| |     latinica | english  
Насловна
СПОМЕНИК СВИМ ГЕНЕРАЦИЈАМА СРБА У КАНАДИ

1. август 2022. године 

 

За више информација кликните на фотографију 

 

Споменик је посвећен свим генерацијама Срба у Канади који су сачували своју културу и традицију више од стотину година.

Постављен је у Мисисаги поред цркве Сабора свих Срба светитеља на Диксију уз благослов преосвећеног владике канадског др Митрофна, а под покровитељством генералног конзула Василија Петковића и његове супруге Драгане и Црквено-школске општине Сабора свих Срба светитеља у Мисисаги.  Споменик су освештали отац Дејан Обрадовић,старешина цркве и отац Милоје. 

Аутор и дародавац пројекта је српско-канадска уметница Љиљана (Лили) Оташевић.

Споменик су финансирали и даровали српској заједници српско-канадски пословни људи: Бакоч Драган, Брестовац Жарко, Вићић Владимир, Лазић Душко, Милетић Зоран, Милићевић Дејан, Остојић Марио, Павловић Саша и Брестовац Јован. 

 



Захвалница и Плакета додељена генералном конзулу Василију Петковићу

                                    

Председник хум. орг. „За невидљиве хероје“ Златко Шарац уручио је 15. маја 2022. године генералном конзулу Василију Петковићу Захвалницу за „велику подршку указану при организовању хуманитарних акција за помоћ борцима-ветеранима и њиховим породицама“ уз слоган „они су помогли без оклевања. Хвала што сте били спремни да помогнете кад њима треба“. ГК Петковићу је, овом приликом, уручена и плакета удружења „Пријатељи 72. специјалне бригаде“ из Панчева.


 



Председник Вучић положио заклетву

31.05.2022.

Председник Републике Србије Александар Вучић положио је данас заклетву на Једанаестој посебној седници Народне скупштине Републике Србије у Дванаестом сазиву и ступио на дужност у другом мандату.

"Даме и господо, Ваша светости, поштовани председниче, поштовани члане Председништва Босне и Херцеговине, поштована председнице Републике Српске, уважени представници верских заједница, драги пријатељи, поштовани председници Србије и Савезне Републике Југославије, ваше екселенције, председнице Уставног суда и Врховног касационог суда, председнице Владе, чланови Владе Републике Србије, председниче Покрајинске скупштине АП Војводине, председниче Покрајинске владе АП Војводине, даме и господо, драги пријатељи, не постоји већа част, већа обавеза, а нема ни већег поноса од оног који ти даје чињеница да водиш своју земљу, нити лепше дужности од те да је са поносом представљаш.

Све то, и обавезу, и дужност, и част, и понос, добио сам од грађана на изборима. Они су израз воље убедљиве већине, која је мене и највећи део вас наново задужила да свој посао обављамо не увек онако како чак и та већина жели, већ да чинимо све оно што је у најбољем интересу Србије.

Желим да будем председник свих и председник за све, да будем први по обавезама и последњи по привилегијама, да радим више, да не тражим ништа за себе, али да тражим све, апсолутно све за нашу Србију.

Велики Конфучије је рекао да компромис може да се прави са свим, осим са идеалима и то је оно што намеравам да следим, а мени је идеал Србија и добробит њених грађана. То уједно одређује и приоритете мог другог мандата, оне који су, чини ми се, и пре полагања заклетве били јавни и јасни и који гласе: мир, стабилност, независност у одлучивању, слобода Србије, сигурност, здравље, Европа, рад, рад и рад.

Србија јесте и биће, да парафразирам Марка Аурелија, цара, филозофа, управо оно и само оно што ми од ње направимо. Она је производ наших мисли, наших снова и наших дела, наш идеал, наш циљ, наша свест, знање о томе где смо и географски и историјски и велика пажња о томе да никада не побркамо, као што нам се толико пута у историји дешавало, историју и реалност, географију и реалност, пусте жеље и реалност.

Данас имам част, али и немерљиву обавезу да вам се обратим као председник чији други мандат почиње у преломним временима модерне историје. Не постоји тежа, али ни узвишенија дужност од ове на коју данас по други пут ступам. И не постоји циљ који је захтевнији, али и часнији од циља да Србија настави својим путем, јединственим, у будућност какву је одавно својим жртвама и одрицањима заслужила.

Преузимам председничку дужност у временима у којима је основна премиса, у готово читавом свету, постала да су дрскост и безобразлук чин храбрости, а смиреност и стрпљење одраз страха. Живимо у временима када сви гласно говоре, а мало ко слуша и још ређе чује. Гласови разума су све тиши, а визија будућности целог човечанства све магловитија и удаљенија.
 
Данас је, можда више него икада, цео свет жељан истине и правде. Исте оне правде која је уткана и у прве речи наше прелепе националне химне и која још увек стоји као императив без којег нема напретка ни достојанственом човеку, ни целом свету. За такву истину и за такву правду увек ћу да се борим, јер нема тежег, али ни часнијег пута од тога.

Свет можда никада више неће бити исти, али вам указујем на чињеницу да ћемо бар ми покушати да останемо снажни, самоуверени и непоколебљиви у својој принципијелности, да ћемо као земља наставити да радимо за општу добробит, док храбро грабимо напред упркос свим недаћама, као што смо то чинили и до сада.

Не постоји, стога, довољно велика реч за нашу Србију, која је одувек стајала на раскршћу различитих цивилизација, вера и култура, чиме је обогаћена на најбољи начин, који нас подстиче да то наслеђе чувамо и данас још јаче, чвршће и одлучније него икада пре. Исто тако, преко нас су се одвајкада укрштали путеви туђих интереса и амбиција, освајања и повлачења, али и наших победа и пораза, који су оставили дубоке ожиљке у целокупном бивању Србије. Многи су код нас долазили без поштовања и обзира, а одлазили са скривеним или отвореним дивљењем према нашем малом, а тако великом народу и према нашој малој, а тако поносној Србији.

Баш као и ово Мирослављево јеванђеље, и наша земља је имала чудан и тежак историјски пут. Поколења Србије су се калила кроз најтеже тренутке током дугих векова, неретко сама, али увек усправна. Управо та поколења, која су кроз историју показивала невероватне људске, владарске, уметничке, војне, моралне и духовне висине, уткала су овај несаломиви, слободарски, понекад чак пркосни дух у све садашње и будуће нараштаје нашег народа.
 
Да ствари конкретизујем, свет се пред нашим очима на дневном нивоу драматично мења, никада више и никада брже. Напад на Украјину је прекретница у међународним односима. Са једне стране, Русија је желела прекид доминације, како кажу, западне и тврде и меке моћи, спречавање даљег ширења НАТО-а, велика Кина не жели status quo, тј. недодирљивост западне снаге и безутицајност свих других, док са друге стране Запад жели очување сопствене превласти у свету, истовремено се позивајући на кршење међународног јавног права, како од стране Русије, тако и од њихових других противника, попут Народне Републике Кине.

Тачно је да је нападом на Украјину погажено међународно јавно право, али је такође тачно да се то догодило десетинама пута у савременом свету, те да су кључни протагонисти и данашњи велики борци за поштовање норми међународног јавног права биле неретко и западне силе. Уосталом, ми овде, у Србији, то на најбољи могући начин можемо да потврдимо. Наша земља је 1999. године нападнута без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, а да наша земља пре тога није окупирала ниједну другу. Нашој земљи после тога отимано је и даље. Упркос постојању Резолуције 1244 и постојања у правном поретку те резолуције, и даље нам отимају део наше територије тврдећи да су у праву, а ми, ако случајно кажемо да мислимо другачије, тог тренутка више нисмо за будућност, нисмо довољно демократе, не разумемо садашњи тренутак, већ се бавимо сувише прошлошћу. Када би то неко други учинио, он би одмах био неко ко руши међународни правни поредак, ко руши све институције и ко руши мир у свету.

Поносан сам на Србију данас, која се понаша у складу са принципима међународног јавног права, која уме да осуди кршење међународног јавног права, недвосмислено и јасно. Али сам поносан и на Србију у којој нема ни антизападног, нити русофобног понашања. Код нас су добродошли и Достојевски, и Шекспир, и Гете, и Хемингвеј. То је нешто на шта Србија може да буде поносна, па макар била и једна од ретких земаља у савременом свету.

Ово сам све рекао не зато што је из овога могуће извући прагматичне захтеве деловања, већ да и као председник Републике, баш онако како то себи дозволе сви други грађани Србије, спасем душу и кажем шта ми је на срцу. И да не мислите да то што сви знате ја не знам. Знам, неретко знам боље од свих осталих. Неретко то видим и осећам боље од свих осталих. Али то не решава наш проблем и то ниједан од проблема у будућности неће да реши. Политика вођења земље није политика жеља, већ политика могућег, политика реалности.

Ја сам разговарао са једним, од данас највећим европским лидером, седам сати смо разговарали и ваљда је човек желео да ме слуша и осетио сам потребу да испричам све што ми је на души, да изговорим све - како се ми Срби осећамо када видимо шта су нам чинили по питању Косова и Метохије и по свим другим питањима на Балкану. Слушао ме је пажљиво тај велики лидер, много умнији од мене, са много више знања, велику земљу води, и негде око три ујутру ми је рекао: „Хајде, сада Александре, да пресечемо ово.“ Рекох, слушам Вас, драги пријатељу. Он је рекао: „Нисам у свему сагласан са тобом, али да кажем да си за 80, можда чак и 9о одсто ствари које си изговорио у праву. И шта ћемо сада? Водиш једну земљу, председник си земље, довољно си паметан да знаш да, без обзира на неправде којих је у свету много,  постоје ствари које се неће мењати. Ти мишљење моје земље да промениш не можеш. Можемо да се кајемо накнадно, али то никада нећемо да признамо, јер велики то не признају. За нас сузе кајања и грешке не постоје, оне су предвиђене за вас, мање земље. Остаје да видимо шта је то што можеш да урадиш да спасаваш своју земљу у будућности. Остаје да се види шта је то што можеш да направиш, да осигураш будућност за младе нараштаје у твојој земљи, шта је то што можеш да прихватиш као реалност и шта је то што можемо да направимо заједно.“ Ја сам први пут чуо од некога, од западних лидера, да је рекао негде, не директно, али негде је рекао: „У реду, нисмо увек сви ми најсрећнији са свим што смо чинили у прошлости, али са тиме морате да се помирите.“ Макар нешто смо добили, макар неку врсту личног задовољења сам добио те ноћи, која, наравно, за нашу земљу не значи ништа. Али, у праву је тај велики лидер када је рекао да морамо да будемо посвећени будућности, да морамо да бринемо о будућности, да гледамо шта ћемо са нашом децом, јер они нису дужни да плаћају ни дугове наше генерације, ни дугове које су нам оставили наши родитељи, ни наши прадедови нити било ко други. Њима морамо да оставимо што је могуће чистију ситуацију за будућност, да они не морају да размишљају са ким ће да ратују сутра и са каквим ће све нестабилностима и проблемима да се суочавају.

Управо у складу са тим, желим да кажем да се радујем скором формирању новог парламента, надам се да ће се ускоро завршити све изборне радње и чак не желим да одговарам онима који су износили бесмислене тврдње како сам бирао пред којим парламентом ћу да полажем заклетву, јер сам постао председник 31. маја и ово је био једини дан када сам могао да полажем заклетву. Шта да радите, јер шта год некада учинио и како год учинио, никада неће бити довољно добро или довољно лоше да би сви били задовољни.
 
Формирање нове Владе је, рекао бих, од пресудног значаја и имајући у виду ситуацију у којој се налазимо, тешку ситуацију, ми већ данас сви заједно морамо да размишљамо о томе. То не могу сам, иако сам неко ко је добио велику подршку народа, већ је потребно Влада да то ради, а свакако ће то радити она, која буде имала пуни легитимитет, а не у техничком мандату, снажније и јаче.

Морамо да се бавимо и новим санкцијама и новим чудима, у којима опет можемо да будемо оштећени па ћемо морати да молимо наше европске партнере да нам по том питању помогну, али то је већ питање за њих. Управо у складу са тим, очекујем да нова Влада Србије буде формирана до краја јула месеца, а ја ћу са радошћу кренути у интензивне консултације са представницима свих политичких странака у земљи које су ушле у народни парламент, чим буде формиран нови сазив Народне скупштине Републике Србије.

Желим да кажем да сам уверен да ће нова Влада прихватити неке од савета и мојих молби. Верујем да ће мандатар донети одлуку да Влада буде мањински инклузивна, да укључимо што је могуће више припадника не само српског народа, већ да у тој Влади буду и Мађари, и Бошњаци, да буду у њој и Хрвати, и Роми, и представници свих националности који желе добро овој земљи и који имају само једну отаџбину или једну домовину, а то је Србија, коју бескрајно воле баш онако како је волимо ми и који овде планирају да живе, и они и њихова деца, баш као што то планирамо и ми.

Хоћу управо на томе да се захвалим свим представницима, ја чак не волим ни да изговарам у формално – правном смислу, знам да се то тако каже, представницима националних мањина, али рекао бих људима, дивним грађанима, народима који не припадају већинском народу, а који су увек били уз Србију, помагали Србији и заједно са нама делили добро и зло и заједно са нама решавали све муке и проблеме са којима смо били суочени.
 
Оно што очекујем од наредне Владе, али чему ћу се и као председник Републике посебно посветити, јесте под један – наш европски пут. И сад извините, пошто знам да за тако нешто нећу добити аплауз, управо ћу због тога томе највише простора да посветим. Волим понекад да се инатим, да будем џангризав, понекад кочоперан, али не због себе или зато што ми је то због било каквих поена потребно, напротив, на томе се поени губе, већ зато што мислим да чиним добру ствар за Србију.

Ми, када говоримо о Европи, она нам служи као поштапалица, она нам је постала негде обавезни део успутног помињања, али и нешто што најлакше можемо свакога дана да критикујемо, нападамо, али да опет, када дође поподне или вече, размишљамо како и колико ћемо сутра подршке и помоћи да тражимо. Ма колико да са правом кажемо да они нису увек фер према нама, а не мислим да су увек фер према нама, посебно када је реч о политичким захтевима, исто тако ни ми нисмо фер према њима. Лако нам је и лепо да узимамо новац пореских обвезника из Европске уније и много се добро осећамо ако ни хвала на то не кажемо. Лако нам је, лепо, да прихватамо оно што нам одговара, оно што нам се допада, али нам није лако и лепо да чујемо речи критике када нам се нешто не свиђа.

Европска унија не сме да буде синтагма поштапалица, она не сме да буде нешто што је ушло у речник тек онако, већ мора да буде наше опредељење. Управо због и трговинске размене, инвестиција, али и због тога што желимо да припадамо том типу друштва, мораћемо много тога да урадимо и у области владавине права, даље демократизације нашег друштва, медијских слобода и свега другог. Наравно да претерују када говоре да не може да се чује другачије мишљење, наравно да понекад то користе за своје политичке потребе, али је такође тачно да и ми увек можемо боље, и то не због њих, већ због нас.
 
У складу са тим, долазимо до онога на шта сам се данас заклео, на Устав Републике Србије, долазимо до кључног политичког питања за нас, а то је питање Косова и Метохије. Повезано са украјинском кризом питање Косова и Метохије биће још истакнутије и још теже за нас за решавање. Шта год вам говорили, са било које стране, шта год вам рекао било ко са запада, Косово и Метохија биће већа и важнија тема управо и због онога о чему је недавно говорио председник Путин.

Они ће вам рећи да то није тако и да Косово није ни слично као неки други примери у свету, то ће вам понављати бесомучно. Што вам више то понављају, ви видите да их то више мучи. Управо због тога ћемо се суочавати. Извињавам се што говорим истину свима, и вама у сали, и њима који ово слушају. Да ли стварно мислите да сам толико наиван кад ми десет пута кажете да вас се то не тиче и да вам то није проблем, да мени, политичком ветерану, то покушате да продате? Видим колико вас то боли. Можете да мислите колико то онда боли нас, колико то боли ову земљу, колико то боли српског човека, колико то боли свакога у овој земљи. Сваког дана морамо да слушамо притиске да бисте ви задовољили своје интересе, ни једног секунда не размишљајући о нашим интересима. Ту имамо проблем и што немамо баш ни са ким да разговарамо у жељи да дођемо до компромиса, у жељи да тражимо компромис.

Такође, знам да ово нико не жели да слуша у Србији, али ми морамо да тражимо компромис. Ми морамо да се боримо за компромис. Ми морамо да чувамо наш народ на Косову и Метохији. Ми морамо да бринемо о животима наших људи, наших стараца, њихове деце и њихове деце који и даље живе на Косову и Метохији, који и даље воле српску заставу, који и даље говоре српским језиком. Због тога морамо да трагамо за компромисом.

Данас, када о томе говоримо, и данас не извршавају пресуде својих органа да Високим Дечанима врате оно што Високим Дечанима припада и нико се због тога много не секира. Имали смо први пут саопштење Квинте која је искрено критиковала став албанских властодржаца у Приштини да не дозволе Србима да се изјасне на изборима за председника и за парламент Србије. То је трајало пола дана. Дан после тога могли су да наставе да раде све исто што су радили, јер увек ће имати њихову подршку и нико не треба да има било каквих илузија по том питању.
 
Онда долазимо до питања које је са тим повезано. На колико разумевања ми можемо да наиђемо и на колико рационалног прихватања наших аргумената можемо да наиђемо када кажемо - па, чекајте, ви очекујете од нас да се једнако снажно опредељујемо против Руске Федерације? Сада, оставите по страни све наше традиционалне односе, оставите по страни и све друго, што ми немамо проблема у снабдевању гасом, сигурности снабдевања, што имамо добре односе, све то по страни оставите, па како мислите, људи, да, с једне стране, свакога дана говорите о територијалном интегритету, о заштити територијалног интегритета као врховном принципу међународног јавног права, а да онда нама кажете – ви, Срби, заборавите поштовање врховног принципа међународног јавног права, али гледајте да се још горе него ми, а због свега што се у свету збива, односите према Руској Федерацији. И нема проблема што они неће да буду за вас у Савету безбедности Уједињених нација по питању вашег територијалног интегритета, јер добро је за вас да заборавите на свој територијални интегритет.

Ја молим само представнике тих земаља да буду бар мало фер према Србији, па да кажу – разумемо вашу тешку позицију, али, нема проблема, ми вас терамо у то. То је језик који можемо да разумемо. Не значи да ћемо да послушамо, али то је језик који је много мање лицемеран него овај који нам говори о томе да је то правда, да је то правично и да је то поштено, јер да је то правично, поштено и да је то правда, не бисте тако лако разорили територијални интегритет и разарали територијални интегритет Србије као што сте то чинили.

Знам ја, на срећу или жалост, шта је то што се људима допада и опет се враћам и опет вам понављам, ово сам изговорио да спасем душу, да знате да је имам, пошто знам да многи мисле да је немам, и да знам ове ствари, углавном боље од већине, да не кажем случајно од свих, али сутра ми морамо да имамо довољно горива, морамо да имамо и довољно хране, морамо да имамо и нове болнице, морамо да имамо и нове фабрике и морамо да држимо најбоље односе са нашим западним партнерима и да будемо тврдо, чврсто, истрајно и снажно на европском путу.

Нова Влада мора брзо да се формира и због тога што је неопходно да се хитно, хитно бавимо предстојећом зимом и снабдевањем Србије, пре свега, енергентима. Ситуација је алармантна и зато је важно да у најкраћем могућем року Владу формирамо, да бисмо могли да се посветимо томе, да бисмо могли да издвојимо велики новац и да обезбедимо сигурност за грађане Србије током предстојеће зиме.
 
Ми имамо стабилне јавне финансије захваљујући целој Влади, Министарству финансија, Народној банци Србије, захваљујући добром раду, стабилности, коју смо чували све време. За нас је од великог значаја да ту стабилност сачувамо.

Храна. Имамо је довољно и имаћемо је довољно. Сви покушаји дестабилизације српског тржишта пропашће зато што ми никога не обмањујемо. Ми никога не лажемо када кажемо да имамо довољно шећера, уља, пшенице, сунцокрета, кукуруза и свега другог што је неопходно за нормалан и пристојан живот.

Велики су и кључни, суштински, реформски задаци пред Србијом, који ће да боле многе - од нове и много озбиљније и одговорније енергетске политике, образовања и науке, која мора да буде суштина, стуб напретка Србије у будућности. Ту бих посебно замолио Владу да се не плаши реакција око ширег, свеобухватнијег и убедљивијег, уверљивијег увођења дуалног образовања у наш образовни систем, јер су сви бежали од тога. Најлакше је чекати само када ће следећа плата и колико Министарство финансија може да обезбеди пара, а да при томе не видимо колико заостајемо за Немачком, Аустријом, Швајцарском и колико, у ствари, нисмо спремни себе да мењамо, али смо спремни све друге да мењамо.

Наставићемо, јер држава мора да настави са улагањем у здравство, јер здравство постаје један од стубова како развоја, тако и опстанка наше нације. Даља дигитализација, развој роботике, вештачке интелигенције, али и брига о климатским променама и заштити животне средине. Имамо много партнера, од Норвежана до ЕУ, до САД, са којима смо ушли у значајне пројекте из питања енергетске сигурности, безбедности, као и заштите животне средине, а које треба продубити.

Што се тиче питања наше војске, као врховни командант трудићу се да наша војска, својим утицајем, буде снажнија, да буде гарант безбедности, мира, сигурности и стабилности. Слушали смо претходних месеци безброј пута како ће Србија, тобоже, некога да нападне, како ће српска војска некога да угрожава. Лагали су данима, недељама, колико већ траје ова криза у Украјини, деведесет шест дана. Деведесет шест дана, свакога дана сте по стотину пута и на стотину места могли да прочитате те лажи. И после деведесет шест дана нико нам још није рекао извините. Нико нам још није рекао - извините што смо лагали од првог дана. И хвала Србији што се понаша као стуб стабилности и што никада никога није угрозила, и што никада ништа ни од кога није тражила, осим што је тражила да буде своја на своме, да има право да чува своју слободу, своје небо и своју земљу, сама, без ичије помоћи.

Србија ће, уверен сам, драги пријатељи, чувати љубоморно своју војну неутралност. Ми нисмо политички неутрални. Ми се налазимо на европском путу и знамо своје обавезе, али своју војну неутралност ми морамо да чувамо. Свуда око нас су или НАТО земље или територије на којима се налази НАТО. Не постоји ни једна територија, ентитет, земља до Србије, поред Србије, која није у НАТО.

Србија је као мало острво и неки обично то говоре или наводе као проблем. Али да  вам кажем, шта је проблем у томе што верујете свом народу, што верујете јуначком гену својих грађана да смо били и да ћемо бити у стању да чувамо своју земљу и да не желимо да припадамо било којем војном блоку, да желимо само да имамо право да чувамо своје границе, да чувамо своју земљу, да имамо своје војнике и да штитимо своје небо? И Србија има данас и финансијски више снаге да сачува своју земљу него што је имала раније. И Србија данас више никоме не би била лак плен као што смо, нажалост, упркос нашем великом срцу, били лак плен 1999. године.

И то је нешто на шта сам поносан. Дакле, никога не нападамо, никога не угрожавамо, али вам гарантујем једну ствар, а то је да се нико неће дрзнути и нико, онако лако како је некада кренуо, задовољавајући своје геополитичке интересе, више неће смети да крене на Србију, не зато што нас неко воли или не воли и не само зато што данас нема такве интересе, као што је имао некада, већ зато што је Србија снажнија. А снажнија је захваљујући народу и грађанима Србије који су улагали у своју војску, који су веровали у своју војску и који знају да је пут неутралности, пут у будућност за Републику Србију и за наше грађане.

Оно што је такође важно, то је да плате и пензије ће да расту, инфлација не сме да поједе. Увезена инфлација, највећим делом увезена инфлација, не сме да поједе њихова примања, јер смо се борили за бољи животни стандард грађана и Влада ће по том питању морати напорно да ради и пензије да прате плате.

И оно што је такође важно, и без чега нама нема будућности, а о чему сви причамо, да се мало нашалим на наш рачун. Ми, сви, када одемо на телевизију, сви, сви ми председници, премијери, министри,  сви аналитичари, сви критичари, сви, ко год се појави негде, увек оде па каже: „Ето, село нам је пусто“. Хајде, врати се у село. Хајде, отиђи у село. На крају схватите да нам је много лепо у градовима. Живимо у градовима, нормално. У целој Европи, у целом свету је такав тренд и неће се променити. И нису људи који живе у граду лошији од оних који живе у селу и обрнуто, нису људи који живе у селу лошији од оних који живе у граду. И уз све наше напоре, и уз све то што смо учинили, тешко ћемо успети да променимо тај тренд.

А онда са исте стране слушате о томе како и колико деце имамо, недовољно је деце, немамо коме да оставимо земљу. А онда, шта год да кажете по том питању, бићете предмет критике, јер ће вам рећи да сте некога увредили зато што желите да подстичете наталитетну или пронаталитетну политику, зато што сте неком неко право ускратили. Не љутите се. Ми данас имамо много више и популарније су нам и телевизијске емисије и новински чланци о кућним љубимцима, него о деци.

Извините што ово морам ја да вам кажем као председник Србије, извините што нико други нема храбрости да то каже, јер зна да ће да буде линчован. Ја сам стотинама пута линчован и немам проблем са тим. Дивини су кућни љубимци. И пас, и мачка, и папагај, и коњи, ко их има на селу, дивни, сваког од њих волите на свој начин, али људи ми не можемо да преживимо, нама будућности нема ако не будемо имали више деце. Нема нам будућности, можете да говорите шта хоћете, неће нам опстати земља.

Зато, очекујем од Владе да настави са мерама подстицања наталитета. И то није увреда за било кога. Постоје људи који не могу да имају децу, постоје људи чији је избор да не желе да имају децу, али ми, као друштво и држава, морамо да се побринемо да имамо оне који ће да продуже живот држави. Држава без грађана не може да постоји.

И враћам се поново, још ћу неколико речи о комшијама и о ономе што нам је чинити.

За нас је веома важно то што смо постигли у претходном периоду. Са нашим мађарским пријатељима имамо најближе и најбоље могуће односе, говорим са мађарском државом, најближе, историјски најближе односе, и то је нешто што морамо да чувамо и да гајимо. Имамо веома добре односе и са Румунијом и Бугарском, у ширем региону и са Грчком и Турском. Имамо, захваљујући иницијативи Отворени Балкан, за коју ћу се свим срцем залагати и борити, вероватно најбоље у историји односе са Северном Македонијом и Албанијом.

Посебно бих се захвалио и Српској православној цркви, Његовој светости патријарху Порфирију на изузетном мудрим одлукама које је донео и тиме додатно допринео пријатељству и братству које имамо са македонским народом. То је нешто о чему ће историја, Ваша светости, да суди, а не дневни извештај.

Захваљујући Вама и захваљујући политици коју смо водили, данас је Србија најпопуларнија земља у Северној Македонији, код њиховог становништва, ми данас их осећамо као браћу и немамо ни један проблем у тим односима и то је велика ствар коју смо успели да направимо.

Са Албанијом односи су нам све бољи, све снажнији, све јачи. Оно где ћемо морати много пажње да посветимо, то су наши односи са Загребом, са Хрватском, да покушамо да много тога изменимо, да се сагласимо коначно да ни на шта из прошлости не гледамо на исти начин, да су нам погледи у прошлост другачији, различити, али да покушамо да пронађемо исте наочаре и исте двогледе за будућност, и да видимо шта је то што можемо заједнички да урадимо. Врата Београда и капије, и врата Председништва, биће увек отворена за добар дијалог и разговор са Загребом.
 
Исто очекујем и са политичким Сарајевом, али они морају да знају да ћемо ми увек штитити интересе међународног јавног права, то су интереси Србије, поштовање Дејтонског споразума, поштовање Устава БиХ, интегритета БиХ, али да ћемо увек тражити да нема мењања Дејтонског споразума без сагласности сва три народа и да ћемо, разумљиво, бити уз Републику Српску, даље развијати наше односе, кад год можемо и ако можемо помагати Републици Српској и тога се не стидимо, и никога због тога не угрожавамо, јер ћемо се трудити да свима увек и у сваком тренутку пружимо руку подршке, руку заједништва и руку помоћи.

Некада се говорило, мој отац је пореклом са друге стране Дрине, ја сам некако случајно у Београду рођен, па Срби са оне стране Дрине су увек говорили да никада људи у Србији не могу да разумеју колико Република Српска воли Србију. Ја бих данас рекао, посебно нашим гостима из Републике Српске, да они не треба да сумњају колико људи у Србији воли Републику Српску и да то није ништа мање од онога колико Република Српска воли Србију.

Оно што је за нас важно, то је да са Бошњацима, упркос свим политичким разликама, упркос томе да неко понекад и не жели да прихвати испружену руку, да градимо добре, пријатељске и блиске односе. То морамо да радимо и због великог броја Бошњака који живе у нашој земљи. Догађаји из Прибоја више никада не смеју да се понове.

Рећи ћу вам само једну ствар из које најбоље видите колико ти људи воле своју земљу. Ми смо после 37 година, као што смо успели после много деценија да изградимо мреже аутопутева, пруга, болница, фабрика, ми смо после 37 година успели да донесемо две златне медаље са Европског првенства у боксу, али једну медаљу нисмо успели да донесемо.

Реч је о једном Пријепољцу, Мамић или Мемић, неће се наљутити, Бошњак је, који се тако жестоко борио за Србију, тако свим срцем, у Јеревану је било то такмичење, да бих волео да сте то могли да видите. И кад год би доносио медаљу, огрнуо би заставу Србије са поносом. Ми треба да будемо поносни на нашу бошњачку браћу и на све оне који се боре за ову земљу и да заједно са њима градимо ту будућност. Сад бих ја, онако српски додао, да зачиним, јер ми без тога не можемо, без теорија завере код нас Срба не може, опљачкале га судије у борби за медаљу, прегласавањем донели одлуку да је изгубио тај меч.

Ми не можемо да мењамо читав свет, можемо само да га прихватимо таквог какав јесте и да тражимо своје место у њему. Оно што можемо, оно што хоћемо да наставимо, јесте да мењамо себе, да градимо своју земљу, у сваком смислу да је градимо, у свакој области науке, образовања, здравља, економије, инфраструктуре, спорта, културе.

Дизаћемо и грађевине, јер оне, по Иви Андрићу, не мењају само изглед и значај краја у коме се налазе, него имају дубоке биолошке везе са народом који се њима служи. Између грађевина и људског насеља постоји присна и невидљива веза, једна сложена и нејасна, али стална размена међусобних утицаја. Народ преко подвига својих појединаца ствара грађевине на слику и прилику својих најдубљих, често несвесних тежњи и особина, а те грађевине полако и стално утичу на карактер и навике народа. Постајемо бољи, рекао нам је велики писац, градећи себе и своју земљу. То се не односи само на структуралне грађевине, већ на све оно што смо градили и на све оно што те тек треба да изградимо.

То је онај кључни циљ којем ћу посветити овај мандат, мој последњи, да када одем са овог места, знам да је Србија боља земља него што је била када сам на њега дошао. Нема жртве коју нећу зарад тог циља да поднесем и нема ствари коју нећу да урадим, труда на који нећу бити спреман. Зато што са идеалима нема компромиса и то је једина ствар са којом компромиса нема. Све остало је компромисима подлежно и компромис је једна лепа, а не ружна реч. На крају, то је управо зато што је и мој једини идеал Србија.

Стављајући руку на Устав Републике Србије и Мирослављево јеванђеље, преузимам на себе бреме велике одговорности. То није само одговорност према овој генерацији грађана Србије, већ и према својим великим претходницима, а посебно према поколењима која тек следе. Велики Његош каже: поколења дела суде.

Живим у уверењу да ће наша политика одолети суду времена и да ће будућа поколења, лишена емоција које директни учесници и савременици увек и неизбежно имају, са безбедне историјске дистанце наше време објективно оценити као време стабилизације и узлета Србије.

Пре него што завршим, драги пријатељи, хоћу да се захвалим свима. Хоћу и вама овде, из овог сазива парламента или старог сазива парламента, јер ви сте донели велике и важне промене за Србију. Ви сте ти који сте се усудили да кажете – нећемо сву власт у својим рукама, хоћемо независно правосуђе. Били сте једини који сте то смели да кажете и направите. Ви сте доносили најважније законе, да спасавамо народ у време Ковида. Ви сте доносили најважније мере када је требало Србију финансијски заштити и сачувати. Много тога доброг урадили сте за наш народ и грађане. Историја је та која ће да суди, а не неко на дневном нивоу.
 
Хоћу да се захвалим свим бившим председницима Републике Србије и Савезне Републике Југославије, који су пружили огроман допринос напретку наше земље, који знају шта је држава, који својим присуством и данас показују да онај ко зна једном шта је држава, никада не заборавља шта му је дужност и не заборавља шта је држава и увек се држи основних принципа, да држава и интереси државе морају да буду важнији од личних интереса. Зато хвала вама свима што сте данас овде и бескрајно поштовање моје имате за све оно што сте чинили за нашу земљу.

Хоћу вама, поштовани пријатељи из Републике Српске да се захвалим. Са вама сам, Жељка, Миле, много тога радио у претходних пет година, много тога доброг, чини ми се, учинили смо за наш народ. Сигурно је да смо правили и грешке. Хвала вам на томе што сте трпели понекад и моје другачије ставове, што сте били у стању да разумете да не морамо по сваком питању да имамо исто мишљење, али смо знали шта нам је циљ, а то је добро за наш српски народ и то увек добро за Републику Србију и Републику Српску. Хвала вам што сте ме трпели.

Вама хвала, Ваша светости, што сте увек уз наш народ, што сте увек ту да поделимо и добро и зло.

Хоћу да искористим прилику да се захвалим мојој породици којој није било лако у претходних пет година. Не желим да кукумавчим, јер јој неће бити лакше ни у наредних пет година, само хоћу да кажем Данилу, Милици и Вукану да их бескрајно волим и да тата ништа без њих не би могао.
        
Због свега наведеног, молићу се Богу на исти начин како је то чинила предивна Ребека Вест док су нацистичке бомбе падале на њену домовину: Господе, допусти ми да се држим српски! Нека живи Србија!"

Извор/Фото: www.predsednik.rs



 



Председник Вучић на годишњем састанку Светског економског форума

25.05.2022.

     

Председник Републике Србије Александар Вучић боравиo je у швајцарском граду Давосу, где jе присуствоваo годишњем састанку Светског економског форума. Током дводневног боравка у Давосу, председник Вучић учествоваo je на сесији Дипломатски дијалог на тему Западног Балкана, као и у дискусији на тему Успостављање мира, обнављање раста и остваривање одрживости.

Председник Вучић је пренео да је доминантна тема скупа у Давосу била Украјина, као и да су важне теме биле предстојећа зима и питања енергената, хране и одрживости.

„Важно је чути шта су планови, до када ће се повећавати референтне стопе, на који начин ће играти игру између раста и спасавања Европе од инфлације, као и шта је оно што Србија може да учини и сачува стопу раста изнад просека“, рекао је председник Вучић и додао да се тема украјинске кризе надвила над све друге теме, да је приметна огромна подршка Украјини, без могућности да се чује било шта друго.
 
"Некада сте овде могли да чујете различите, другачије ствари, долазили су и Си Ђинпинг и Ангела Меркел, а сада је Давос постао место доминантно, искључиво западне оријентације. О свему осталом је могуће разговарати, али у задатим оквирима", навео је председник Вучић. Он је истакао да је у Давосу имао низ добрих састанака са бројним европским и светским званичницима, додајући да је искрено и отворено говорио о проблемима.
 
Председник  Вучић је учествовао на сесији Дипломатски дијалог о Западном Балкану и пренео је новинарима да је Србија на путу ка ЕУ и да је захвална на подршци коју од ње добија, али да је потребно да се разуме и наша позиција, а не само да се понавља шта се од Србије очекује.

"Суштина је у томе да сам био искрен, отворен, говорио о проблемима, указао на другачије виђење ситуације у БиХ од већине пристуних, као и различите ставове у односу на Куртија", рекао је председник Вучић и додајући да не може да открива детаље, указао је да су на скупу изнели потпуно различите визије будућности Балкана. Он је истакао да постоји поверење између Београда, Скопља и Тиране, да расте економска сарадња и све, како је рекао, иде у добром смеру.
 
Председник Вучић је навео да је на маргинама скупа разговарао и са председником Републике Северне Македоније Стевом Пендаровским, а накратко и са премијером Републике Хрватске Андрејем Пленковићем.

Председник се у Давосу састао и са председником Владе Црне Горе Дританом Абазовићем и позвао га да се придружи састанку иницијативе "Отворени Балкан" на Охриду.
 
На овогодишњем форуму председник Вучић имао је и низ билатералних сусрета са светским званичницима, представницима финансијских институција и водећих компанија у свету.

"Много сам разговарао о томе како можемо да се поставимо данас у свету, а разговарао сам и са шефицом америчке Ексим банке, о великом зајму у будућности за значајне енергетске пројекте, за соларне, а касније и хидропројекте. То је био одличан састанак, кратак, али конкретан. Верујем да ћемо ускоро изаћи са конкретним плановима", рекао је председник Вучић.
 
Током боравка у Давосу, председник Србије Вучић састао се и са оснивачем и извршним директором Светског економског форума Клаусом Швабом, премијером Републике Грчке Кирјакосом Мицотакисом и председником Републике Јерменије Ваганом Хачатурјаном, са којим је разговарао о билатералним односима и глобалној ситуацији.

Давос, 25. мај 2022. године

Извор/Фото: www.predsednik.rs


 



Хуманитарна организација "За невидљиве хероје" уручила захвалницу ГК В. Петковићу

15. мај 2022.

                               

Српско-канадска хуманитарна, непрофитна, организација „За невидљиве хероје“ у сарадњи са удружењем „Пријатељи 72. специјалне српске бригаде“ из Панчева организовала је премијерну пројекцију документарног филма „Славна 72. Специјална“ и видео трибину на ZOOM платформи са гостима из студија у Београду, у Српском центру при цркви „Свих српских светитеља“ у Мисисаги, 15. маја 2022. године. 

Председник хум. орг. „За невидљиве хероје“ Златко Шарац уручио је ГК В. Петковићу Захвалницу за „велику подршку указану при организовању хуманитарних акција за помоћ борцима-ветеранима и њиховим породицама“ уз слоган „они су помогли без оклевања. Хвала што сте били спремни да помогнете кад њима треба“.

ГК Петковићу је, овом приликом, уручена и плакета удружења „Пријатељи 72. специјалне бригаде“ из Панчева.


 



Одлука о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре

Министар спољних послова Р. Србије Никола Селаковић донео је Одлуку о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза  матичне државе и дијаспоре број 52-229/30-2022/01 од 11. априла о.г. а по конкурсу који је био отворен од 23. фебруара до 9. марта о.г. О детаљима Одлуке можете погледати на следећем линку https://www.dijaspora.gov.rs/wp-content/uploads/2022/04/Odluka_dijaspora_2022.pdf

 



Одлука о одређивању времена почетка и завршетка гласања на бирачким местима у иностранству

На основу члана 91. став 4. Закона о избору народних посланика ("Службени гласник РС", БРОЈ 14/22), Републичка изборна комисија је, на седници одржаној 13. марта 2022. године, донела одлуку о одређивању почетка и завршетка гласања на бирачким местима у иностранству.

За грађане Републике Србије који су добили решење за гласање на бирачком месту у Генералном конзулату Републике Србије у Торонту, гласање ће бити обављено 2. априла 2022. године, од 7 до 20 часова по локалном времену.

Молимо да обавезно понесете важећи пасош Републике Србије или важећу личну карту Републике Србије. 


 



Видео који се односи на гласање у иностранству

https://www.youtube.com/watch?v=ILUUF9Jk4eE&list=TLGG6SJoYpuktncwOTAzMjAyMg



КОНКУРС ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОЈЕКАТА ЗА ДИЈАСПОРУ

23. фебруар 2022. године

Министарство спољних послова, Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, расписује Конкурс за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре, који ће трајати од 23. фебруара до 09. марта 2022. године.

Детаљне информације можете добити преко следећег линка: Конкурс за суфинансирање пројеката за дијаспору.


 

 



Пријављивање за гласање у иностранству до 12. марта

16. феб 2022.

Поводом предстојећих избора у Републици Србији, расписаним за 3. април 2022.године, преносимо обавештење Министарства државне управе и локалне самоуправе:

Обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије, најкасније пет дана пре дана закључења јединственог бирачког списка (до 12. марта 2022. године у поноћ), могу поднети захтев да се у јединствени бирачки списак упише податак да ће на предстојећим изборима гласати у иностранству.

Захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да ће бирач гласати у иностранству обавезно мора да садржи следеће податке: име, презиме и име једног родитеља бирача; јединствени матични број бирача; општину, односно град и адресу пребивалишта бирача у земљи, као и податке о општини, односно граду и адреси боравишта у иностранству према којој ће бирач гласати на предстојећим изборима и потпис подносиоца захтева.
Дипломатско-конзуларно представништво Републике Србије коме је поднет захтев за упис у јединствени бирачки списак податка о томе да бирач жели да гласа према месту боравишта у иностранству, на прописани начин доставља надлежној општинској, односно градској управи по месту пребивалишта бирача у земљи, која о томе доноси решење.

По доношењу решења о одређивању бирачких места од стране надлежне изборне комисије за гласање на изборима, надлежна општинска, односно градска управа доноси решење о уписивању податка да ће бирач на изборима гласати према месту боравишта у иностранству и бирачко место на коме ће гласати, односно решење да нису испуњени услови да ће бирач на изборима гласати орема месту боравишта у иностранству.

Након доношења решења да ће бирач на предстојећим изборима гласати према месту боравишта у иностранству и упису тог податка у јединствени бирачки списак, бирач се не уписује у извод из јединственог бирачког списка по месту пребивалишта у земљи, односно уписује се у извод из јединственог бирачког списка према месту боравишта у иностранству.

Указује се да се податак о томе да ће бирач гласати у иностранству може уписати у јединствени бирачки списак само за лице које је већ уписано у јединствени бирачки списак. У случају да лице које има бирачко право није уписано у јединствени бирачки списак за одлучивање по захтеву за упис податка о томе да ће бирач гласати у иностранству, неопходно је претходно спровести поступак уписа у јединствени бирачки списак. Захтев за упис у јединствени бирачки списак, истовремено са захтевом за упис податка да ће бирач гласати у иностранству, подноси се дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије које оба захтева доставља надлежној општинској, односно градској управи према последњем пребивалишту подносиоца захтева пре одласка у иностранство, односно последњем пребивалишту једног од његових родитеља.

Увид у јединствени бирачки списак може се извршити електронским путем, уношењем податка о јединственом матичном броју грађана и регистарском броју личне карте, односно пасоша, на званичној интернет страници Министарства државне управе и локалне самоуправе.

Такође, обавештавају се бирачи који имају боравиште у иностранству да могу преко дипломатско-конзуларног представништва Републике Србије поднети општинској, односно градској управи по месту њиховог пребивалишта у земљи захтев за давање обавештења о подацима који су о њима уписани у јединствени бирачки списак.”
Министарство спољних послова позива држављане Републике Србије који желе да искористе своје бирачко право у иностранству да се обрате најближем дипломатско-конзуларном представништву Републике Србије. Листа дипломатско-конзуларних представништава Републике Србије се може наћи овде.



 



Архива вести
СПОМЕНИК СВИМ ГЕНЕРАЦИЈАМА СРБА У КАНАДИ
Захвалница и Плакета додељена генералном конзулу Василију Петковићу
Председник Вучић положио заклетву
Председник Вучић на годишњем састанку Светског економског форума
Хуманитарна организација "За невидљиве хероје" уручила захвалницу ГК В. Петковићу
Одлука о суфинансирању пројеката који доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре
Одлука о одређивању времена почетка и завршетка гласања на бирачким местима у иностранству
Видео који се односи на гласање у иностранству
КОНКУРС ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОЈЕКАТА ЗА ДИЈАСПОРУ
Пријављивање за гласање у иностранству до 12. марта
Вучић: Славећи Сретење шаљемо поруку да желимо слободну, јаку и модерну Србију
ПРЕДСЕДНИЧКИ И ПАРЛАМЕНТАРНИ ИЗБОРИ У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ 2022. ГОДИНЕ
Дан државности Републике Србије, 15. фебруар
Београд добија Центар за четврту индустријску револуцију
РАДИОНИЦА О ПРЕДСТАВЉАЊУ ПОДСТИЦАЈНОГ ОКРУЖЕЊА И РАЗВОЈ ПРОИЗВОДА И УСЛУГА У СРБИЈИ
Важна улога Унеска за очување српске баштине на Космету
Обраћање председника Републике Србије на конференцији Уједињених нација о климатским променама COP26 одржаној у Глазгову
Селаковић пред СБУН: Дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање отворених питања
Састанак на високом нивоу посвећен обележавању 60. годишњице Покрета несврстаних земаља
Телефонски разговор председника Вучића са генералним секретаром НАТО
Приштина озбиљно угрозила мир и регионалну стабилност
Селаковић у Њујорку са 28 шефова дипломатије о економским успесима Србије и ситуацији на КиМ
Председница Владе Брнабић на Глобалном Ковид-19 самиту у организацији Беле куће
Обележавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе
Капмања заштите имовинских права Срба у Федерацији БиХ
Обележавање Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“
Јавни позив за подношење предлога за доделу националних признања за изузетан допринос, резултате и заслуге у области остваривања сарадње и јачања веза матичне државе и дијаспоре, као и матичне државе и Срба у региону
Конкурс за суфинансирање пројеката који својим квалитетом доприносе очувању и јачању веза матичне државе и дијаспоре и матичне државе и Срба у региону
Председник Вучић: Одлучили смо - наш циљ је ЕУ, али је Кина важан партнер
Србија остварила велики успех у области дигитализације
ПРВА ПРОСЛАВА ДАНА НИКОЛЕ ТЕСЛЕ НА НИВОУ ПРОВИНЦИЈЕ ОНТАРИО
СРПСКА НАЦИОНАЛНА АКАДЕМИЈА КАНАДЕ - УРУЧЕЊЕ ПРЕДСЕДНИЧКОГ ОДЛИКОВАЊА
Постоје услови за бржи развој економске сарадње Србије и Канаде
Обраћање председника Републике Србије на седници Савета безбедности Уједињених нација
Проглашен 10. јул за Дан Николе Тесле у Онтарију
Обележено 80 година од успостављања дипломатских односа Србије и Канаде
Представљање онлајн конкурса за суфинансирање пројеката
Министар Селаковић представио нову услугу „е-Конзулат“
ИНВЕСТИРАЊЕ У СРБИЈУ Е-СЕКТОР
Вакцинација српских држављана из дијаспоре
Председник Вучић се састао путем видео линка са представницима делегације ММФ
Састанак са регионалним директором Светске здравствене организације за Европу
СЗО оценила импресивним процес имунизације у Србији
Селаковић: Приштина истрајава у кампањи мржње према српском народу
Селаковић: Политички екстремизам Албанаца на КиМ све јачи
КОВИД 19 - Вакцинација странаца у Србији
Обележавање Дана сећања на страдале у НАТО агресији
Република Србија у месецу Франкофоније 2021
Обележавање Дана сећања на 17. март 2004. године - Погром на Косову и Метохији
Селаковић: Борба против свих облика криминала приоритет Владе Србије
Председник Вучић примио је акредитивна писма новоименованог амбасадора Канаде
Видео честитка Амбасаде Републике Србије у Отави поводом Дана државности Републике Србије
Вучић: Србија спремна за дијалог о КиМ, али неће бити понижавана
Селаковић и Гујон честитали Савиндан
Селаковић за Политику: Година подмлађивања српске дипломатије
Конкурс за суфинансирање пројекта у области превођења репрезентативних дела српске књижевности у иностранству у 2021. години
Вучић: Србија по расту прва у Европи
Сваки Србин у дијаспори потенцијални лобиста
Селаковић: Ове године нови амбасадори, али циљеви исти
Вучић: Србија остаје на курсу победничке политике стабилности
Председница Владе Србије прва европска премијерка која је примила антиковид вакцину
Саопштење Министарства спољних послова Републике Србије
САОПШТЕЊЕ МИНИСТАРСТВА СПОЉНИХ ПОСЛОВА
Десета конференција новинара и медија дијаспоре и Срба у региону, 29. децембра 2020. године
Додела признања Културно-просветне заједнице Републике Србије
Преминуо Његова светост Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј
Преминула његова светост Архиепископ пећки, Митрополит београдко-карловачки и Патријарх српски г. Иринеј
НАЈНОВИЈИ РЕЖИМ УЛАСКА СРПСКИХ ДРЖАВЉАНА У РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ
Дан српског јединства, слободе и националне заставе
Дана Николе Тесле - 10. јул 2020. године у Нијагариним водопадима
РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА О СУФИНАНСИРАЊУ ПРОЈЕКАТА КОЈИ ДОПРИНОСЕ ОЧУВАЊУ И ЈАЧАЊУ ВЕЗА МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И ДИЈАСПОРЕ И МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И СРБА У РЕГИОНУ ПО ЈАВНОМ ПОЗИВУ ОД 18. МАЈА ДО 01. ЈУНА 2020. ГОДИНЕ
ИЗБОРИ ЗА НАРОДНЕ ПОСЛАНИКЕ 2020
ВАЛДА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ УКИНУЛА МЕРЕ ОГРАНИЧЕЊА ЗА УЛАЗАК У РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ
ИЗБОРИ ЗА НАРОДНЕ ПОСЛАНИКЕ – ЛАЖНИ САЈТ ЗА ГЛАСАЊЕ
КОНКУРСИ ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОЈЕКАТА ЗА ДИЈАСПОРУ И СРБЕ У РЕГИОНУ
РЕЖИМ УЛАСКА ДОМАЋИХ И СТРАНИХ ДРЖАВЉАНА У РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ УСЛЕД ПАНДЕМИЈЕ КОРОНА ВИРУСА COVID -19
НАСТАВАК РЕГИСТРАЦИЈЕ ГЛАСАЧА ЗА ИЗБОРE ЗА НАРОДНЕ ПОСЛАНИКЕ У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
СПЕЦИЈАЛНИ ЛЕТОВИ ЗА "AIR SERBIA" ЗА ПОВРАТАК У СРБИЈУ
КОНКУРСИ ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОЈЕКАТА КОЈИ СВОЈИМ КВАЛИТЕТОМ ДОПРИНОСЕ ОЧУВАЊУ И ЈАЧАЊУ ВЕЗА МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И ДИЈАСПОРЕ И МАТИЧНЕ ДРЖАВЕ И СРБА У РЕГИОНУ
МИНИСТАРСТВО ФИНАНСИЈА У ВЛАДИ РЕПУБЛКИКЕ СРБИЈЕ ИЗДАЛО ЈЕ ИНСТРУКЦИЈЕ О УПЛАТИ ДОНАЦИЈА КАО ПОМОЋ У БОРБИ ПРОТИВ ЗАРАЗЕ ИЗАЗВАНЕ КОРОНА ВИРУСОМ COVID - 19
ПОЗИВ МЕДИЦИНАРИМА У ДИЈАСПОРИ ДА ПОМОГНУ У БОРБИ ПРОТИВ КОРОНА ВИРУСА У СРБИЈИ
ДИГИТАЛНИ САДРЖАЈИ ИЗ ОБЛАСТИ КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКЕ БАШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
КОРОНА ВИРУС COVID-19 - НАЈНОВИЈЕ ЗВАНИЧНЕ ВЕСТИ И ОДЛУКЕ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
НАЈНОВИЈА ОДЛУКА ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ О ЗАТВАРАЊУ АЕРОДРОМА НИКОЛА ТЕСЛА У БЕОГРАДУ У ЦИЉУ СУЗБИЈАЊА ШИРЕЊА ЗАРАЗЕ КОРОНА ВИРУСОМ COVID 19
ИЗБОРИ ЗА НАРОДНЕ ПОСЛАНИКЕ У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ 2020
РЕЖИМ РАДА ГЕНЕРАЛНОГ КОНЗУЛАТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ТОРОНТУ УСЛЕД УВОЂЕЊА ВАНРЕДНОГ СТАЊА У РЕПУБЛИЦИ СРБИЈИ И ПРОВИНЦИЈИ ОНТАРИО
ОДЛУКА ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ О БОЛЕСТИ "COVID-19" (КОРОНА ВИРУС)
ИЗМЕНЕ У РАДУ ГЕНЕРАЛНОГ КОНЗУЛАТА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ У ТОРОНТУ ПОД НОВИМ ОКОЛНОСТИМА ЗБОГ КОРОНА-ВИРУСА
КОРОНА-ВИРУС У СРБИЈИ: ОБАВЕЗЕ ОСОБА КОЈИМА ЈЕ ИЗДАТО РЕШЕЊЕ О СТАВЉАЊУ ПОД ЗДРАВСТВЕНИ НАДЗОР
НОВИ РЕЖИМ УЛАСКА У РЕПУБЛИКУ СРБИЈУ ЗБОГ ПАНДЕМИЈЕ КОРОНА ВИРУСА
КОРОНА ВИРУС - ПРЕПОРУКА ДРЖАВЉАНИМА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ КОЈИ ЖИВЕ И РАДЕ У ИНОСТРАНСТВУ
ИЗБОРИ ЗА НАРОДНЕ ПОСЛАНИКЕ У НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
КОНКУРС МИНИСТАРСТВА КУЛТУРЕ И ИНФОРМИСАЊА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
ПРЕДСТАВЉЕН СРПСКО-КАНАДСКИ ЧАСОПИС ЗА КЊИЖЕВНОСТ И КУЛТУРУ "ЉУДИ ГОВОРЕ"
КОНКУРС ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ ПРОЈЕКАТА НАМЕЊЕНИХ ДИЈАСПОРИ И СРБИМА У РЕГИОНУ
Представљање часописа Људи говоре двоброј 35/36
НАРОДНА БАНКА СРБИЈЕ - ФИНАНСИЈСКИ ВОДИЧ ЗА ПОВРАТНИКЕ
Са канадским и онтаријским званичницима
ИЗЛОЖБА ОРДЕЊА, ПОВЕЉА, ФОТОГРАФИЈА ИЗ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
ИЗЛОЖБА ЕКСПОНАТА, СТРИП АНТОЛОГИЈЕ И ФОТОГРАФИЈА СА ТЕМАТИКОМ ИЗ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА
Одлука о укидању виза за држављане Јерменије
ОДЛУКЕ О СУФИНАНСИРАЊУ ПРОЈЕКАТА ДИЈАСПОРЕ И СРБА У РЕГИОНУ
Подизање заставе Републике Србије испред Парламента Онтарија
Свечано уручење признања Кутлурно просветне заједнице Србије у Генералном конзулату
Дан победе 9. мај - одавање почасти невино настрадалима у Другом светском рату, Торонто
Подизање заставе Републике Србије испред Парламента Онтарија
Комеморација жртвама агресије НАТО на Савезну Републику Југославију 1999. године у Генералном конзулату Републике Србије у Тоорнту
"Десетa конференције медицинске дијаспоре“ у Београду, од 20. до 22. јуна 2019. године
Конкурс за суфинансирање пројеката Министарства спољних послова
Пријем поводом Дана државности Републике Србије у Мисисаги, фебруар/март 2019
Додела председничког одликовања господину Жарку Брестовцу
Конкурс за суфинансирање проjеката у области превођења репрезентативних дела српске књижевности у иностранству у 2019. години
ОДЛУКА ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ О УКИДАЊУ ВИЗА ЗА ДРЖАВЉАНЕ ФЕДЕРАЦИЈЕ СВЕТИ КИТС И НЕВИС И РЕПУБЛИКЕ ПАЛАУ
Књижевно вече у Генералном конзулату - Представљање књиге "Кукасти над Србијом"
ПРЕДАВАЊЕ И ФОТО ИЗЛОЖБА НА ТЕМУ КАНАДСКИХ МЕДИЦИНСКИХ МИСИЈА У СРБИЈИ И НА БАЛКАНСКОМ ФРОНТУ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ НА МЕДИЦИНСКОМ ФАКУЛТЕТУ УНИВЕРЗИТЕТА У ТОРОНТУ, ПОВОДОМ ОБЕЛЕЖАВАЊА СТОГОДИШЊИЦЕ ПОТПИСИВАЊА ПРИМИРЈА 11. НОВЕМБРА 1918. ГОДИНЕ
Позив на предвање и фото изложбу "Канадске медицинске мисије у Србији и на Балканском фронту у Првом светском рату"
Измене у визном режиму са Исламском Републиком Иран
Свечано откривање спомен плоче у Отави, поводом обележавања стогодишњице завршетка Првог светског рата, под покровитељством амбасаде Републике Србије у Отави
Уручење Златне значке и Повеље Културно-просветне заједнице Србије у Генералном конзулату, јул 2018. године
Отркивање споменика др Лазару Јовановићу у Виндзору 23. јуна 2018. године
Закон о допунама Закона о држављанству Републике Србије
Промоција књиге
Конкурс за суфинансирање пројеката
Презентација новог броја часописа "Људи говоре"
ВЛАДА СЕНТ ВИНСЕНТА И ГРЕНАДИНА УКИНУЛА ВИЗЕ ЗА ДРЖАВЉАНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
EXPO-RUSSIA SERBIA
УКИНУТЕ ВИЗЕ ЗА ДРЖАВЉАНЕ ГРУЗИЈЕ, НОСИОЦЕ ОБИЧНИХ ПАСОША
ВЛАДА РЕПУБЛИКЕ КОЛУМБИЈЕ УКИНУЛА ВИЗЕ ЗА ДРЖАВЉАНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Конкурс за финансирање пројеката у области културних делатности Срба у иностранству у 2018.
Укинуте визе за држављане четири државе региона Кариба и две државе реигона Латинске Америке
Начин плаћања таксе за конзуларне услуге
Споразум између Владе Републике Србије и Владе Републике Гватемале о укидању виза за носиоце дипломатских и службених пасоша
Прослава Дана државности Републике Србије
Одлуку о укидању виза за држављане Републике Гвинеје Бисао
ОДЛУКА ИСЛАМСКЕ РЕПУБЛИКЕ ИРАН О УКИДАЊУ ВИЗА ЗА ДРЖАВЉАНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, НОСИОЦЕ ОБИЧНИХ ПАСОША
Српска телевизија Торонто
Одлука о укидању виза за држављане Р. Индонезије, носиоце обичних пасоша
КOНКУРСИ ЗA СУФИНAНСИРAЊE ПРOJEКATA УДРУЖEЊA И OРГAНИЗAЦИJA СРБA ИЗ РEГИOНA И ДИJAСПOРE
Позив за пријаву потраживања по основу девизне штедње, 23.2.2017. године
Стручна пракса у Генералном конзулату
Канадска Парламентарна група пријатељства за сарадњу са Р. Србијом
О Б А В Е Ш Т Е Њ Е