да се предузму неопходни кораци како би се спречиле овакве злоупотребе.

Изузетнo ми је задовољство што се обраћам овом цењеном телу на седници посвећеној раду Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији. На почетку желим да захвалим генералном секретару Уједињених нација Гутерешу и специјалном представнику генералног секретара и шефу УНМИК Танину на поднетом извештају и напорима који се улажу у примену мандата УНМИК, као и члановима Савета безбедности на континуираној пажњи коју посвећују питању Косова и Метохије. Република Србија високо уважава активности Мисије Уједињених нација на Косову и Метохији и залаже се за њен што делотворнији рад у несмањеном обиму, с циљем изградње и очувања безбедности у Покрајини.

Господине председниче,

У протеклом периоду суочени смо са политичком нестабилношћу на Косову и Метохији. Недавно смо имали изборе у Покрајини који су нажалост потврдили да политички екстремизам међу Албанцима не губи на снази, већ напротив, постаје све јачи. Били смо сведоци такмичења међу албанским политичким лидерима у томе који је бољи начин да се испровоцира инцидент у српским срединама, како би се добили додатни политички поени албанског бирачког тела. Под изговором измена бирачког списка великом броју Срба на Косову и Метохији ускраћено је једно од основних политичких права - могућност да бирају своје политичке представнике. Од приближно 140.000 грађана Косова и Метохије који су избрисани са бирачког списка током последњег изборног процеса, 85% њих су Срби.

Упркос бројним изазовима и проблемима, српски народ на Косову и Метохији је високом излазношћу и убедљивом победом Српске листе, која је освојила свих десет посланичких места опредељених за српске представнике, показао да га ништа не може спречити да одлучно стане у одбрану свог положаја. Политички притисци на Србе настављени су и након окончања изборног процеса, јер је Србима ускраћена правична заступљеност у привременим институцијама одлуком нове такозване владе у Приштини да српској заједници додели само једно министарство.

Поштовани чланови Савета безбедности,

Нажалост, нисмо само током изборних активности били сведоци неразумне антисрпске политике привремених институција у Приштини. Она иде толико далеко да су у јануару ове године инспектори и полицајаци из Приштине упали у Дом здравља у Штрпцу, на југу Косова и Метохије и извршили претрес с намером да пронађу вакцине против Ковида-19 из централне Србије, које нису пронашли. То је учињено уз демонстрацију силе, претње хапшењем директору Дома здравља, медицинском особљу и лекарима. У тренутку када се цео свет бори против пандемије и када су вакцине једино средство да се стане на пут изазову, а Србија показује подршку и солидарност донирањем вакцина и медицинске опреме свима у региону којима су оне неопходне, Приштина жели да уништи вакцине само зато што су из централне Србије. Док се читав свет захваљује лекарима, који су поднели велике и херојске жртве у борби против вируса, привремене институције у Приштини нападају српске лекаре због тога што раде свој посао.

Иако сматрамо да су упади у здравствене институције, наша реакција је и овог пута била уздржана. Нисмо желели да својим одлукама изазивамо ескалацију и да политизујемо активности које су усмерене искључиво на заштиту јавног здравља. Организовали смо вакцинацију грађана са Косова и Метохије на три пункта у централној Србији и тиме јасно показали да је за нас живот људи на првом месту. Србија је и даље спремна да помогне свима којима је помоћ неопходна и апелујемо на разум и одговорност, посебно у овако тешким временима.

Господине председниче,

Напади усмерени на Србе и њихову имовину су све бројнији. Само прошле године у нашој јужној покрајини догодило се више од 80 напада и инцидената чије су мете били Срби, њихова имовина и верски објекти. Према подацима Мисије ОЕБС на Косову и Метохији у другој половини прошле године број инцидената повећан је за више од 30% у односу на 2019. годину. Зато се не можемо сложити са оценом да је „безбедносна ситуација на Косову стабилна, са неколико инцидената чија су мета биле невећинске заједнице“. Прошлог викенда се, рецимо, догодио ничим изазван физички напад групе Албанаца на два српска младића у северном делу Косовске Митровице.        

Посебно угрожена категорија су Срби повратници који свакодневно живе у страху од напада. Чињеница да је једна повратничка породица седам пута била мета напада, јасно показује колико су они који не желе Србе на Косову и Метохији упорни у застрашивању и протеривању ионако малог броја повратника. У Приштини апсолутно не постоји ни трачак политичке воље да се 212.995 расељених Срба који 22 године живе ван Косова и Метохије врате у своје домове. Од 1999. године стопа одрживог повратка интерно расељених лица на Косову и Метохији је само 1.9%, што према подацима УН званично представља најмањи проценат повратка прогнаног становништва након неког конфликта било где у свету.   

Истовремено, док хапсе интерно расељена лица, приштинске власти врше најснажније притиске на Специјализована већа у Хагу. Циљ је потпуно онемогућавање даљег процесуирања низа случајева против припадника терористичке ОВК за тешке злочине почињене током сукоба на Косову и Метохији, како према Србима, тако и према припадницима других националности. Недавно је и председница Специјализованих већа Трендафилова упозорила да ће, уколико се притисци наставе, то имати врло драматичне последице по процесе који се воде. Председница Трендафилова као веома проблематичну појаву издваја и застрашивање сведока, који су кључни за успешно вођење поступака и доношење одговарајуће пресуде.

Иако се предуго чекало са подизањем оптужница, сматрамо похвалним то што су коначно предузети напори да се казне бројни тешки злочини почињени током ратних сукоба пре нешто више од две деценије, али и по доласку међународних снага на Косово и Метохију. До данас, рецимо, нико није одговарао за убиства и отмице 17 новинара, што је у овом тренутку највећи број нерешених случајева убијених и киднапованих новинара у Европи. Такође, нису се пред лицем правде нашли починиоци ниједног од масовних злочина почињених над српским цивилима после 1999. године. Подсетићу вас на само неколико њих: у селу Старо Грацко убијено је 14 српских жетелаца, у нападу на аутобус „Ниш експреса“ у Ливадицама код Подујева погинуло је 12 и рањено 43 расељених Срба, а у Гораждевцу код Пећи непознате особе су из аутоматског оружја пуцале на децу која су се купала у реци Бистрици. Тада је убијено двоје српске деце, а четворо је тешко рањено.         

Очекујемо наставак подршке мисије Еулекс Специјализованим већима и Специјализованом тужилаштву, као и њено додатно ангажовање у области владавине права. Посебну пажњу треба посветити заштити сведока, као и утврђивању судбине несталих лица.

Међународне мисије на Косову и Метохији – УНМИК, Кфор, Еулекс и ОМИК, које под окриљем Уједињених нација и у складу са Резолуцијом 1244 (1999), чине саставни део међународног цивилног и безбедносног присуства у нашој јужној покрајини имају кључну улогу и изузетан допринос очувању мира и заштити становништва. Подржавамо и уважавамо њихово ангажовање и напоре које улажу у овиру својих мандата, у заједничком циљу стварања услова за миран и безбедан суживот становника Косова и Метохије. Српско и друго неалбанско становништво на Косову и Метохији има највише поверење у међународно присуство и сматра га гарантом безбедности и браном од самовоље привремених инситуција у Приштини. То додатно потврђује да међународне мисије морају остати ангажоване у несмањеном обиму како би доследно спроводиле Резолуцију СБУН 1244.

Желим додатно да истакнем важност међународних снага Кфор и укажем да сваки једнострани покушај да се неком другом додели, или да неко преузме део мандата и обавеза Кфора представља кршење Резолуције СБУН 1244 и потенцијални је извор нестабилности и тензија. Подсетићу вас да Приштина, противно међународном праву, уз потпуно игнорисање интереса и ставова српске заједнице у Покрајини, не одустаје од планова да на простору Косова и Метохије инсталира новог безбедносног актера. Неприхватљиво је доношње једностраних одлука о формирању „Министарства одбране“ и отпочињању процесa трансформације, тзв. „Косовских безбедносних снага“ (КБС) у тзв. „Војску Косова“. Желим поново да истакнем да овакви једнострани потези Приштине представљају грубо кршење Резолуције СБУН 1244 и Војно-техничког споразума, по којима искључиво Међународне безбедносне снаге, односно Кфор, имају мандат за све војне аспекте безбедности на простору Косова и Метохије.        

У том смислу додатни разлог за забринутост изазива и најава изградње највеће базе „Косовских безбедносних снага“ у јужном делу Косовске Митровице, што Срби на северу Косова и Метохије доживљавају као најотворенију провокацију и претњу њиховој физичкој безбедности.

Поштоване чланице Савета безбедности,

За српски народ на Косову и Метохији је посебно забрињавајуће што је у протеклом периоду, а посебно током марта ове године, дошло до учесталих физичких напада на објекте Српске православне цркве. Само у току две недеље чак седам православних објеката у Покрајини нашло се на мети вандала и то у тренутку када се сви присећамо мартовског погрома из 2004. године над Србима и српским светињама на Косову и Метохији. Понижавајуће је стање у којем се налази српска културна и духовна баштина на простору Косова и Метохије, укључујући и четири споменика који су уврштени на Листу светске баштине Унеска (Високи Дечани, Богородица Љевишка, Грачаница и Пећка Патријаршија). Свештеницима и монашким заједницама се намећу бројне административне и техничке баријере, чиме се отежава, па чак и онемогућава њихов опстанак на црквеним имањима.

Упечатљив пример односа непоштовања према српским културним и верским споменицима у Покрајини, чију је изузетну универзалну вредност потврдио Унеско стављањем на Листу светске баштине, јесте и случај манастира Високи Дечани.

Цењене чланице Савета безбедности,     

Сасвим је јасна нервоза Приштине, јер пројекат такозване независности данас не признаје више од половине чланица Уједињених нација, укључујући и пет чланица Европске уније. Међутим, крајње је време да албански лидери у Приштини покажу одговорност у испуњавању преузетих обавеза, али и искрену посвећеност постизању компромисног решења и изградњи међусобног поверења. Управо је недостатак поверења један од основних проблема у дијалогу Београда и Приштине. Договор се не постиже запаљивом реториком и провокацијама, као што су најаве о уједињењу и стварању велике Албаније или о плановима изградње највеће базе тзв. Косовских безбедносних снага на северу Покрајине.

Подсетићу да је садашњи председник владе привремених институција самоуправе у Приштини у прошлости више пута претио уједињењем самопроглашеног Косова и Албаније. Члан његове странке је прошлог викенда јавно поручио да ће се самопроглашено Косово и Албанија ујединити, цитирам, „пушком и барутом или референдумским кутијама“.

Не морам да објашњавам зашто овакве опасне идеје представљају директну претњу миру и стабилности. Њима се крши Резолуција 1244, континуирано дестабилизује не само наша јужна покрајина, већ и читав регион, а ни у чему не доприносе процесу дијалога, већ га изнова онемогућавају.

Небројено пута смо показали да смо опредељени за дијалог као једино средство за мирно, политичко решавање проблема на Косову и Метохији. И данас, након вишегодишњих преговора, али и неиспуњавања договореног и сталних једностраних потеза и провокација од стране привремених институција у Приштини, ми смо и даље спремни да седнемо за сто и разговарамо.

Спремни смо за дијалог, али не и за уцене и претње, а посебно не за ултиматуме које је и недавно изнео председник владе привремених институција самоуправе у Приштини. Подсетићу вас на његове изјаве да ће дијалог бити ниско на листи приоритета власти у Приштини. Запањујуће је како Приштина ултиматуме, који у потпуности подривају сваку шансу за дијалог, на шта је указала и Европска унија, назива „принципима“ и како упорно инсистира на томе да Београд призна једнострано проглашену независност „Косова“, након чега би, сматрају они, све остало било решено. У чему је онда сврха дијалога ако се само очекује да Београд призна тзв. Косово? Да ли дијалог значи да једна страна треба да одустане од свега, а друга да добије све? И да ли дијалог, по мишљењу Приштине, претпоставља да се не испуњава оно што је договорено?        

Подсетићу вас да Приштина и даље одбија да испуни своје обавезе из до сада постигнутих споразума и не пристаје да се о њиховој примени разговара у оквиру дијалога. А ситуација је врло једноставна - у априлу 2013. године потписан је први споразум у Бриселу који је предвиђао четири обавезе: једну за Приштину и три за Београд. Београд је испунио све обавезе, док је једина обавеза коју су имале привремене институције у Приштини - формирање Заједнице српских општина - није испуњена већ 2.917 дана. Заправо, 19. априла се навршава пуних осам година откако је постигнут договор у Бриселу, а Приштина одбија да испуни обавезу формирања Заједнице српских општина.

Поштовани господине председниче,

Без обзира на обесхрабрујуће поруке из Приштине и чињеницу да дијалог траје већ дуги низ година, Србија је одлучна и неће одустати од изналажења компромисног решења, које ће бити одрживо и за будуће генерације. Трајан мир и стабилност могу бити остварени само уколико нико од учесника у дијалогу не буде наступао са максималистичким захтевима и инсистирао на потпуном понижењу оног другог. Српски и албански народ, као два најбројнија народа на Западном Балкану, треба да пронађу начин да дођу до помирења и основа за сарадњу, како на плану економије, тако и у остваривању заједничких перспектива за чланство у Европској унији.  

Београд је учинио искрене искораке у том смеру, тако што је један од иницијатора идеје о релаксирању протока људи, робе, капитала и услуга, популарно назване „мини шенген“.

Што се Србије тиче, уверени смо да је рад на изградњи поверења и инсистирање на позитивним политичким агендама једини начин за изградњу трајног мира и стабилности у нашем региону. Житељи Косова и Метохије, било које националности, било да су Срби или Албанци, не заслужују ништа мање од тога.

Хвала на пажњи.

9. април 2021. године

„Oгроман je успех Србије вакцинација странаца, пре свега из региона. То је начин подизања заједничке сигурности, јер без безбедних људи у региону ни људи у Србији нису безбедни. Од страних држављана највише је у Србији вакцинисано из БиХ, Северне Македоније и Црне Горе.

Последњих дана, услед великог публицитета у медијима широм света и одлично организованог процеса набавке вакцина и имунизације у Србији, приметно је велико интересовање за вакцинацију у нашој земљи, не само из региона, већ и из великог дела Западне и Централне Европе. Евидентиран је и велики број упита чак и за „вакцинални“ туризам, како грађана из тих делова Европе, тако и тур-оператора, туристичких агенција и авио-компанија.

Србија је тренутно фокусирана на вакцинацију својих грађана, али ћемо настојати да кроз донације вакцина и у наредном периоду помогнемо пријатељима и комшијама у борби против короне.

Последњих дана појачано је и интересовање домаћег становништва за вакцинисањем, Србија бележи дневне рекорде у вакцинисању сопственог становништва.

Уколико се у наредном периоду укаже могућност за вакцинисањем и заинтересованих страних држављана (без пријављеног боравишта у Србији), Србија ће се, са великим задовољством и у складу с капацитетима, потрудити да изађе у сусрет и таквим захтевима. У том случају ћемо благовремено обавестити јавност. Али морамо да напоменемо да то у овом тренутку није могуће.

Страни држављани могу да искажу заинтересованост за вакцинисање у Србији путем портала еУправа, али је важно напоменути да то није довољно и да је неопходно да добију повратну потврду и позив са термином и локацијом за вакцинисање. Зато није препоручљиво да страни држављани, само са исказаним интересовањем путем портала еУправе или чак и без тога (пошто има и таквих примера на пунктовима за вакцинацију), самоиницијативно долазе у Србију  на вакцинацију и тако себе излажу непријатним ситуацијама и трошковима.“

24. март 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић обратио се поводом обележавања Дана сећања на страдале у НАТО агресији.

„Ваша светости, поштовани председавајући Председништва Босне и Херцеговине, поштовани председници Народних скупштина Републике Србије и Републике Српске, поштовани председници влада Републике Србије и Републике Српске, уважени министри обеју влада, драги гости и пријатељи, представници српског народа из Црне Горе, Северне Македоније, Хрватске, хвала вам што смо и вечерас сви заједно и што је српски дух несаломив и непобедив.

Једно дете дневно и мало више од тога. То је она нajтежа, намучнија и најболнија бројка НАТО агресије из 1999. године. Убијено, заустављено, без икакве своје кривице, никакав  грех нису починили, без права на одбрану, и без права на правду, без права на живот.

Нико никада није одговарао за овај злочин, злочин већи од злочина. Нико за 2500 убијених цивила, али и војника и полицајаца који су криви само зато што су чували, штитили себе и своја огњишта. Нико никада није одговарао за више од 6000 рањених.

Објаснити то, ни данас, 22 године после агресије, није могуће, не постоји, и поред свег труда, универзално оправдање, нема разлога, нема смисла, а остала су само, као вечни грех, имена.

Миљана Милић, петнаест година,
Владимир Милић, дванаест година,
Миомир Младеновић, четрнаест година,
Драган Димић, три године,
Јулијана Брудар, десет година,
Оливера Максимовић, дванаест година,
Мирослав Кнежевић, тринаест година,
Дајана Павловић, пет година,
Стеван Павловић, осам година,
Марко Симић, две године,
Милица Ракић, три године,
Иван Иванчић, седам година,
Марко Ивановић, три године...

И тако, осамдесет девет имена, и то не само српских.

Бесмисао пуког убиства није бирао. Шеснаесторо деце, од две до седамнаест година, из породица Ахметај и Хасани, убијено је у колони која се враћала кући, у Призрен.

То је, у једном наслову, на Западу, једноставно објашњено као "трагична грешка". Смрт која је стигла Марка Роглића, Милана Игњатовића, Гордану Николић, Ирену Митић, Милицу Стојановић, Бојану Тошовић, Бранимира Станијановића, нашу Сању Миленковић... није могла да рачуна, нити да добије чак и такво објашњење.

Те смрти нису, за оне који су их посејали, биле ни трагичне, а још мање грешка. То је био само изговор, бедни изговор.

Биле су намера, биле су јасна одлука, преки суд над једном земљом, над њеним људима, над њеном децом.

И зато данас нећемо да лицитирамо око именовања свега што се, током пролећа 1999. године догодило. Јер догодио се злочин, тежак и страшан. И догодила се агресија, не ни бомбардовање, ни интервенција, ни кампања, ни операција. Догодила се агресија. Напад на суверену земљу, без одлуке Уједињених нација, без оног довољног разлога који би представљао напад тадашње Југославије на неку суседну, или НАТО државу.

Никога Србија односно Савезна Република Југославија тада није напала. Напали су нас, са једним циљем. Да нас поразе, да нас убијају, и на крају да нам одузму део територије.

И колико год данас анализирали ствари, како год и колико год оштри и критични били према себи, нашој тадашњој политици, нашем тадашњем руководству, јасно је да су Савезна Република Југославија и Србија тада остављене готово без избора. Избор је био језив, или губитак територије и људи са једне стране или потпуни нестанак српске државе, морала, части, српског духа, имена и презимена. И нисмо могли да не изгубимо. Деветнаест великих напало је једну малу земљу, Савезну Републику Југославију. Напали су Србију и Црну Гору. И чак и кад не говоре данас, у једној од две независне земље о томе, то су чињенице. А та мала земља, и тај мали народ, свима њима, њих деветнаест великих и моћних, одржала је час из оног најважнијег, части, морала и љубави према слободи коју један народ може да има.

Да, правду, правду да не заборавимо. Свих тих деветнаест великих и данас ће немушто говорити о свом војничком успеху, избегавати одговоре на питања, а замислите, један мали, само бројчано мали српски народ, тај мали али величанствени народ, са тугом, сузом у оку поносно се присећа свог отпора и борбе против деветнаест окрутних и бахатих.

Изгубили смо много, изгубили смо очеве, браћу, супружнике, децу, али образ и српско срце још су ту, да чувају Србију која је вечна и неуништива.

Изгубили смо децу, изгубили смо људе, изгубили смо контролу над великим делом територије, изгубили смо милијарде због уништене инфраструктуре и привреде.

И све што нам је остало било је тело једне измучене, уништене земље, земље у распадању, измрцварене, опљачкане, изранављене, пусте, и криве, осуђене за све што се не само деведесетих, него и током читаве историје, догађало.

Земље, која ни десет година после агресије није имала снаге да се усправи, подигне, и ради било шта друго него да ћути, или да сагне главу и покорно се извињава, за све, чак и за своје мртве, чак и за своју убијену децу.

Данас, то више није та пропала, измучена, разорена, измрцварена Србија.

Данас, то је Србија, која је поново пронашла и своју снагу и свој понос.

Србија која ствари назива правим именом.

Србија која је окренула леђа рату и поразима, и кренула да ради.

Србија која је устала, стала на своје ноге и добила свој глас.

Србија коју, чак и кад јој не верују, слушају. Која је способна, која расте, и више није део проблема. Србија која јесте и биће, бар ћемо ми дати све од себе, баш оно решење које омогућава читавом региону живот у миру и разумевању.

И та Србија, данас, када је у свету и даље много више бомби, него вакцина, у регион шаље, не бомбе, већ баш те вакцине. Данас је спремна и да их производи, и за само неколико месеци то ћемо да учинимо, али не само за себе, већ и за друге, за цео Балкан.

Спремни смо, и хоћемо да помогнемо.

Нисмо спремни, и нећемо да ћутимо, нити да будемо, поново понижени.

Право на то не црпимо само из жртава које смо имали, него и из чињенице да смо одавно престали да гледамо само друге и тражимо грешку и кривицу само у њима, а не понекад и у себи.

Погледали смо се и признали. И сваки губитак, и сваки пораз, и сваки злочин који је неко у наше име починио, сваки промашај и сваку погрешну политику.

И не радимо више ништа што би било кога могло да угрози.

Радимо, радимо, радимо све више и растемо, јачамо са само једним циљем да будемо најбољи у економији и образовању, здравству, у култури, науци, спорту...

И хоћемо да будемо безбедни, на свом. Хоћемо да нам војска буде много јача него што је била те деведесет девете.  Да никада више не дођемо у ситуацију да нам неко убија децу, руши земљу, или наш народ протерује.

Хоћемо да останемо слободни, да сами одлучујемо о својој судбини, и да нам нико више не одузме све, а да нам не да ништа.

А ништа је данас, и то ћу да понављам колико год буде потребно, идеја, неких великих, моћних, али и оних који им служе, идеја да нас „Косово“ призна, не бисмо ли ми признали „Косово“.

Није нам потребно то признање. И нећете од Србије добити гажење ни по нашим жртвама, гажење по нашој историји, гажење по нашој прошлости, али и гажење по нашој будућности. Добићете одговор разумних, и добрих и одговорних људи. Потребан нам је компромис. Потребно нам је испуњавање свих оних обавеза које смо преузели и ми и Приштина, а само их ми испунили.

И није то наш каприц. Није то ни фантазмагорија о неком српском свету који хоћемо да створимо.

И данас када нам прете формирањем Велике Албаније, када кажу да нема ништа од Заједнице српских општина, наше је да будемо мирни, да бринемо о нашем народу на Косову и Метохији, али да свим тим великим, моћним јасно поручимо да нисмо слаби као што смо били, да ћемо умети да сачувамо своје, не дирајући ни у шта туђе. Уосталом, Србија није и неће бити шака зоби за сваку белосветску врану која би да је позоба. И оне који су искористили снагу и силу деветнаест бахатих и окрутних само молим да нам не прете. Молим, молим их, да нам не прете. Да не мисле да је Србија сломљена и да неће имати снаге да одговори. Молимо вас, вас молимо, наше албанске комшије, да нам не претите. И молимо све друге, који су своју окрутност према Србији показали, да вам у томе не помажу. Само то молимо и ништа више.

А одговараћемо позивима на мир, позивима на компромис, и увек добром вољом, јер не желимо да имамо поново децу убијану. И не желимо да туђа деца поново страдају. Али не потцењујте Србију, и не гледајте Србију онаквим очима као што сте то чинили 99. године.

Србија данас је много снажнија, много јача. Србија данас је јединствена и уједињена, а не подељена. Србија данас има све неупоредиво снажније и боље него 99. од економије до наше војске. И никада никоме нећемо да претимо, већ само вас молимо и тражимо да нас поштујете и ништа више.

Ми данас градимо путеве, који ће да нас повежу, и са собом, и са регионом и са светом. И до краја године радићемо на осам ауто-путева, на осам вена читавог Балкана, не само Србије, осам путева мира и сарадње.

Само луд човек би то мењао за рат, за мртву децу, за рушење и нови губитак. И да, хоћемо да имамо најближе односе са свима који су у агресији на лепу Србију учествовали, опростили смо одавно, али не, и баш никада нећемо заборавити. И не тражите то од нас. Тог једног дана, сваке године, подсећаћемо и себе и вас. Вас деветнаест најмоћнијих, најснажнијих, највећих по сили и снази, не баш по части и моралу. Подсећаћемо и вас и нас, баш зато да се никада не би поновило. Не нама, већ ни једном другом слободољубивом народу на свету.

И ако имамо неку понуду, она данас гласи: спремни смо да од целог Балкана направимо победника, да свако на њему добије, све док нико не покушава да само Срби буду губитници.

И уопште није тежак пут до тога.

Потребно је само да се поштујемо, разумемо и не покушавамо једни друге да понизимо.

Да не дирамо у оно што је свако најтеже и најкрвавије платио. Слободу. А ми, Срби, знамо колика је цена слободе.

У право да је имамо, да је чувамо и да се сетимо свих жртава које су у њу уграђене.

А у нашу су уграђена и наши порази, наши животи и наша деца. И животи наших херојских пилота, и наших дивова са Кошара и Паштрика, и наше деце, невине, потпуно невине, а криве само зато што су живела у Србији.

Превелика је то цена да бисмо о њој ћутали.

Зато што би то значило да смо спремни на још један пораз, на још једно понижење.

А нисмо.

И када сви буду ћутали, ми ћемо да понављамо.

Једно дете дневно, и мало више од тога. Толико сте нам убијали. Током агресије коју ни сами нисте разумели зашто сте је проводили.

И понављаћемо то, баш да нам се не би догодило поново.

Са посебним пијететом испуњавамо нашу обавезу да одамо почаст свим невиним српским жртвама које су положиле свој живот на олтар отаџбине, како цивилима, тако и нашим јуначним војницима  и полицајцима, херојима Кошара, Призрена, Митровице.

Данас за нас Србе, живот на Косову и Метохији личи на Пут суза (Via Dolorosa), на успињање последњим снагама на Голготу, али ми не бисмо ни били Срби да нисмо кадри, и „на страшном месту постојати“.

И данас, и вечерас могу да закључим уз једну важну реченицу. На тлу Европе постојала је, а данас снажнија него икада, постоји несаломива, непоколобљива, непокорива и никада покорена Србија.

Нека је вечна слава свим жртвама НАТО агресије и сви заједно ускликнимо живела слободна и поносна Србија“, рекао је председник Вучић.

Извор: www.predsednik.rs
Фото: www.predsednik.rs

Република Србија као придружени члан ОИФ-а, заједно са читавом заједницом француског говорног подручја широм света, прославља "Република Србија у месецу Франкофоније". За све љубитеље српске културе и француског језика, Министарство културе и информисања Републике Србије припремило је обиман програм и Амбасада Републике Србије вас позива да откријете разноликост и богатство српске културе на француском.

Република Србија у месецу Франкофоније 2021

17. март 2021. године

Председник Републике Србије Александар Вучић присуствововао је данас обележавању Дана сећања на 17. март 2004. године – Погром на Косову и Метохији. Он је рекао да је пре тачно 17 година на КиМ почињен погром, а погром превазилази све остале злочине.

„Можда постоји време у којем смо немоћни да спречимо неправду, али никада не сме да постоји време да се против неправде побунимо, ове речи Елија Визела, некадашњег логораша, нобеловца, обавезују нас заувек да против злочина не ћутимо, ко год да га је и зашто починио“, поручио је председник Вучић и додао да смо запамтили и научили сваку лекцију у којој смо били губитници, сваку у којој смо били неми на сопствене жртве, сваку у којој смо били спремни да заборавимо.
 
„Србија данас више није слаба, нити земља губитника, не прети, али и не заборавља, спремна је на разговоре, али не и понижење. Србија, баш као и сви други има право да брине о свом народу, његовој сигурности и добробити. Право на живот је основно људско право и ми ћемо га увек бранити“, рекао је председник Вучић.

Председник Вучић је казао да погром превазилази све остале злочине, јер је он, не само чин, већ намера, политика, предумишљај да се неки крај, нека земља, насилно очисти од припадника других нација и вере.

„Немамо права да то прећутимо“, поручио је председник Србије и истакао да имамо обавезу да будемо победници без крви и рата, најбољи у економији, здравству, спорту, образовању и свему осталом што чини развој и напредак.

„Желимо исто и другима да се баве собом и буду успешни, јер смо свесни да је злочин алатка губитника, а победницима то није потребно, они памте, али опраштају и иду даље, док се губитници врте у истом зачараном кругу. Ми Срби то више нећемо да будемо, хоћемо будућност, у којој ћемо да памтимо, али из које нећемо да се враћамо. Знамо шта се дешавало и то називамо правим именом,“ закључио је председник Вучић.

Фото: Димитрије Гол

Министар спољних послова Србије Никола Селаковић рекао је данас да је борба против свих облика криминала у врху приоритета Владе Србије и неизоставан сегмент процеса придруживања ЕУ.

„То је и наша морална обавеза, како би генерацијама иза нас оставили један бољи свет“, рекао је Селаковић учествујући видео-линком на 14. Конгресу УН о спречавању криминала и кривичном правосуђу, који се одржава у Кјоту.

Министар Селаковић истакао је да је Србија као циљ поставила сузбијање високотехнолошког криминала, трговине људима, тероризма и илегалне миграције у „Другој националној процени претњи од тешког и организованог криминала“ из 2019. године.

Шеф српске дипломатије указао је да је наша земља благовремено успоставила нормативни и институционални оквир којим је уредила спречавање злоупотребе у тој области, као и да је основано Посебно тужилаштво за високотехнолошки криминал, посебно одељење суда и посебна полицијска јединица.

Србија се, како је нагласио министар, на плану борбе против корупције води постулатима Конвенције УН против транснационалног организованог криминала и Конвенције УН за борбу против корупције.

Селаковић је издвојио напоре Агенције за спречавање корупције, као независног државног органа, у заштити јавног интереса, изградњи индивидуалног и институционалног интегритета, јачању транспарентности и одговорности јавне управе.

„Снажно осуђујемо све форме тероризма, укључујући екстремизам и радикализам, и залажемо се за њихово потпуно искорењивање, спроводећи ту и релевантне резолуције и конвенције УН и Глобалне антитерористичке стратегије УН“, истакао је шеф српске дипломатије.

За ефикасну и успешну борбу против ових комплексних феномена, каже Селаковић, од пресудне важности је изградња капацитета наших друштава и држава, уз размену искустава на регионалном и глобалном нивоу.

Селаковић је захвалио јапанском амбасадору Хикихари на вештини вођења преговора на усаглашавању Кјото декларације и њеном усвајању, која је, како је истакао, важан показатељ посвећености креирању и очувању институционалног оквира за превенцију криминала као једног од главних предуслова у промоцији циљева одрживог развоја.

„Давне 1970, када је Јапан први пут био домаћин овог скупа, показали смо снажну политичку вољу да на проблем укажемо. Данас морамо ту вољу и решеност да реафирмишемо и конкретизујемо опипљивим потезима“, рекао је шеф српске дипломатије.

8. март 2021. године

18. фебруар 2021. године

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве на свом заседању 18. фебруара 2021. године у Спомен храму Светог Саве у Београду изабрао је Његово Високопреосвештенство Митрополита загребачко-љубљанског др Порфирија за Патријарха српског.

Одмах после избора служено је благодарење и произнесено многолетствије Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском господину Порфирију. Звона на храму Светог Саве на Врачару огласила су се неколико минута пре 16 часова означавајући да је изабран 46. Патријарх српски.

Новоизабрани Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски господин Порфирије (Перић) рођен је 22. јула 1961. године у Бечеју од оца Радивоја и мајке Радојке. На крштењу је добио име Првослав. Основну школу је завршио у Чуругу, а Змај-Јовину гимназију у Новом Саду. Замонашен је по чину мале схиме од свог духовног оца, тада јеромонаха др Иринеја (Буловића), у манастиру Високи Дечани, на Томину недељу 1985. године.

Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 1986. године, када га је блажене успомене Епископ рашко-призренски, а потоњи Патријарх српски Павле, у манастиру Свете Тројице у Мушутишту рукоположио у чин јерођакона.

На последипломским студијама у Атини борави од 1986. до 1990. године, када по благослову Епископа бачког др Иринеја долази у манастир Светих архангела у Ковиљу, где је рукоположен у свештеномонашки чин и постављен за игумана.

За њим у манастир долази мноштво младих монаха и искушеника. То су године када манастир Ковиљ постаје духовна матица многим младим људима: интелектуалцима, уметницима, популарним глумцима и рок музичарима, поготово из Новог Сада и Београда. Од тада се игуман Порфирије, посебно ангажује и на лечењу оболелих од болести зависности. У том циљу он 2005. године формира терапијску заједницу „Земља живих“, која је признатa као најуспешнији пројекaт за лечење наркоманије, а данас, под руководством владике Порфирија, има више од стотину штићеника у камповима широм Србије.

На редовном заседању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве у Београду 14. маја 1999. године изабран је за Епископа јегарског, викара Епархије бачке.

На тему Могућност познања Бога код апостола Павла по тумачењу светог Јована Златоустог, докторирао је 2004. године на Богословском факултету Универзитета у Атини.

Чувеног психијатра, академика др Владету Јеротића, на Богословском факултету је наследио на катедри Пастирске психологије. Његова предавања, посећена су не само од студената матичног, него и других факултета у Београду.

Заједно са групом стручњака: психолога, лекара, криминолога, социолога, владика Порфирије оснива грађанско удружење које се бави ресоцијализацијом жртава деструктивних верских секти и култова.

Епископ Порфирије је, већ деценију, не само председник Управног одбора, него и прави spiritus movens Хуманитарног фонда „Привредник“, који обезбеђује стипендије за велики број надарених, а сиромашних ученика и студената, без обзира на верску и националну припадност.

Републичка Скупштина га је, као представника свих Цркава и верских заједница, 2005. године, изабрала за члана Савета Републичке радиодифузне агенције, а за свог председника Савет га је изабрао 2008. године. Као председник Савета Републичке радиодифузне агенције, епископ Порфирије је заступао дугорочне интересе друштва и грађана, независно од политичких утицаја. 

У радиодифузном спектру Србије од тада се чују и црквене радио станице. Дао је кључни допринос покретању низа радијских и телевизијских емисијa које се баве религијским темама.

Свети Архијерејски Сабор му 2010. године, поверава дa утемељи свештеничку службу у Војсци Србије. Плодови његовог рада на том пољу, нису само одговарајући законски прописи, већ и одабир војних капелана, организација и опремање храмова у касарнама и вршење првих богослужења.

Своје стручне богословске радове Епископ Порфирије је објављивао у часописима код нас и у свету. Учествовао је у великом броју научних конференција и симпосиона широм света.

Владика Порфирије, као један од најугледнијих савремених српских духовника и интелектуалаца, има изузетно широк круг пријатеља, на само у Отаџбини, а односе личног пријатељства и блиске сарадње негује и са свештеницима и представницима других Цркава и верских заједница.

Говори грчки, енглески и немачки, и служи се руским језиком, a његов стил комуникације увек је прилагођен саговорницима.

У трон Митрополита загребачко-љубљанских устоличен је 13. јула 2014. године у Саборној цркви Преображења Господњег у Загребу. Свечану архијерејску Литургију служио је Патријарх српски Иринеј уз саслужење великог броја архијереја Српске Цркве и других сестринских Цркава, као и свештенства и монаштва, и благочестивoг народа. Извор: СПЦ

Председник Републике Србије Александар Вучић примио је акредитивна писма новоименованог амбасадора Канаде Џајлса Нормана и пожелео му добродошлицу, истакавши да на дужност у Београду ступа у години када Србија и Канада обележавају значајан јубилеј – 80 година од успостављања дипломатских односа.

Председник Вучић и амбасадор Норман су констатовали да је јубилеј уједно и прилика за јачање политичког дијалога и подстицај за развој партнерства и српско-канадских веза у свим областима.

Председник Вучић је изразио задовољство што се повећава прилив канадских инвестиција, јер то значи да се српско тржиште показало као добро место за улагање. Он је изразио наду да ће, осим рударства и енергетике, и друге привредне области бити занимљиве канадским привредницима. Такође је рекао да бисмо у Србији могли да користимо искуства Канаде у заштити животне средине.

Двојица саговорника су изразили наду да ће ускоро бити отворена директна ваздушна линија између Београда и Торонта, која би допринела не само унапређењу економских односа, већ и бољем повезивању грађана Србије и Kанаде. Они су, тим поводом, истакли да је и српска заједница, која живи на канадском тлу, важан мост између двеју земаља.

Председник Вучић је такође изразио захвалност за подршку коју Kанада пружа европском путу Србије, нагласивши да наша земља озбиљно приступа реформама, посебно у области владавине права.

Амбасадор Норман је поздравио залагање Србије да се до решења питања Косова и Метохије дође дијалогом.

Aмбасадор Норман je изразио уважавање за начин на који српске власти успешно одговорају на изазове пандемије. Tакође je упознао председника Вучића са плановима за производњу вакцинe, коју су развили канадски стручњаци.


Београд,
17. фебруар 2021. године

15. фебруар 2021. године у 22.00 часова.

Молимо притисните sliku.

15. фебруар 2021. године

Молимо притисните на грб.

Председник Републике и врховни командант Војске Србије Александар Вучић присуствовао је приказу способности дела јединица Војске Србије у касарни „Растко Немањић“ у Панчеву и том приликом поручио да је Србија увек спремна за наставак дијалога са Приштином под покровитељством ЕУ, али и поштујући став САД, као и ставове Русије и Kине.

Председник је рекао да ће пре ставити „главу на пањ“, него да потпише било какав папир са признањем и подсетио да је то већ једном одбио у Вашингтону, где су постојале две верзије споразума.

Навео је да је одмах повукао своју делегацију, да је америчкој делегацији рекао да Србија такав споразум неће потписати и поручио да ће Србија увек настојати да води мирне разговоре како би сачувала мир, али да неће дозволити да је понижавају.

Председник Србије захвалио је на писму-честитки америчком председнику Џоу Бајдену поводом предстојећег Дана државности, у коме се поред уобичајеног истицања посвећености унапређењу економске сарадње, регионалне стабилности и демократских вредности, недвосмислено позива на међусобно признање Србије и „Косова“ као последице.

Међусобно признање Србије и „Kосова“ не стоји ни у једном акту ниједне светске организације, указао је председник и поновио да је Србија увек спремна за наставак дијалога са Приштином под покровитељством Европске уније, али и поштујући став САД, као и ставове Русије и Kине.

Према председниковим речима, ситуација јесте тешка и биће све тежа.
„Kао што сам вам рекао пре три дана, ја то видим, ја то очекујем, видим како се то полако стеже, зато што су њихови међусобни сукоби у светским оквирима све снажнији и све већи, и онда ми ту плаћамо цену“, рекао је председник.

Вучић је поручио да је до наше државе да настави са снажењем земље у економском смислу.

Председник је додао да је улога војске веома значајна у веома сложеним безбедносним и политичким условима савременог света и да зато Србија мора да уради све што може да одврати сваког потенцијалног агресора и нападе на грађане и земљу.

„Политика снажења војске биће настављена убрзано“, нагласио је председник додајући да је циљ да српска војска може да буде стабилизатор политичких прилика у региону.

Према његовим речима, свакоме треба да буде јасно да Србија није џак за ударање и да може свако да је нападне и да јој прети као што је то било у прошлости.

Вучић је рекао да је задовољан оним што је видео и зато што је много тога урађено у претходном периоду и истакао да ће од априла месеца војним лицима бити знатно увећане плате.

Председник је рекао и да ће се наставити улагања у Војску Србијe, којој је поручио да од ње очекује да и даље буде чувар наше земље, њеног интегритета и слободе.

„Од вас очекујемо да будете чувари наше земље, њеног интегритета, слободе, да будете бранитељи народа, чувари отаџбине, заштитници интереса Србије и да будете одвраћајући фактор сваког агресора и за сваког ко би помислио да нападне Србију“, рекао је Вучић.

На војној вежби под називом „Врх копља“ приказана је оспособљеност 72. бригаде за специјалне операције, а приказу способности, које је председник Србије и врховни командант Војске Србије оценио са врло добро, присуствовали су и потпредседник Владе и министар одбране Небојша Стефановић и начелник Генералштаба Војске Србије, генерал Милан Мојсиловић.

Фото: Председништво Србије / Димитрије Голл

Београд,
7. фебруар 2021. године
 

26. 1. 2021.

Министар спољних послова Никола Селаковић и француски хуманитарац Арно Гујон честитали су дан Светог Саве, истичући да је светосавље филозофија живота и систем вредности око којег се окупља читав српски народ, као и да нам је Свети Сава оставио наук да се држава и колективна срећа не могу градити без духовности и националних вредности.

У видео снимку на Твитер профилу Министарства спољних послова, Селаковић је рекао да учење и завештање Светог Саве, светосавље, није само верски, политички или национални концепт већ филозофија живота.

Навео је да је Свети Сава, поред свега што је био, био и први велики српски дипломата заслужан не само за учвршћивање српске православне духовности већ и за политичку консолидацију средњовековне Србије у 13. веку.

Зато је Свети Сава, истиче Селаковић, остао недостижни узор свима који желе да се баве јавним послом на корист српске државе и народа.

„Био је највећи српски духовник и велики политичар, а наук који нам је оставио гласи да се држава, као и колективна срећа не могу градити без духовности и националних вредности“, рекао је Селаковић.

Истакао је да су то принципи којих и данас, после више од осам векова, треба да се придржава сваки припадник нашег народа.

„Драга браћо и сестре, драга децо, чувајте српско име, културу, традицију. Чувајте наш прелепи српски језик и ћирилицу. Срећан нам Савиндан", додао је Селаковић.

Француски хуманитарац Арно Гујон, вршилац дужности директора Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону каже да је светосавље систем вредности око којег се, као око духовне вертикале, окупља читав српски народ.

„Светог Саву прослављају Срби у матици, али и свуда широм света, свуда где је српски идентитет потребно чувати и потхрањивати“, рекао је он.

Истакао је да је важно да имамо свест о томе да је српски народ јединствен и недељив и поручио да је важно да чувамо и негујемо српски идентитет, језик и културу, посебно тамо где Срби живе далеко од своје отаџбине где због губитка физичких, а понекад и духовних веза са матицом постоји већи ризик од утапања у тамошња друштва.

„Нека дан Светог Саве, који је празник свих нас, буде и надаље оно што спаја и везује целокупно српство“, рекао је Гујон.

Извор: Танјуг

26.1.2021.

Спољнополитичке позиције Србије се разумљиво прилагођавају новонасталим околностима на међународном плану, међутим наши спољнополитички приоритети су већ дуже време непромењени. Први и најважнији интерес нам је очување добросуседских односа и стабилности и мира у региону, и са тим у вези изналажење мирног и праведног решења за проблеме на Косову и Метохији, каже у интервјуу за „Политику“ министар спољних послова Србије Никола Селаковић.

Наш трајни интерес је и пуноправно чланство у Европској унији, јер то је тип друштва којем тежимо. На билатералном плану, наш циљ је учвршћивање веза са традиционалним пријатељима, са Руском Федeрацијом и НР Кином, као и градња нових партнерских односа са САД. Један од најважнијих задатака наше спољне политике је и унапређење положаја и заштита права и идентитета нашег народа у региону, као и пружање разних видова подршке Србима у дијаспори. Све су то веома важни и врло често комплементарни циљеви, истиче Никола Селаковић.

Какве односе очекујете да Србија има са новом америчком администрацијом?

Било би преурањено да у јавности спекулишемо о томе. Нова председничка администрација у Вашингтону је у овом часу заокупљена унутрашњим питањима и тако ће бити још неко време. У тиму председника Џозефа Бајдена има људи који су се бавили нашим регионом, и вероватно је да ће Балкан и Србија у једном тренутку бити у жижи америчке спољне политике. Подсетићу вас да су председник Вучић и председник Бајден не тако давно имали веома садржајне разговоре у Београду, након којих је наш председник констатовао да је имао прилику да разговара са врсним познаваоцем прилика у овом делу света и изванредно припремљеним саговорником. С обзиром на њихов лични однос, али и важност унапређења веза Србије и САД, са разлогом можемо очекивати да у догледно време буде организован и сусрет двојице председника. Сигуран сам да ће на природу и динамику односа Србије и САД утицати и чињеница да нас у Вашингтону представља амбасадор Марко Ђурић, чије је присуство инаугурацији председника Бајдена важан сигнал и, верујем, весник позитивних помака у билатералним односима наших земаља.

Какви су односи наше земље са Москвом, Бриселом и Пекингом?

Русија је наш традиционални пријатељ и то пријатељство надилази пуке политичке везе. Реч је о дубоким духовним, културним и цивилизацијским спонама и природно је што имамо обострани интерес да те везе унапређујемо, иако су оне на веома високом нивоу. Са НР Кином имамо однос који се, осим на искреном челичном пријатељству наших народа и високих политичких представника, заснива на дубоком поверењу и узајамној подршци. Србија је стратешки опредељена за пуноправно чланство у Европској унији и то је познато свим нашим пријатељима, али своја пријатељства не заборавља, већ их јача и унапређује, и према свакоме наступа искрено, не скривајући своје намере. У том смислу, не тражимо за себе никакав ексклузиван статус, већ само право да слободно и суверено доносимо одлуке о својој будућности и односима са свима који нас поштују.

Да ли Србија може да води другачију спољну политику од оне коју сада води?

Увек је могуће имати другачију политику, уосталом осврните се на спољну политику Србије пре десет, двадесет или тридесет година, сагледајте тадашње резултате и видећете колико је ненадокнадиво скупа била та политика. Мера исправности једне политике, била она спољна или унутрашња, јесу њени резултати и ефекат на живот грађана и судбину читаве државе.
Наши спољнополитички приоритети нису дефинисани у афекту, већ су плод озбиљног и дубоког сагледавања наше сложене позиције и стратешког промишљања о начинима за њено побољшање. Србија данас има и бољу међународну репутацију и кредибилитет него пре две деценије, а главни разлог је то што смо резултатима показали колико смо озбиљна и одговорна држава. Та врста кредибилитета се не постиже триковима, већ само вредним и промишљеним радом на себи. И морам да и овом приликом нагласим да је главни инспиратор таквог односа према политици, држави и њеној будућности управо председник Александар Вучић. На функцији министра спољних послова у прилици сам сваког дана да видим колико је ван граница наше земље предсесник Вучић цењен и поштован.

Када се може очекивати да буду попуњена упражњена места амбасадора и конзула Србије у свету?

То је један од главних задатака током 2021. године. Ово ће бити година освежавања, а верујем и подмлађивања српске дипломатије. Наша држава, с обзиром на своју величину, има прилично разгранату дипломатску мрежу, што јој пружа велике могућности за продубљивање политичких и економских односа са државама на свим странама света. Али потребни су нам више свежих и енергичних кадрова, људи који ће бити најдостојнији представници једне модерне и динамичне Србије. Србија такве људе има, а озбиљно подмађивање нам је потребно, како да бисмо избегли стварање великих генерацијских кадровских празнина, и поставили темеље модерне каријерне дипломатије.

Какви су Ваши односи са председником Србије Александром Вучићем?

Председник Вучић и ја смо, осим што имамо блиске и пријатељске односе, по природи посла и наших уставних надлежности, најближи сарадници у реализацији спољнополитичких циљева Србије. То ми омогућује да са њим често разговарам, и у многим приликама доста новог и важног научим. Председник Вучић је човек који својим стратешким и визионарским приступом политици инспирише људе око себе, и поносан сам на то што сам годинама имао прилику да будем део његовог најужег тима сарадника, и што сам га имао за својеврсног политичког ментора. У сваком случају, његова визија Србије као модерне, напредне и просперитетне државе, која независно и суверено одлучује о својој судбини, је и моја жеља и смисао политичког деловања. Само таква Србија може да буде поуздан ослонац сопственим грађанима, као и Србима ван наших граница, али и инспирација читавом региону.

Извор: Политика

Београд, 20.1.2021.

Министарство културе и информисања Републике Србије расписало је конкурс за суфинансирање пројекта у области превођења репрезантативних дела српске књижевности у иностранству у 2021. години који ће бити отворен од 19. јануара до 9. марта 2021. године. О детаљима конкрса можете прошитати на следећем линку https://www.kultura.gov.rs/konkurs/30/600690372a8d5

Председник Србије Александар Вучић истакао је да је Србија по привредном расту прва у Европи, што ће бити формално потврђено крајем марта, а све то је било могуће захваљујући реформским мерама које су предузете од 2014. године, те брзим отварањем земље после првог таласа корона вируса.

Председник је истакао да је Србија у првом кварталу имала раст од 5,2 одсто, док је еврозона била на минус 3,2 одсто, у другом кварталу Србија је имала минус од 6,3 одсто, док је еврозона имала минус од 14,7 одсто, а у трећем кварталу, када је еврозона имала минус од 4,3 одсто, Србија је имала само минус 1,4 одсто.
Вучић је навео да је Црна Гора, на пример, имала у трећем кварталу чак минус 26 одсто.

Такође, председник је нагласио да су у нашој земљи грађене и обновљене болнице, те да су две болнице изграђене за само четири месеца.

Рекао је да се држава борила да набави респираторе, маске, рукавице, скафандере, лекове, све што је било потребно и указао је да се ради на 10 општих болница широм Србије, додајући да су све то биле велике ствари које су могуће само на основу успеха реформи из 2014, доношењем Закона о раду, који је донео одличне резултате и мерама фискалне консолидације.

„Ово су резултати које Србија никада није имала. Kада је Србија била прва у Европи по стопи раста? Добићемо 31. марта резултате да се потврди да је Србија број један у Европи. То све је било могуће захваљујући људима који су веровали у тешке промене“, рекао је Вучић.

Према његовим речима, ове године ће се у Србији чак шест аутопутева радити у исто време, а с тим у вези, напоменуо је да је Бугарска најавила да ће до краја године завршити аутопут од наше границе до Софије, након чега ће моћи аутопутем да се иде до Истанбула, што је јако важно како би саобраћај ишао преко наше земље.

Вучић је нагласио да је у 2020, тзв. години короне, наша земља имала нето прилив директних страних инвестиција од 2,9 милијарди евра нето, а бруто три милијарде, што значи да су многе стране компаније попут Тојо тајерса, Бојсена, ЗТФ-а, Бросеа и у години кризе улагале у Србији.

Председник је рекао да Србија има највеће просечне плате у региону, од 511 или 512 евра, као и да ће већ у фебруару, због јануарског повећања, тај просек бити 535 или 536 евра, као и да је само у Београду у последњих седам година просечна плата скочила за 180 евра или за 40 одсто.

Kаже да смо пре били четврти по платама у региону, док смо данас и званично први, као и да ће разлика у односу на друге земље све брже да се повећава, а истиче да у Србији запосленост расте, као и да нам се стопа јавног дуга најмање увећала у односу на готово све европске земље. То илуструје подацима да је у Италији јавни дуг скочио на 156 одсто, у Немачкој 87 одсто, Француској 114 одсто, у Хрватској на 88 одсто, а у Србији је 57 одсто.

Председник Србије најавио је да ће до Сретења, 15. фебруара, бити донет додатни пакет помоћи привреди, а како је објаснио, то ће бити нова инјекција за компаније, привреду, предузетнике, мала, средња и велика предузећа, што је, како је рекао, 1.052.000 људи који су обухваћени тим системом.

Вучић је прецизирао да ће то највероватније бити помоћ у виду исплате два или три пута по пола минималца, биће и секторске помоћи за туризам, за хотелијере, туристичке агенције, водиче, за аутобуске превознике, са још пола минималца.

Председник је додао да ће настојати да се продуже и гарантне шеме, које су се одлично показале, са 1,5 милијарди, а овог пута би преко тог система, могло да буде обезбеђено још два пута по 500 милиона.

Вучић је рекао да се за седам дана очекују први договори са ДФЦ-ом вредни 300 до 400 милиона долара.

Такође, навео је да ће држава настојати да додатно помогне и пензионерима, поред повећања пензије од 5,9 одсто, колико ће добити у фебруару, када приме јануарску пензију, а додао је да би симболично, пензионери до марта требало да добију пакете са витаминима Ц, Д и цинком, што су, према речима председника, ситнице, али показују део бриге државе да се избори за здравље.

Председник је најавио да ће се у наредних седам до осам дана завршити преговори и око набавке кинеске вакцине, након што су у Србију стигле прве количине Фајзерове и Спутњик В вакцине и указао да је кинеска вакцина изузетно квалитетна, али да је вероватно и најскупља, те да је зато писао кинеском председнику и замолио за попуст за нашу земљу.
Вучић је захвалио Американцима што су одлучили да продају вакцину нашој земљи и напоменуо да је нико у региону, осим мале количине коју је добила Албанија, није добио сем Србије.

Истакао је да се наша држава ослањала на себе и сопствене снаге и да је наш државни врх негде предосећао да ће вакцине у оквиру европског Kовакс плана стићи касно.

Председник је одбацио тврдње о лошим резултатима Србије у борби против короне и навео да наша земља има најмању смртност од короне у региону.

Он је изнео податке да је Словенија на 100.000 становника имала 144 смртна случаја, Северна Македонија 126, БиХ 123, Бургарска 115, Црна Гора 115, Мађарска 110, Хрватска 107, Румунија 85, а Србија 51.
"Стопа смртности у региону је: Бугарска 3,9. Бих 3,7, Мађарска 3,11, Северна Македонија 3,03, Румунија 2,48. Словенија 2,15, Хрватска 1,99, а Црна Гора, 1,4, а Србија 1,0. То се види на графиконима и ту нема лажи, нема преваре", истакао је председник.

Он је рекао да ће се држава борити за вакцине, те да је једино Србија, на Западном Балкану, добила значајне количине цепива, уз нешто мало које је добила Албанија, а додао је да се за један дан, од када је почела пријава грађана за вакцинацију, пријавило чак 63.000 људи.

Вучић је изразио уверење да нас чека боља година од претходне, а верује и да ће, уз вакцинацију грађана, бити побеђен корона вирус.

Београд,
12. јануар 2021. године

3.1.2021.

Наши сународници ван Србије су један од великих потенцијала који држава до сада није препознала на прави начин и зато је потребан другачији приступ питању - како да ојачамо нашу дијаспору и искористимо добру вољу људи који су потенцијални лобисти за интересе Србије и српског народа, каже министар спољних послова Никола Селаковић.

„Kада причамо о Србима у дијаспори, и посебно у региону, то је једна прилично запарложена пољана, на којој је потребно радити много и у којој не може много тога одједном учињеног и да се види", констатује Селаковић у интервјуу за Танјуг.

Он истиче да и именовање директора Управе за сарадњу са Србима у дијаспори и региону први пут после готово седам година откако је управа формирана у оквиру Министарства спољних послова, говори да је то један од приоритета деловања министарства на чијем је челу.

Селаковић напомиње да се тренутно увелико ради на формирању плана како да дијаспора постане видљивија и ван граница Србије и у самој матици.

„Сваки човек у дијаспори је потренцијални лобиста за интересе наше земље и народа и треба да нађемо прави начин да то искористимо", навео је он.

Да може много да се уради на том плану, Селаковић илуструје податком да само у Швајцарској, у 24 града постоје српска културно-уметничка друштва, што је више од 3.000 младих људи који се окупљају зарад очувања наше традиције, културе, српског језика и историје.

„Ако су у 24 града били у стању да организују таква друштва, то говори о ентузијазму људи. Kолики ентузијазам, енергија, љубав постоји код тих људи. Дајте да видимо како да помогнемо и да искористимо ту добру вољу и потенцијал код тих људи", указује министар.

Наводи и пример једне исељеничке породице у Kанади, Вараклић из југозападне Србије, која сваке године за децу у Рашкој области пошаље божићне пакетиће. Они су, додаје, до сада само за те потребе дали стотине хиљада долара невладиним организацијама, али их ми овде, каже, не видимо.

„Не види држава, а то су људи који су успели радом у једној далекој земљи, као успешни привредници, који могу да буду озбиљни лобисти за Србију, за српске интересе, неко ко нас представља на најбољи могући начин", рекао је Селаковић.

Селаковић скреће пажњу и на то да је на челу Управе за сарадњу са Србима у дијаспори и региону Арно Гујон, како каже, човек изванредне енергије, велике љубави према српском народу, коју је показивао у деловању према Србима на KиМ, тамо где су били озбиљно угрожени.

„Тиме је показао и дао пример многим нашим сународницима шта може појединац да уради. А, када тај појединац енергију, ентузијазам, љубав према људима, пренесе на деловање у оквиру државног система, мислим да су се створили предуслови да се у таквом деловању рађају добри резултати", рекао је Селаковић.

Извор: Танјуг
 

2.01.2021.

Србија би ове године коначно могла да добије амбасадоре и генералне конзуле у око трећини тренутно упражњених места у дипломатско-конзуларним представништвима земље у свету, а министар спољних послова Никола Селаковић уверен је да ће највећи број тих места бити попуњен и то, како истиче, најбољим могућим људима.

„У наредној години, уверен сам да ће доћи до попуњавања највећег броја тих упражњених места", рекао је Селаковић за Танјуг, и истакао да се тај посао обавља поступно, јер држава жели да покаже да има квалитетан кадар, који ће интересе Србије заступати на најбољи могући начин.

Шеф српске дипломатије подсећа да је у једном броју представништава већ истекао четворогодишњи мандат амбасадорима и генералним конзулима, тако да ће се ући и у поступак именовања нових, након њиховог опозива.

Међу „упражњеним" местима је и амбасадор Србије у Kини.

„Вредно радимо на изналажењу најбољег могућег решења за нашег новог амбасадора у Kини и као што смо једног од најбољих људи у државном систему послали за амбасадора у САД, који ће, сигуран сам обављати функцију на најбољи могући начин, уверен сам да ће тако бити и за амбасадора у Пекингу", рекао је Селаковић.

Министар, који је спољнополитички ресор у влади преузео пре нешто више од два месеца, истиче да су се околности у свету, као и позиција Србије у њему променили, али се спољнополитички циљеви Србије не мењају: земља остаје стратешки посвећена европским интеграцијама, а, заједно са путем у ЕУ, јачаће и традиционална пријатељства са Русијом и Kином, уз уздизање на виши ниво и јачање нових партнерских односа са САД.

„На важном месту за Србију су и односи у региону, добросуседски односи, регионална сарадња, јер се то уклапа у сет наших услова европског пута. Али, и без европског пута, увек је важно крај кога живите, са ким живите, какве су вам комшије и какви су односи у комшилуку", каже Селаковић.

Истиче и да је од непроцењивог значаја питање Kосова и Метохије, као главног националног и државног питања Србије и спрског народа.

„Kада кажем да се околности мењају, али не и циљеви - наш циљ је и пре седам година била ЕУ, евроинтеграције, али погледајте који нам је тада био простор за деловање, када говоримо о економском аспекту, а који је данас. Промениле су се околности, а онда прилагођавате своје деловање тим промењеним околностима, што је могуће више", каже Селаковић.

Подсећа да је спољнополитичке приоритете у 2021. години навео и председник Републике, а да су очување мира и стабилности у региону апсолутни приоритет.

„Само у мирном и стабилном региону Западног Балкана и Југоисточне Европе, Србија може да се развија и економски, и културно, научно, у сваком погледу. Мир и стабилност у региону су 'sine qua non', без кога нема развоја и напретка. Србија се понашала, понаша се и понашаће се као фактор који стабилизује читав регион, који регион држи у миру, показујући да је то онај регион који свима највише доприноси", рекао је Селаковић.

Односи у региону су увек комплексни, а регион је, примећује министар Селаковић, на нашу велику жалост, оптерећен питањима на која не можемо да утичемо, а која се тичу прошлости.

Приступ Србије је да се тражи простор да се утиче на оно што се дешава данас и што ће се дешавати у будућности.

У том смислу, наводи и да је иницијатива тзв. „мини шенгена", за тржишно обједињавање региона, која је потекла од Александра Вучића и наишла на позитиван одговор премијера Албаније и Северне Македоније, једна од могућности да се за регион учини много више.

„Да покажемо колико можемо да учинимо више ако наступамо заједнички и ако тражимо заједничке имениоце, а не оно што нас раздваја и дели", указује Селаковић.

Kад је реч о односима са САД, Селаковић наводи да не би требало очекивати да велике државе мењају ставове онако како бисмо ми волели, желели или како ми замишљамо, али да је важно што је и сам амбасадор у Вашингтону, Марко Ђурић, нагласио да као свој задатак, између осталог, види и утицај на промену климе у билатералним односима са САД, као најважнијом државом у свету са којом је наша лоша комуникација у прошлости озбиљно утицала на положај српског народа и Србије.

„Уверен сам да ће Ђурић озбиљно радити на томе, са председником Вучићем, премијерком Брнабић, Министарством спољних послова, и да ће у значајној мери допринети промени те климе", рекао је Селаковић.

Истиче да је за Србију од изузетне важности да партнерске односе са САД уздигне на виши ниво.

„То је држава са којом у многим областима тесно сарађујемо и држава са којом морамо да се трудимо, и да не одустајемо од тога, да налазимо оно што су нам заједничке, додирне тачке, оно што је и добар пример наше сарадње у прошлости и да стварамо простор за такву сарадњу и у будућности", закључио је Селаковић.

Извор: Танјуг
 

30.децембар 2020. године 

Очување мира, брига о здрављу и бољи стандард најважнији су за Србију у 2021. години, истакао је председник Републике Александар Вучић, уверен да остварење тог амбициозног и нимало лаког задатка неће бити једноставно, али да је заједничким радом са Владом могуће остварити најбоље резултате, сигурност и извесну будућност за грађане.

Председник је поручио да је Србија зацртала велике и амбициозне циљеве за наредну годину, упркос тешким и сложеним међународним и регионалним приликама, те да ће настојати да у потпуности сачува мир и стабилност у региону и земљи, уз очување виталних националних и државних интереса.

„Србија остаје на курсу победничке политике – политике стабилности“, рекао је председник Вучић и нагласио да наша земља остаје на путу европских интеграција и да ће брижљиво чувати пријатељство са Русијом и Кином, као и да ће градити пријатељство са САД.

Према речима председника, Србија наставља са победничком политиком, у којој је она на првом месту, односно политиком због које ће наша земља и у наредне две године бити у прве три земље у Европи по стопи раста.

Предуслов тога, напоменуо је председник, јесте обрачун са криминалним групама, али и још већа улагања у полицију и војску.

„Србија је у 2020. години земља са највећим растом у Европи“, указао је председник Републике на годишњој конференцији за медије и додао да очекује склапање новог аранжмана са ММФ-ом, као и да се Србији до краја следеће или до почетка 2022. године подигне кредитни рејтинг на „инвестициони“, чиме би се наша земља изједначила по рејтингу са најразвијенијим земљама ЕУ.

Kао највећи успех 2020. године, Вучић је навео то што ће Србија завршити са највишом стопом раста у Европи, која се, како је рекао, очекује да ће бити од минус 0,75 одсто до минус један.

„Поносан сам што сам председник земље која је шампион у Европи по БДП-у“, истакао је Вучић и додао да је тим успехом Србије била задовољна и немачка канцеларка Ангела Меркел.

Тај резултат, сматра председник Вучић, охрабриће Србију да убрза свој европски пут, али чувајући пријатеље који Србији нису окренули леђа када јој је било најтеже, а то су Русија и Kина.

Председник је истакао да ће бити настављено привлачење страних инвеститора, затим да ће се радити на улагању у пољопривреду, пре свега прехрамбену индустрију, обнову механизације, те дигитализацију пољопривреде.

Председник Републике такође је указао да је циљ да плате у јавном сектору пре краја године достигну 560 или 570 евра, при чему би у Београду износиле скоро 700 евра.

Вучић је подсетио да ће плате здравствених радника од 1. јануара бити повећане за пет одсто, док ће осталима у јавном сектору зараде бити повећане за 3,5 одсто и додатно од 1. априла још 1,5 одсто, док ће десетари, разводници и подофицири добити повећање за додатних 10 одсто. Напоменуо је да ће минимална зарада бити повећана за 6,6 одсто, а пензије од 1. јануара за 5,9 одсто, уз план да до краја 2021. просечна пензија буде 270 евра.
Председник је посебно истакао улагања у здравство, подсетивши да су отворене две нове ковид болнице и да се наставља са обнављањем и градњом здравствених објеката у целој Србији и нагласио да је Србија убедљиво прва у региону по броју хоспитализованих на 100.000 становника и да баш због тога има малу смртност, као и да је Србија ове године била међу прве три земље у региону по броју урађених ПЦР тестова.

Говорећи о туризму, председник је рекао да ће се наредне године радити на развоју Подунавља, од Апатина до Kладова, да ће се развијати Овчарско-кабларска клисура, као и наши планински центри.

У области културе и информисања, Вучић је рекао да је за следећу годину важна имплементација медијске стратегије, завршетак реконструкције Народног позоришта у Суботици, а најавио је улагања у музеје, а посебно је истакао премештање Музеја историје у зграду железничке станице. Навео је и да ће следеће године бити завршено подно грејање у Храму Светог Саве.

Истакао је да ће држава наставити да брине и о нашим грађанима на KиМ, да нико не може да забрани Србији да помаже свом народу, нити да ће Србија одустати од помоћи нашем народу.

Србија је, како је нагласио, спремна да шаље лекове и вакцине и албанском становништву и истакао да ће у и наредном периоду наша земља водити политку мира у региону и да ће се трудити да сарађује и са Загребом, Сарајевом, Подгорицом и осталима.

 Београд, 24. децембар 2020.                                   

Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић примила је данас прву вакцину против коронавируса компаније „Фајзер“ на Институту за вирусологију, вакцине и серуме "Торлак".

Брнабић, која је прва европска премијерка која је примила вакцину, истакла је да је данас можда први дан од 6. марта да имамо разлог за осмех јер се oбележава почетак краја пандемије у Србији, али и у Европи и свету.

Као премијерка и неко ко води Кризни штаб за заштиту здравља становништва од заразне болести COVID-19, осећала сам обавезу да прва примим вакцину како бих показала да верујемо у њу, али и у наше институције – Агенцију за лекове и медицинска средства Србије и стручна лица која су даноноћно радила на провери вакцине, рекла је она.

Председница Владе је, истичући да јој је част да уради овако нешто за земљу и буде прва која ће отворити пут за све грађане, пренела да је са председником Републике Александром Вучићем постигла договор о томе да њих двоје приме различите вакцине, те ће он највероватније примити следећу која буде стигла, највероватније кинеску.

Према њеним речима, у овом тренутку имамо вакцину конзорцијума "Фајзер-Бионтек", а у најскорије време се очекују и оне од кинеског "Синофарма", као и одређене количине руске "Спутњик В".

Она је изразила уверење да ћемо крајем првог квартала или почетком другог имати и вакцину компаније "Астра-Зенека", а након тога и "Модернину".

Као што смо и обећали, грађани ће имати на располагању све вакцине које имају дозволе у својим земљама и одобрења релевантних међународних агенција, а наравно проћи ће и све наше агенције и институте, указала је премијерка.

Према њеним речима, пред почетак вакцинације здравствених радника вакцину ће примити и министар здравља Златибор Лончар јер се трудимо да будемо пример и покажемо да смо сигурни у вакцине и институције.

Брнабић је истакла да је Србија, не рачунајући Велику Британију, прва земља у Европи која је добила вакцину "Фајзер–Бионтек", а трећа која је почела масовну имунизацију и кампању за давање вакцине – после Велике Британије и Швајцарске.

Урадили смо велику ствар и ни у једном тренутку се нећемо заустављати док се не заврши имунизација становништва, поручила је председница Владе.

Она је прецизирала да ће наша земља у јануару добити још 16.000 доза вакцине конзорцијума „Фајзер-Бионтек“, као и да ћемо заједно са другим вакцинама имати у јануару укупно милион доза, а током првог квартала укупно приближно два милиона доза.

Имамо динамику испорука „Фајзерових“ вакцина и како варира њихова прозводња, тако варира и испорука не само Србији, већ и свим земљама света. Очекивали смо 10.000 доза од „Фајзер–Бионтека“ у децембру, а стигло је 4.870 доза, објаснила је премијерка.

Србија је показала да може да се бори и да успе у томе ако сви раде тимски, поручила је Брнабић и ипак апеловала на све да почетак вакцинације не схватају као да је борба одмах и готова, већ да наставе да поштују све мере.

Да будемо сигурни и помогнемо здравственим радницима, па ћемо 2021. године полако скидати маске када се стекне имунитет, а до тада ово да гледамо не као победу, већ као почетак краја, закључила је председница Владе.

Након премијерке, вакцину је примила и министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и чланица Кризног штаба за заштиту здравља становништва од заразне болести COVID-19 Дарија Кисић Тепавчевић, као и члан Кризног штаба Предраг Кон.

Вакцину су примили и епидемиолог и начелница Одељења за превенцију и контролу болничких инфекција ВМА проф. др Весна Шуљагић, као и академик Предраг Пешко, професор универзитета у Београду и Хајделбергу и редовни члан САНУ.

Прве количине вакцине стигле су у Србију 22. децембра, а данас ће их примити корисници домова за старе у Београду и Новом Саду.

Србија је прва земља у региону у коју је стигла вакцина „Фајзер-Бионтек“.

Поред набавке вакцине међу првим државама у свету, чак пре земаља ЕУ, Србија је једна од ретких држава које су у рекордном року направиле и отвориле две Ковид болнице. Болнице капацитета 930 места у Батајници, односно 500 места у Крушевцу, умногоме доприносе повећању капацитета и јачању здравственог система у борби против вируса корона и практично, према речима председника Вучића, представљају споменик будућности и говоре о делима која је држава предузела за кратко време.

Такође, подсећања ради, у Србији су улагања у здравствену инфраструктуру била велика, те је од 2016. године обновљено 80 домова здравља и амбуланти, а у току су радови на шест великих домова здравља. Тако, више од 200 милиона евра уложено је у обнову, изградњу и опремање болница и више од 300 милиона у обнову клиника и специјализованих болница, а на многима су радови већ завршени, попут Универзитетске дечје клинике Тиршова, КБЦ Земун, КБЦ „Драгиша Мишовић“.

Апсолутни приоритет Владе Србије јесте успешан завршетак започетих пројеката здравствене инфраструктуре, али се огромна пажња посвећује и здравственим радницима, којима су до 2020. године повећане плате и то за 56,8% лекарима специјалистима, 66,9% медицинским сестрама, а значајна средства улажу се и у едукацију здравствених кадрова, као и у опрему и услове у којима раде.

Попут других земаља, и Србија се ове године суочила са великим изазовима, пре свега здравственим, а сви чиниоци у држави били су фокусирани на спречавање ширења вируса и очувања живота и здравља грађана. Са тим изазовима, Србија се боље суочила, него многе богатије и развијеније државе Европе и света.

Београд,
23. децембар 2020.

Министарство спољних послова демантује наводе појединих домаћих медија о томе да ће држављани Србије на привременом раду у иностранству бити дужни да плаћају порез на приходе остварене код иностраних послодаваца, не само у земљи привременог боравка, већ и у Србији.

Сматрамо да катастрофично интонирани текстови, засновани на недовољно истраженим чињеницама, о једној теми која се најдиректније тиче великог броја држављана Републике Србије у иностранству, безразложно стварају забринутост код дела наших држављана, што се може закључити и по повећаном броју њихових упита упућених дипломатско-конзуларним представништвима Србије.

Апелујемо на резиденте Србије који се привремено налазе у иностранству да се не обазиру на нетачне сензационалистички интониране текстове на ову тему, јер се, када је реч о процедурама опорезивања те категорије наших држављана, ништа суштински неће променити у односу на досадашњу праксу. 

У нади да се иза неодговорних и нетачних медијских написа о овој теми не крије зла намера, већ неразумевање, наглашавамо да Србија чини и да ће наставити да чини све како би на сваки начин помогла својој дијаспори.

10. децембар 2020. године

Поводом 10. децембра, Међународног дана људских права, Министарство спољних послова Републике Србије изражава још једном приврженост тековинама и вредностима Универзалне декларације о људским правима, која је усвојена на данашњи дан 1948. године.

Начела из Универзалне декларације о људским правима представљала су темељ за изградњу међународног права у овој области, као и међународног система промоције и заштите људских права, као јединствене цивилизацијске тековине савременог доба. Наша обавеза данас јесте очување и јачање међународног система за поштовање људских права, развој стандарда људских права, контрола над испуњавањем преузетих обавеза, као и наставак сарадње са међународним и регионалним институцијама на заштити људских права.

Србија је у пуној мери посвећена универзалним вредностима људских права и спровођењу у пракси међународних правних инструмената о људским правима. Наша континуирана сарадња са инструментима Савета за људска права у оквиру Уједињених нација, као и са Саветом Европе и механизмима људске димензије ОЕБС-а, представља важан део активности свих државних органа и илуструје нашу доследну опредељеност за испуњавање међународних стандарда људских права.                      

Међународни дан људских права је повод да се још једном укаже на обесправљеност српског и другог неалбанског становништва на Косову и Метохији и понови позив међународној заједници да омогући поштовање гарантованих међународних норми људских права и допринесе стварању услова за повратак интерно расељених лица, као и враћање њихове узурпиране имовине.
 

9. децембар 2020. године

Удружење новинара Србије (УНС) под подршком Управе за сарадњу са дијаспором и Србима у региону Министарства спољних послова организоваће 29. децембра 2020. године Десету медијску конференцију дијаспоре и Срба у региону.

Конференција ће због пандемије КОВИД 19 бити одржана преко ЗООМ апликације. Тема Десте конференције биће рад медија, организација и рад удружења Срба из региона и дијаспоре током пандемије изазване вирусом КОВИД 19, као и да ли је и на који начин пандемија утицала на квалитет рада и економску одрживост медијске делатности Срба у дијаспори и региону.

У другом делу Конференције биће представљен УНС-ов сајт www.umrezavanje.rs покренут поводом Десете јубиларне конференције са идејом да представља платформу за умрежавање медија и организације Срба из региона и дијаспоре са матичним државом.

Пријаве за учешће на конференцији заинтересовани представници медија, удружења и организацијa могу да пошаљу на електронску адресу ana.petronijevic@uns.rs до 17. децембра о.г.

11. септембар 2020. године

Златне значке Културно Просветне Заједнице Републике Србије у 2019. години за допринос у ширењу културно-традиционалних вредности српског народа у Канади добили су глумица, аутор и директор Српског позоришта у Торонту Љиљана Стошић Марковић, ликовна уметница и скулптор Љиљана Оташевић, глумац и редитељ Срђан Рајшић, сликар Владимир Стјепановић и генерални конзул Републике Србије у Торонту Василије Петковић, док су Повеље КПЗС добили хор „Кир Стефан Србин“ из Торонта и СКУД „Опленац“ из Торонта.

15. септембар 2020. године 

Дан српског јединства, слободе и националне заставе

Србија и Република Српска  први пут обележавају заједнички празник – Дан српског јединства, слободе и националне заставе. Слави се 15. септембра на дан када је 1918. године пробијен Солунски фронт.

У свим општинама у Србији и Републици Српској тргови и централне улице окићени су Народном и Државном заставом Републике Србије. Овај празник ће бити заједнички обележаван у Србији и Републици Српској и у свим срединама у којима су Срби широм света, симболизујући јединство српског народа.

Ванвременска симболика овог датума огледа се у чињеници да је реч о дану када је 1918. године после више од две године дошло до коначног пробоја Солунског фронта и почетка процеса ослобађања земље које је окочано 1. новембра, за свега 45 дана.

„У јесен 1918. године, отпочео је пробој Солунског фронта. Мало ко од савезничких сила у I светском рату је тада могао и да претпостави да ће ово споредно ратиште ускоро добити такав значај, а да ће око 62 000 војника државе за коју многи више нису ни веровали да постоји, одлучити о исходу победе која је практично окончала Први светски рат“.

За опширније информације притисните на овде.

10. јул 2020. године

У Нијагариним водопадима У Онтарију, обележен је 10. јул 2020. године - Дан Николе Тесле. Због актуелне ситуације везане за пандемију корона вируса, као и ванредног стања у Онтарију и изречених мера заштите, свечаност је имала незваничан караткер. 

Међутим, и поред ограничавајућих фактора, појавио се известан број људи из српске заједнице, као и деца из Српске школе Никола Тесла из Нијагаре у српским народним ношњама и са српским и канадским заставама.

На неформалној свечаности, поред њеног организатора и домаћина Борислава Живковића, директора Српске школе, присуствовали су и свештеник цркве Св. Ђорђа у Нијагари - Милорад Делић, посланик у савезном парламенту Канаде (МП) - Тони Балдинели, градоначелник Нијагариних водопада - Џим Диодати и генерални конзул Републике Србије у Торонт -  Василије Пектовић.

Део ученика из Српске школе Никола Тесла, директор Борислав Живковић, ГК РС Василије Петковић и свештеник Милорад Делић (поред споменика).

МП Тони Балдинели, градоначелник Нијагаре Џим Диодати, ГК РС у ТО Василије Петковић

ГК РС у ТО Василије Петковић и директор Српске школе "Никола Тесла" у Нијагари Борислав Живковић.

8. јул 2020. године

За више информација, молимо да се повежете ОВДЕ.

22. мај 2020. године

Влада Републике Србије је донела Одлуку о престанку важења Одлуке о затварању свих граничних прелаза, Одлуку о престанку важења Одлуке о затварању граничних прелаза, као и Одлуку о изменама и допунама Одлуке о проглашењу болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2 заразном болешћу.

Поменутим одлукама отворени су сви гранични прелази Републике Србије и исти, од данас, 22. маја 2020.године, функционишу у уобичајеном режиму. Припадници надлежних државних органа вршиће стандардне граничне провере, у складу са Законом о граничној контроли и другим релевантним прописима (веродостојност навода у вези места поласка и намераваног боравка, околности у вези са сврхом путовања и сл.).

Такође, изменама и допунама Одлуке о проглашењу болести COVID-19 изазване вирусом SARS-CoV-2 заразном болешћу укинута је забрана уласка у Републику Србију, као и епидемиолошке мере за све категорије домаћих и страних држављана, што значи да за улазак у Републику Србију страним држављанима више није потребна посебна дозвола.

Скрећемо пажњу да носиоци путних исправа држава са којима Република Србија има визни режим, морају поднети захтев за издавање виза у најближем дипломатско-конзуларном представништву, најкасније 4 недеље пре дана планираног поласка, у складу са важећим прописима.

Свим лицима која улазе у Републику Србију, уместо ранијих мера изолације и обавезе поседовања негативног PCR теста, приликом пасошке контроле уручиваће се писмено обавештење о мерама којих се треба придржавати ради спречавања појаве, ширења и сузбијања заразне болести COVID-19.

Посебно скрећемо пажњу страним држављанима са одобреним привременим боравком у Републици Србији, а којима је рок важења привременог боравка истекао у време важења ванредног стања, рок важења ће бити продужен и они у Републику Србију могу ући до 1. јуна 2020. године.

У ЦИЉУ ШТО БЕЗБЕДНИЈЕГ ПРЕВАЗИЛАЖЕЊА ДРУШТВЕНЕ СИТУАЦИЈЕ НАСТАЛЕ ШИРЕЊЕМ ЗАРАЗЕ ИЗАЗВАНЕ КОРОНА ВИРУСОМ,  ОМОГУЋЕН ЈЕ ПРИСТУП ВИРТУЕЛНИМ ПРЕЗЕНТАЦИЈАМА, ИЗЛОЖБАМА И ПРЕДАВАЊИМА , У ОРГАНИЗАЦИЈИ  КУЛТУРНИХ, ИСТОРИЈСКИХ И ОБРАЗОВНИХ ИНСТИТУЦИЈА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ.

МОЛИМО ДА СЕ  ДЕТАЉНО ИНФОРМИШЕТЕ ПРЕКО ПОСТАВЉЕНИХ ЛИНКОВА:

1. Дигитална солидарност

https://www.digitalnasolidarnost.gov.rs/

2. Претраживач културног наслеђа

https://www.kultura.rs/

____________________________

Амбасада Републике Србије у Отави и Генерални конзулат Републике Србије у Торонту, у сарадњи са националим парком "Нијагара" и градом Нијагарини водопади, организовали су централну свечаност поводом Дана државности Републике Србије, 15. фебруара 2020. године, на којој су водопади Нијагаре осветљени у бојама српске заставе. 

Свим грађанима Републике Србијe, целокупној српској заједници у Канади и свим Србима у расејању,  честитамо Дан државности Републике Србије.     

Министарство културе и информисања је 31. јануара 2020. године, расписало:

1. Конкурс за суфинансирање пројеката превођења репрезентативних дела  српске књижевности у иностранству у      2020. години;
2. Конкурс за финансирање или суфинансирање пројеката у области културних  делатности Срба у иностранству у       2020. години.

Текстови у вези са конкурсима и пратећи пријавни обрасци налазе се на интернет страници Министарства културе и информисања www.kultura.gov.rs .  Рок за подношење конкурсних приајва је 16. март 2020. године.

За додатне информације, молимо да контактирате Министарство културе и информисања путем електронске поште:    mladen.veskovic@kultura.gov.rs .

За детаљније информације, молимо да кликнете овде.

         Поштовани суграђани,

         Обавештавамо Вас да је Министарство спољних послова Републике Србије - Управа за сарадњу са дијаспором и Србима у региону (МСП - УСДСР), расписало Конкурс за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону.
         Конкурс ће бити отворен од 20. јануара до 10. фебруара 2020. године.  За детаљније инфромације, молимо да кликнете на овај линк.

______________________________________________________________________________________________
 

За детаљније информације молимо да кликнете ОВДЕ.

______________________________________________________________________________________________

За опширнији извештај, молимо кликните овде. 

_____________________________________________________________________________________

Обавештавамо да је Влада Републике Србије донела 24. октобра 2019. године Одлуку о укидању виза за држављане Републике Јерменије. На основу Одлуке, носиоци обичних пасоша Републике Јерменије могу, без визе, да бораве на територији Р. Србије највише 90 дана у периоду од 180 дана, рачунајући од датума првог уласка. Одлука ступа на снагу 2. новембра 2019. године.

        Обавештавамо да су 19. јуна 2019. године, донете Одлуке о суфинансирању пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону.
       Одлуке о суфинансирању пројеката могу да се преузму на следећим elektronskim адресама:

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-DIJASPORA-2019.pdf

http://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2019/06/ODLUKA-REGION-2019.pdf

                 Повод за одржавање церемоније подизања државне заставе Републике Србије је долазак и насељавање првих Срба у Онтарио и град Торонто. Овај догађај представља спону између првих српских досељеника, вас као њихових наследника који живите и радите у Канади и матице земље Србије коју ниједна генерација исељеника није заборавила, већ је остала у тесној вези, помажући и чувајући сећање на своје порекло.
                Од првих досељеника па све до данашњих генерација изградила се организована, образована и освешћена српска заједница, која својом очуваном културом и идентитетом доприноси развоју Канаде, али у исто време, прави нераскидиву спону између Канаде и Србије и српских земаља.
Према званичним подацима онтаријске асоцијације мулти-културалног и историјског регистра, као и статистичког завода Канаде, први Срби су се доселили почетком 20. века. Они су радили углавном на северу провинције, а према историјско-статистичким подацима, забележено је да је први Србин, који се населио у Торонто био извесни Сремац Херцег у августу 1903. године, догађај који смо изабрали да обележимо подизањем државне заставе Републике Србије. Прва парохија СПЦ у Онтарију је основана у Хамилтону 1913. године. 
                Због констаног увећавања српске заједнице у Онтарију, указала се потреба за отварањем генреланог конзулата.
                Први југословенски генерални конзулат у Торонту, отворен је 1953. године, који је у то време заступао интересе СФРЈ, а коначно, после распада савезне државе и заједнице Србије и Црне Горе, почев од 5. јуна 2006. започиње са радом Генерални конзулат Републике Србије у Торонту, служећи грађанима Републике Србије и свим Србима који живе и раде на јурисдикционом подручју овог ГК. 
Захваљујући патриотизму, истрајности и опредељености српске заједнице у Онтарију и Канади, у Торонту је 26. октобра 2004. једна улица добила име "Београдске баште" или ``Beograd Gardens``, чиме је указано поштовање главном граду Републике Србије. Споменик једном од највећих светских научника Србину Николи Тесли на Нијагариним водопадима подигнут је 9. јула 2006.године, а у јулу месецу 2016. године, један од највећих булевара у Хамилтону је, такође, добио назив по овом српском и светском научнику.   
Савремена српска заједница у Онтарију има добру организациону шему која се огледа у постојању епархије Канадске, мноштву удружења, организација, асоцијација, културно-уметничких друштава, хуманитарних организација, спортских друштава, ауто и мото клубова и свака на свој начин обележава, чува и промовише основне српске вредности.
                Српска заједница у Онтарију спада у групу и најактивнијих српских заједница у свету.  О томе говоре многа признања која су организације и појединци добили као награду за њихова остварења, али и као подстрек за њихов даљи рад.
                Само ове године, КПЗС је доделила шест признања и то златне значке Драгани Вараклић, председници СКУД Опленац и председници хуманитарне организације Стара Рашка, Јасмини Вучуровић, диригенту хора Кир Стефан Србин,Рајко Радојевић, професор историје, Гордани Лаковић, књижевници и хуманитарном раднику, док су повеље КПЗС додељене Академији српске народне игре и дневном листу „Новине“ из Торонта. 
                Српска заједница у Онтарију може да се подичи са неколико репрезентативних КУД и хорова, чији су наступи на професионалном нивоу: СКУД Опленац, Академија српске народне игре, хор Кир Стефан Србин, хор Свети Арсеније Сремац из Витбија, као и друга уметничка друштва широм Онтарија. Сви они заједничким снагама доприносе неоспорном и све снажнијем присуству српске заједнице у канадском друштву и својим активностима промовишу српско наслеђе и културу на најлепши могући начин.
                ГК РС у Тотонту се, такође, труди да заједно са српском заједницом допринесе својим активностима промоцији српског култуно-историјског наслеђа. Од средине 2017. године до данас, ГК је установио четири догађаја која су добила или ће добити карактер годишњих манифестација. У новембру 2017. и 2018. године у сарадњи са СНА, започели смо са обележавањем Дана примирја у Првом светском рату, подсећајући на учешће канадског медицинског корпуса на Солунском фронтуна Медицинском факултету Универзитта у Торонту. Са епархијом Канадском, ГК је у фебруару 2018. организовао је заједничку свечаност Светосавске академије и Дана државности Р. Србије у Изабел Бејдер театру, а у марту ове 2019. године, у Културном центру храма „Сабора свих српских светитеља“ у Мисисаги, ГК РС је поново у сарадњи са епархијом Канадском, али и уз свесрдну помоћ групе ентузијаста из српске заједнице, који су заслужни и за данашњу манифестацију, огранизован је веома добро посећен пријем поводом Дана државности РС. 
                Поводом Дана победе 9. маја ове године ГК је положио венац и одао пошту невино настрадалима у Другом светском рату у јеврејском споменичком комплексу у Ерл Бејлс парку у Норт Јорку, у којем је поред назива свих концентрационих логора, исписан и назив концентрационог логора Јасеновац.  У споменичком комплексу је на једном од спомен зидова постављена и спрска застава захваљујући породици Јовановић.
Оно што је, међутим, најважније, све ове манифестације су реализоване заједничким снагама епархије Канадске, српске заједнице и ГК што представља добитну формулу успеха: црква, народ, држава.  Заједно смо јачи и то је у духу са нашим националним слоганом на који би увек требало да се позивамо: "Само слога Србина спашава". 

             Поводом 9. маја, Дана победе над фашизмом, генерални конзул Р. Србије у Торонту В. Петковић, положио је венац у Холокауст меморијалном центру у Торонту, који је, између осталог, посвећен и пострадалима у логору Јасеновац.
                 Меморијални центар је подигло „Канадско удружење Јад Вашем“ (Canadian Society for Yad Vashem) које је основано 1986. године у циљу очувања сећања на злочине почињене над Јеврејима у концентрационим логорима током Другог светског рата, подучавању млађих нараштаја о страшном периоду историје као и о поуци да се овако нешто никада више не понови. Меморијални центар су осмислили оснивачи „Канадског удружења Јад Вашем“ који су преживели холокауст, Дејвид Смусковиц и Питер Силверман. У финансирању изградње Центра учествовали су и појединци из српске заједнице у Торонту.
                У подножју стуба са вечном ватром исписана су имена свих концентрационих логора из Другог светског рата, међу којима је и Јасеновац. Име овог логора уклесано је великим словима и на једној од стаза које воде ка централном споменику - обелиску.
            Вечни меморијални пламен запаљен је 1991. године, а зидови сећања су постављени 2001. године. Историјска прича о холокаусту угравирана је у осам меморијалних зидова. На једном од њих су исписана имена нејевреја који су спашавали Јевреје од страдања, а поред њихових имена су и заставе држава чији су били грађани. Међу заставама налази се и српска поред имена породице Јовановић.
                 ГК В. Петковић је венац са поруком: „Honoring the Innocent Victims, May 9th, 2019. Consulate Genral of the Republic of Serbia“, поставио испод натписа логора Јасеновац и минутом ћутања одао пошту.

           У Генералном конзулату Р. Србије у Торонту, одржана је комеморативна манифестација у спомен жртвама НАТО агресије на СР Југославију 1999. године, са освртом на погром на Косову и Метохији 2004. године.
           Генерални конзул В. Петковић је у свом излагању рекао да је пре 20 година почелa НАТО агресија на Савезну Републику Југославију која је уследила након неуспелих преговора у вези са решењем кризе на КиМ у Рамбујеу и Паризу у фебруару и марту 1999. године. Током преговора, Скупштина СРЈ је донела одлуку да не прихвати договор о присуству страних трупа у својој територији, након чега је тадашњи генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана издао наређење за почетак ваздушних напада, што је заправо била објава рата. Понуђени споразум је био врста ултиматума, у извесном смислу, као ултиматум којим је Аустро-Угарска  затражила од Краљевине Србије да дозволи присуство страних инспектора на српској територији. У оба случаја карактеристичан је захтев за присуством страних истражних органа и војне силе на територији суверене државе, што је било и остало неприхватљиво за нашу земљу.
            Двадесет и четвртог  марта 1999. године, у 19.45 часова, на више локација у Србији почели су напади ракетама и авијацијом, а Југославија је исте ноћи прогласила ратно стање. Током 11 недеља колико је трајало бомбардовање, погинуло око 2.500 цивила, од којих 79 деце, и 1.008 припадника оружаних снага СРЈ.
            Осим тога, тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, здравствене установе, медијске куће и војни објекти, што је не само успорило, већ и уназадило српску привреду.
            НАТО агресија била стравичан злочин према српском народу, која по својим последицама још увек траје. Било је пуно примера бомбардовања цивилних мета и колона избеглица што не може да се подведе под „колатералну штету“ јер је „из ваздуха могло да се установи  да то нису били војни циљеви“.
            Иако је НАТО пропаганда желела да војну акцију прикаже као део активности за разрешењем кризе на КиМ, управо су међу највише страдалим цивилима били становници наше јужне покрајине албанске нционалности, који су бежали у избегличким колонама у правцу централне Србије. У таква два напада, страдало је чак 30 новорођених беба од укупног 185 жртава, што је, поред страдања Милице Ракић и друге недужне деце и цивила био нечувен злочин у модерно доба на тлу Европе.
            Прошле године Скупштина Србије формирала је Комисију за истрагу НАТО бомбардовања 1999. године, и утврђивање последица по здравље грађана Србије и на животну средину.
            У другом делу излагања ГК Петковић се осврнуо на погром Срба са КиМ 2004. године, који је уско повезан са догађајима из 1999. године, као и последицама по каснији ток догађаја у овој нашој јужној покрајини.
           На крају предавања, присутни гости су имали прилику да погледају изложбу фотографија које сведоче о стравичним људским и материјалним последицама НАТО агресије на нашу земљу.

              Под покровитељством Њ.К.В. принца Александра и Њ.К.В принцезе Катрине у току је процес организовања „Десете конференције медицинске дијаспоре“, у Београду од 20. до 22. јуна 2019. године.
              Циљ Конференције је да се српски лекари из иностранства и међународни медицински стручњаци окупе у мисији подршке српском здравственом систему промовишући солидарност, пријатељство и размену знања.
              Поред Министарства спољних послова Републике Србије, партнери у организацији Конференције су и Министарство здравља Републике Србије, Светска здравствена организација, Медицински факултет Универзитета у Београду, Универзитетска дечија клиника, Лекарска комора Србије и Краљевски медицински одбор.
              Свечано отварање Конференције предвиђено је у хотелу „Хилтон“ у Београду, у четвртак 20. јуна 2019. године у 9:00 сати. Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова господин Ивица Дачић званично ће се обратити лекарима који присуствују Конференцији.
              Пријем за све учеснике Конференције биће одржан 20. јуна 2019. године у Краљевском двору, након чега следи вечера у част предавача и партнера у организацији манифестације.
              Вебсајт „Десете конференције медицинске дијаспоре“ налази се на интернет адреси www.sdm.rs.

___________________________________________________________________________________________________

Конкурс за суфинансирање пројеката за дијаспору

Министарство спољних послова, Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, расписује Конкурс за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, који ће трајати од 13. марта до 01. априла 2019. године.

Предмет конкурса је суфинансирање пројеката који имају за циљ:
1) употребу, учење, чување и неговање српског језика и ћириличког писма, чување и неговање српског културног, етничког, језичког и верског идентитета;
2) унапређење економске сарадње Републике Србије и дијаспоре.
На конкурсу учествују пројекти који се могу сврстати у једну од следећих ОБЛАСТИ:
На пријавном формулару обавезно је назначити област скраћеном формулацијом области.
Подршка организацији школа, кампова и едукативних радионица намењених дечјем и омладинском узрасту – скраћено: ШКОЛЕ.
Подршка изради и аквизицији уџбеника, књига и дидактичких средстава намењених школама и библиотекама Срба изван матичне државе – скраћено: КЊИГЕ.
Подршка организовању манифестација, омладинско – спортских и културно – уметничких догађаја и приредби у иностранству и матичној држави– скраћено: МАНИФЕСТАЦИЈЕ.
Подршка пројектима медија, медијске писмености и дигиталне комуникације који су намењени Србима изван матичне државе – скраћено: КОМУНИКАЦИЈА.
Подршка пројектима издавачке и књижарске делатности који јачају везе и матичне државе и Срба у иностранству – скраћено: ИЗДАВАШТВО.
Подршка пројектима који доприносе заштити права и интереса држављана Р. Србије и Срба изван матичне државе (правна помоћ, статусна подршка у матичној и држави пријема, подршка организовању, истраживања) – скраћено: СТАТУС.
Подршка пројектима који доприносе унапређењу економске сарадње Р. Србије и Срба изван матичне државе – скраћено: ЕКОНОМИЈА.
Право учешћа на конкурсу имају:
1) организације у дијаспори;
2) организације чије је седиште у  Републици Србији.
Право учешћа на конкурсу немају:
1) директни или индиректни корисници буџетских средстава;
2) појединци;
3) привредни субјекти.

Обавезна документација:
Подносиоци пројеката OБАВЕЗНО достављају следећу ДОКУМЕНТАЦИЈУ:
Попуњен Образац 1 – за пријаву и писање предлога пројекта (саставни део овог обрасца је Пријава, Предлог пројекта и Изјава о непостојању сукоба интереса и веродостојности података у обрасцима за пријаву –потписана од стране овлашћеног лица у организацији која је подносилац пројекта)
Попуњен Образац 2 – предлог буџета пројекта
Решење о упису у регистар организација, или други одговарајући акт, као доказ да је организација регистрована у складу са прописима државе у којој делује; организације регистроване ван територије Републике Србије потребно је да доставе Решење или други одговарајући акт, преведен на српски језик код овлашћеног судског тумача за српски језик;

За организације чије је седиште регистровано у Републици Србији, провера    статуса се врши службеним путем преко званичног сајта органа за регистрацију, са даном пријема пријаве на конкурс.

За организације из иностранства уз пријавну документацију потребно је достављање инструкције за девизне уплате из банке у којој организација има отворен рачун (није довољно само попунити SWIFT и IBAN у образцу пријаве), са идентификационим подацима организације и уписаним подацима о овлашћеном лицу за располагање средствима, који се слажу са подацима неведеним у пријави, не старију од 30 дана од дана објављивања конкурса.

Напомена: Епархије Српске православне цркве у иностранству достављају фотокопију потврде о упису у Регистар цркава и верских заједница. Црквене јединице у оквиру епархије Српске православне цркве у иностранству, поред потврде о упису у регистар Епархије, достављају и потврду те Епархије да јединица има својство правног лица у смислу аутономних прописа СПЦ.

Пожељна пратећа документација:
Протокол или уговор о партнерству у случају партнерства више удружења, који јасно дефинише улоге и одговорности сваког партнера;
Писма препоруке од дипломатско конзуларног представништва на чијој се територији конзуларне надлежности пројекат реализује;
Остала писма препоруке.

Реализација пројекaта предвиђена је до 28. фебруара 2020. године.
Сви обрасци су доступни на интернет страници Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону www.dijaspora.gov.rs.
Конкурс се објављује на интернет страници Министарства спољних послова www.mfa.rs и интернет страници Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону www.dijaspora.gov.rs. 13. марта 2019. године, и у листу ,,Вести”.

Рок и начин достављања пројеката:
Заинтересовани су дужни да пројекте доставе најкасније до 01. априла 2019. године, у затвореној коверти са назнаком ,,За конкурс за дијаспору”, уз навођење области конкурса, у складу са обрасцем за пријаву и писање пројекта, Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, Кнеза Милоша 24-26, 11000 Београд, лично или поштом препоручено. Неблаговремене пријаве и непотпуна документација неће бити узети у разматрање.
Укупна вредност опредељених средстава за овај Конкурс износи до 50.201.000 (словима: педесет милионадвеста једна хиљада ) динара и то: 5.000.000. (словима: пет милиона) динара за програмске активности 0001 и 45.201.000 (словима: четрдесет пет милиона двеста једна хиљада) динара за програмске активности 0002.
Организација која се пријављује на Конкурс може аплицирати само са једним пројектним предлогом.
Образац за пријаву и писање предлога пројекта и Образац предлога буџета пројекта потребно је попунити читко, штампаним словима или откуцати на писаћој машини или персоналном рачунару, на српском језику и ћириличком писму.

Смернице за подносиоце предлога пројеката садрже детаљне критеријуме и приоритете на основу којих ће се пројекти оцењивати, као и информације о начину припреме и подношења пројектног предлога. Смернице за подносиоце предлога пројекта чине саставни део конкурсне документације.
Предата пријава и друга документација остаје трајно у архиви Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону и не враћа се подносиоцима.

Министар ће формирати конкурсну комисију која ће разматрати пристигле  пројекте и утврдити предлог Одлуке за суфинансирање пројеката. Резултати Конкурса биће објављени на интернет страници Министарства спољних послова www.mfa.rs и интернет страници Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону www.dijaspora.gov.rs.
________________________________________________________________________________________________

            Поводом обележавања Дана државности Републике Србије, Генерални конзулат Републике Србије у Торонту, организовао је пријем са коктелом у Српском културном центру при „Храму свих српских светитеља“, 4. марта 2019. године од 7- 9:30 часова.
            Пријему су присуствовали владика канадске епархије др Митрофан са свештеницима, министар рударства и енергетике Републике Србије Александар Антић са делегацијом, амбасадор РС у Канади Михаило Папазоглу, амбасадор Канаде у РС Кати Чаба, посланик онтаријског Парламента Том Ракочевић, потпуковник канадске полиције Ненси Сју, чланови конзуларног кора, као и бројни, угледни чланови српске дијаспоре, представници удружења, асоцијација, хуманитарних организација.  Пријему је присуствовао и председник Српске националне академије у Канади Ж. Брестовац, добитник златне медаље на основу Указа председника Р. Србије, бројни новинари најважнијих српских медија у Онтарију „Српска телевизија Торонто“, „Новине“, „САН“, „Вести“, „Источник“ и др.
             Организацију пријема, подржао је клуб спонзора, који је за ову прилику основан на иницијативу ГК В. Петковића, а чланови клуба су власници компанија: Modular Homes, Advanced Coatings, Zoran Kitchens and Bath INC, Delta B Electronic INC, 747 Travel Toronto, JIT Road Transportation, Pirlitor Machine and Tool LTD, Zoran Properties INC, Interex Constructions INC, Esbee Construction CORP и Royal Meats Barbeque. Свечаности су присуствовали и други канадски и српски привредници, као и председник и чланови канадско-српског удружења привредника “CANSEE” (Canadian Serbian Business Association).
             Након што је хор „Свети Сава“ отпевао српску и канадску химну и владика др Митрофан благословио присутне, према редоследу излагања, генерални конзул В. Петковић је, као домаћин прославе, поздравио угледне госте, захвалио се канадској епархији СПЦ и спонзорима који су допринели организацији прославе Дана државности Републике Србије, као и свим присутним гостима и колегама из конзуларног кора. Укратко је изложио о околностима доношења првог српског Сретењског Устава из 1835. и његову важност за каснији развој наше државе и друштва. Истакао је задовољство досадашњом, веома успешном, сарадњом ГК РС, епархије канадске и српске заједнице у правцу подизања нашег угледа и важности у канадском друштву.
             Амбасадор М. Папазоглу је истакао важност развоја српско-канадских политичких и економских односа и у том правцу допринос српске дијаспоре, истакавши, између осталог, значај активности „Корпорације Никола Тесла“ из Хамилтона које су допринеле да један од највећих булевара у том делу Онтарија носи име нашег славног научника Н. Тесле. Истакао је значај и других српских удружења, као и почасних конзулата на унапређењу положаја српске заједнице у Канади. Посебно се захвалио канадско-српском удружењу привредника “CANSEE” на континуираном раду у правцу развоја привредних односа две земље.
            Специјалан гост, министар А. Антић се захвалио на топлој добродошлици рекавши да се тамо где има Срба „увек осећа као код своје куће“. Рекао је да је Србија у својој богатој историји пролазила кроз многе тешке тренутке и да ни сада није ослобођена суочавања са одређеним проблемима, али да је одлучна да пронађе најбоља решења у складу са славним историјским и културним наслеђем. Истакао је компаративне предности инвестирања у привреду наше земље које су препознале велике светске компаније, међу којима су и канадске. У том правцу, информисао је да је приликом посете Међународном сајму рударства и енергетике у Торонту, одржаном 2-6. марта о.г., имао више корисних и конструктивних састанака са канадским и онтаријским привредницима који су заинтересовани за сарадњу и улагање у српску привреду.
             Канадска амбасадорка у Београду К. Чаба је, на врло добром српском језику, честитала Дан државности и захвалила организатору пријема и присутнима на позиву и прилици да се још једном увери у традиционално српско гостопримство. Истакла је да је професионално и приватно веома задовољна што је добила прилику да службује у Србији и тако ближе упозна српски народ и његову традицију и културу. Истакла је уверење да ће српско-канадски односи, који су традиционално веома добри, имати даљи успон на политичком и економском плану, а у томе, уверења је, доприноси и значајна српска дијаспора у Канади.
             Члан онтаријског Парламента Т. Ракочевић (трећа генерација српских досељеника из ЦГ, рођен у Канади) након што је поздравио министра Антића и друге угледне госте, евоцирао је успомене из детињства у окружењу старијих укућана који су говорили српски језик, одлазили у цркву и описивали родни крај са великом љубављу. Рекао је да никада није заборавио своје порекло и да и даље, великим делом, осећа припадност српској заједници у Канади.
              Након говора, одржан је кратак културно-уметнички програм са фолклорним играма, а затим су гости позвани да погледају изложбу фотографија културне баштине Србије са посебним освртом на српске цркве и манастире на КиМ.

________________________________________________________________________________________________

Указом председника Републике Србије, господина Алкесандра Вучића, златном медаљом за заслуге у области јавног и културног живота, одликован је господин Жарко Брестовац.

Господин Жарко Брестовац је један од најпознатијих чланова српске заједнице у Канади, кога красе особине патриоте, хуманисте, филантропа и донатора.   

MИНИСТАРСТВО КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА

Сектор за савремено стваралаштво и креативне индустрије расписује
К О Н К У Р С
за суфинансирање проjеката у области превођења репрезентативних дела српске књижевности у иностранству  у 2019. години


Предмет конкурса је: суфинансирање пројеката у области превођења репрезентативних дела српске књижевности на стране језике.

Општи циљ конкурса је: подстицање превођења репрезентативних дела српске књижевности на стране језике.

На конкурс у области превођења репрезентативних дела српске књижевности на стране језике може се аплицирати из следећих књижевних области: поезија, проза, драма, књижевност за децу (изузимајући сликовнице и уџбенике), антологије и тематски избори и теоријска дела из области културе и уметности намењена широј читалачкој публици.
Приоритет за подршку преводима на стране језике ће бити дат класичним делима српске књижевности као и делима која су била запажена у стручној јавности.

Конкурс преводи 2019 - формулар СРБ.doc
http://www.kultura.gov.rs/cyr/konkursi/konkurs-za-sufinansiranje-projekata-u-oblasti-prevodjenja-reprezentativnih-dela-srpske-knjizevnosti-u-inostranstvu--u-2019--godini-

________________________________________________________________________________________________

                 Држављани Федерације Свети Китс и Невис и Републике Палау, носиоци свих врста пасоша, могу да уђу, транзитирају и бораве на територији Републике Србије до деведесет (90) дана од датума уласка у Републику Србију, у периоду од сто осамдесет дана (180) дана, уколико за то не постоје сметње из члана 15. Закона о странцима. 
                 Ова одлука ступа на снагу 25. јануара 2019. године.

___________________________________________________________________________________________________

Слика лево: ГК РС В. Петковић приликом отварања фото изложбе на Медицинском факултету; Слика десно: Председник Српске националне академије Канаде Жарко Брестовац и ГК РС В.Петковић приликом полагања венца испод спомен-обележја припадницима канадског медицинског корпуса на Медицинском факултету Универзитета у Торонту 

 Део слушалаца на предавању (у првом реду ГК Р. Кореје, ГК Молдавије, ГК Мађарске, ГК Грчке, у позадини ГК Аустрије, представник ГК РФ, начелник војно-полицијске академије канадских оружаних снага и др). 

          С

лика лево: ГК РС В. Петковић током уводног излагања на предавању; Слика десно: Професор историје др Рајко (Реј) Радојевић, испред Српске националне академије Канаде, током свог излагања на предавању у сали Медицинског факултета Универзитета у Торонту.

ПОВОДОМ ОБЕЛЕЖАВАЊА СТОГОДИШЊИЦЕ ПОТПИСИВАЊА ПРИМИРЈА У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ

     Свечаност обележавања 100-годишњице потписивања примирја у Првом светском рату под називом ``Канадске медицинске мисије у Србији и на Балканском фронту у Првом светском рату``, одржана је 7. новембра о.г. на Медицинском факултету Торонто универзитета, у организацији Генералног конзулата РС у Торонту и „Српске националне академије Канаде“. У оквиру свечаности организовано је тематско предавање и изложба ратних фотографија.
        Свечаности су присуствовали представници канадских удружења војних ветерана, чланови конзуларног кора, представници Епархије канадске СПЦ, угледни чланови српске дијаспоре, професори и студенти са Торонто универзитета, Јорк универзитета, Рајерсон универзитета  и други гости.
        Генерални конзул В. Петковић је у име Владе Р. Србије и ГК РС одао пошту и положио венац испред спомен-плоче коју је осамдесетих година прошлог века „Српска национална академија Канаде“ поставила у холу Медицинског факултета Торонто универзитета у част чланова канадског медицинског корпуса који су, у оквиру области свог деловања, дали допринос савезничкој победи на Солунском фронту, лечећи српске цивиле и српске и савезничке  војнике. Међу канадским добровољцима био је и Лестер Пирсон, премијер Канаде од 1963-1968. и добитник Нобелове награде за мир 1957. године за оснивање војних мировних снага УН.
        Генрелани конзул Републике Србије у Торонту, Василије Петковић је у уводном излагању указао на спону која историјски повезује српски и канадски народ и баца светло на учешће канадских добровољаца у медицинском корпусу на Солунском фронту. Ове храбре и хумане жене и мушкарци, као и једна од најзначајнијих канадских личности, некадашњи премијер Лестер Пирсон, на војни позив или добровољно, напустили су миран живот у Канади да би дошли и, у ратом погођену, Србију и заједно са рањеницима, у оскудици хране, лекова и медицинских апарата, пролазили Албанску голготу и на себи својствен начин учествовали на Солунском фронту. Већина њих је срећом преживела ратне страхоте, али су неки, на жалост, нису преживели, погинувши или настрадавши од тешких болести и зараза, истих оних од којих су лечили српску војску. 
      Генерални конзул Василије Петковић је истакао чињеницу да већина Канађана, нажалост, није упозната са историјским подацима о великој хуманости својих суграђана и предака у Србији за време Првог светског рата, али да Срби у Србији и Канади, као и држава Србија нису заборавили њихову испружену руку и помоћ, онда када је она била најпотребнија. Поред плоче захвалности на Медицинском факултету Торонто универзитета, Српска национална академија Канаде је, такође, поставила и спомен-плочу у Музеју српског лекарског друштва у Београду на којој је на енглеском и француском језику написано: „Канађани, хвала вам“.
      На крају свог излагања, ГК Петковић је представио присутнима „Рамонду сербику“ или "Рамонду Наталију" и упознао присутне о њеном историјату и значењу као симбола препорода и васкрснућа српске војске након натчовечанских напора, Албанске голготе и славног пробоја Солунског фронта у Првом светском рату.
       У име „Српске националне академије Канаде“ проф. др. историје Рајко Реј Радојевић (живи и ради у Канади више од 50 г.) одржао је исцрпно предавање на тему српског учешћа и доприноса у Првом светском рату као и учешћа канадског медицинског корпуса на Солунском фронту. Изнео је историјски доступне и потврђене податке о именима и биографијама пре, током и после рата свих канадских добровољца у оквиру медицинског корпуса.
По завршетку предавања, гости су разгледали изложбу ратних фотографија у свечаном холу Медицинског факултета на којима су приказани српски војници и рањеници, пробој Солунског фронта и слике канадских добровољаца међу којима и Л. Пирсона.
       Свим посетиоцима уручен је каталог са кратким освртом на одржано предавање и изложбу са фотографијама, а ВИП званицама поклоњена је и књига на енглеском језику „Србија 1914-1918, храбри савезник“ заједно са значком „Рамонда сербика“.
 

Рамонда Сербика или Наталијина Рамонда 

Такође, позната као Српска Рамонда и Српски цвет Феникс, је врста у породици Gesneriaceae породице. Један је од ретких европских представника ове породице, који се налази у југоисточној Европи - јужном Балкану.

Цвет је открио Јосиф Панчић 1874.године, у близини града Ниша у Србији, а научно га је описао Сава Петровић, познати српски лекар 1884. године.

Цвет Рамонда Сербика је познат по својој способности да оживи када се залије, чак и када је потпуно осушен. Због тога се овај цвет сматра симболом борбе и васкрсења српске војске након епохалног повлачења преко албанских планина током Првог светског рата, све до  Грчке,.

Носећи  Рамонду Сербику, сећамо се и поштујемо српске и савезничке жртве и Дан примирја у Првом свјетском рату. Овај цвет има исто или слично значење као британски црвени цвет мака или француски плави различак.

Друго име Наталијина Рамонда, дато је по Наталији Обреновић, која је била краљица Србије од 1882. до 1889. године, као супруга краља Милана I Обреновића.

Зелена и црна позадина Рамонде Сербике представљају боје Албанске споменице, која се додељивала војницима који су учествовали у Великом рату и у Албанској голготи.
 

Са уручења Златне значке и Повеље Културно-просветне заједнице Србије заслужним Србима у Канади.  Добитници (у средини) Жарко Брестовац-"Златна значка" и у име Српске националне академије (СНА)-"Повеља", Гордана Лаковић, генерални секретар СНА, јул 2018. године.  

Добитници Златне значке и Повеље, Жарко Брестовац и у име СНА Гордана Лаковић, генерални секретар, јул 2018. године.

Живорад Ајдачић, генерални секретар Културно-просветне заједнице Србије држи уводну реч приликом уручења Златне значке и Повеље, јул 2018. године.

Живорад Ајдачић, генерални секретар Културно-просветне заједнице Србије уручује репродукцију портрета Карађорђа Василију Петковићу, генералном конзулу Републике Србије у Торонту, јул 2018. године    

Поштовани грађани Републике Србије, поштовани корисници услуга Генералног конзулата Републике Србије у Торонту,

Ради побољшања услуга Генералног конзулата, обавештавамо Вас да je, почев од 15. новембра 2017. године плаћање конзуларних такси могуће искључиво дебитном картицом (не кредитном), преко инсталираног ПОС терминала на шалтеру Генералног конзулата. Готовинске уплате се неће примати.  Уколико странка не поседује дебитну картицу, на шалтеру генералног конзулата ће добити писано упутство за уплату конзуларне таксе преко банковног рачуна.  

За лица која живе и раде у удаљеним деловима јурисдикцијског подручја овог генералног конзулата (Манитоба и Саскачеван), конзуларне таксе могу бити плаћене путем Money Order или Certified Cheque, и то само за конзуларне услуге које не подразумевају лично присуство у Генералном конзулату. 

С поштовањем, вама на услузи,

Генерални конзулат Републике Србије у Торонту

Република Србија односима са дијаспором и Србима у региону придаје изузетан значај о чему најбоље сведоче Декларација Владе Републике Србије о проглашењу односа између отаџбине и расејања односом од највећег државног и националног интереса (2006. г.), Закон о дијаспори и Србима у региону (2009. г.) и Стратегија очувања и јачања односа матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону (2011. г.).

Министарство спољних послова Републике Србије, преко мреже својих ДКП у свету, свим својим расположивим капацитетима, материјалним и људским ресурсима, и дипломатским инструментима, чини све напоре да изиђе у сусрет потребама својих држављана и исељеника нашег порекла у страним државама и помогне у очувању њиховог националног идентитета, језика, културе и обичаја. Кроз пружање ефикасне и квалитетне конзуларне заштите и услуга, организовање образовања и информисања на матерњем језику, помоћ у оснивању и раду клубова и удружења, њиховом повезивању са пословним и другим субјектима у матици, подстичу их на међусобну сарадњу, интензивирање контаката и односа са матицом и непрекидно раде на унапређењу њихових свеукупних привредних, научних, културних, информативних, спортских и других веза са матицом.

Наша жеља је да српска дијаспора у свету и Срби у региону у ДКП Републике Србије виде "своју кућу", којој треба да се обрате за помоћ и решавање својих проблема у страној држави, добију информације о матици и остваре своје образовне, културне и друге појединачне и групне интересе. Такође, ДКП Републике Србије су адреса на којој могу наћи партнера за разговор о пословној сарадњи са привредним субјектима у Републици Србији, било да је реч о инвестирању, заједничком улагању, трговини, туризму или било ком другом виду обострано корисне привредне сарадње.

Информације на веб страницама Министарства спољних послова и ДКП Републике Србије намењене дијаспори и Србима у региону треба да пруже основне информације, олакшају међусобни контакт и буду подстицај за нашу даљу сарадњу.

Више информација о дијаспори можете пронаћи ОВДЕ.